Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

384 ЈОВ. ХАЏИ-ВАСИЉЕВИЋ

Области односно у територију Јужно-моравеког дијалекта. По говору пак и другим неким етнографским одликама становништва, ова област чини засебну ужу кумановску област која се у нечему разликује од осталих области на северу, истоку и западу од ње. — Говор којим се у овој области говори спада у низ оних говора у Јужно-моравској Области који се чује од ушћа реке Топлице у Мораву до“ граница Окопљанске Области на југу и до половине Овчег Поља на једној и Олешовске Реке на другој страни.

(0 малом разликом, као у Кумановској говори се и у Кривопаланачкој Области. Тако се исто говори и у неким селима у сливу Криве Реке у Кратовској Области, на име у: Коњу(хју, Шопском Рудару, Татомиру, Вак'ву, Димонцу, Пендаћу, Куклици, Страципу, Стрновцу, Крилатици, Опили, Талашманцу, Живаљеву, Кетенову и Тополовићу. У кумановеком Овчем Пољу говори се тако готово све до половине деснога слива реке Брегалице.

Изузимајући села Злетова и Турског Рудара, од горњих села на истоку и југу почињу други говори п они се онамо броје у „шопске,“ трашовске п јуручке говоре. Споменули емо да се становништво ове области смеје својим суседима на југу и истоку што се у говору чепив, што употребљавају шаке-шуке, јазека. тизека, што ти работала дечиња, как си на-дома п тако даље.

Са врло незнатним разликама говору самој овој области говори се један и исти. Те незнатне разлике односе се на говоре у периферијама области на Овче Поље и крајња планинска села. Овчепољски говор из којега ми износимо неколико текстова одступа мало од онога у већем делу области. Тај овчепољски говор захвата и сва села у Штипекој Области: Ђуђанце, СОтројиманце п све до Мечкујевца, Немањинца п Трстеника.

Према нашем испитивању ас погледом на ситне разлике у говору, у овој области има ова четири го-

вора: говор у Кумановској удољини; товор на Наго-.