Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

= Па -л БОДА у на 5 сав

ПРУСКУ НИЛ (6 ПАРАН ОБ ТИЈ А 341

у живот, и од што ће да му дође смрт, и одредиле му да се у туј и туј годину кд биде, удави у бунар. Родитељи пазили га тој девојче како очи у главу и нигде не га пуштали куде- имало бунари. Такој, такој, дошла онај година што ваљало девојче да умре. Родитељи му имали бунар прет кућу и још по рано заковали га бунар и нигде гу не пуштали ћерку си у комшилк куде имало бунар. К'д дошја Велигден и други дн на Велигден држало село собор; ама и на собор имало бунар. Родитељи не тејали ни пошто да поведев ћерку си на собор. Отра(х) ги било дасеу тј калабал к не удави у бунар и оставили гу дома. Ама кд ву пришја смртан час она се привртела, привртела немало нигде бунар да рипне да се удави па отишла и легла врз закован ковчаг на бунар прет кућу и туј одма(х) умрела.

Ако не могала да се удави, она бере умреда над бунар, исто оној што ву је било судено.

(Отља) Т. 6. сељак

4. Жена и милосник

Била (јједна жена и нетејала си мужа, па станала та отишла у неки камен голем и викала у тј камен: „Боже, Боже, дај на мојега мужа слепоћу и немоћу.“ А из камен ву одговорија госпот: „ће му дам, ће му дам.“ А тој ву бија муж њојан; он се бија сакрија у камен. После она па

.'бе молила у камен да ву даде што тражи и камен ву па

одговорија: „ће дам ће дам“ ама да иде дом, рекја ву камен, да закоља, (јједну јалову краву и да омеси погачу да се навечера муж ву, па ће умира. Она отиде дома, закоље краву, омеси погачу... Дојде муж ву и жена му принела вечеру та се на(јјеја. На(јјеја се па занемеја и оћоравеја, а оно не тики се такој правија да види што ће работи жена му. Rena ra прашује а он не знаје ништо. лЛуена чим видела да ву муж онемеја и оћоравеја, пратила та викала милосника си. Имала си милосника и за тој не тејала мужа си. Дошја ву милосник и она вика на мужа си: „Отани бре, човеку, „шура“ ти дошја да те нагрне“, и он ву рекнаја: „Кам, мори жено, туј пушку да му гу поклону на шуру ми.“ Пагу узне пушку боже да гу загрне,... ала (пипа) гу онуј пушку ала гу, а шура му бија легнаја тамо да преспије, а он загирајки, загирајки обрне пушку та га утепа „шуру.“ „Еј мори жено, како ћемо овој ст да правимо, овога човека како да скријемо, ете што направи ђавол, неискајки утепа си „шуру“; тики узни га на грб и понеси га, а ја ћу по тебе, та да га врљимо у воду.“ Па тг она га узне на грб, а муж ву скришом почне да гу зашива за њега; она одила, он зашиваја, она одила он за-