Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

342 ЈОВ. ХАЏИ-ВАСИЉЕВИЋ

шиваја, и дошле на воду. Т'г ву рекнаја муж на жену си: „Ти се заврти, жено, да га врљиш у воду,“ а он и њума бутне у воду...... (Старо Нагоричино) Сима Димитријевић, младић од 17 г.

о. Мотавилка,

Имала (јједна жена па била млого мрзешљива. Све што донела одом све износила и почела да иде без кошуљу. И деца ву голи и муж ву немаја више кошуљу да облече. Ама муж ву бија мунђула. Он ву доносија от павар памук, доносија конопље и тераја гу: „Бре жено, (х)ајде изаткај малко плат нце и направи ни по (7једну кошуљу, сви доголемо мори дибидус.“ „Море човеку, па ти, па пли си немам мотавилку.“ „Х', за мотавилку ли је мука; ће ти направу мотавилку ст,“ и пође туј до кућу да исече згодно дрво да ву издеља мотавилку, а она брго, брго, од другу стр(ајну, кришом, отидне поза (једну дубицу и сакрије се, па чим почне муж ву да удара сас секиру у дрво да сече за мотавилку, а она почне отуд да вика: „Мотавилке, вилке, кој те тебе сече ће му умре женче.“ А муж слуша, слуша, а оно па му се чује: „Мотавилке, вилке, кој те тебе сече ће му умре женче“ И такој се муж уплаши што му тој вика из гору да ће му умре жена, узне секиру на раму па си се врне дома. А жена му па брго, брго врати се дом понапрет од њега и седне до огњиште та се греје и боже дреме. Ед улегнаја муж ву а она: „Х', човеку, носи: ли ми мотавилку“ А он како кроз плач почне да ву казује како му ништо из дубице викало: „Мотавилке, вилке, кој те тебе сече ће му умре женче.“ И ја, сал ти да ми не умреш, остави(х) и да сечу дрво и дођо(х) си еве дома; макар и голи ишли сал ти да ми не умреш.“ И такој се курталисала овај мрвешљива жена од работу.

(Матаејча) М. Р.

6. Овчар и мечка

Овчари си седеле, а овце си легав, па си изнаклале огњ голем па си заспале до огњ. А мечка пришла до ог њ, чучнала па се веће оцрепила, та се греје покрај огњ. А. (једн овчар се разбудија па кад видеја мечку смрзнаја се от стра(х). Стра(х) га, стра(х) га и сал гу пази онуј мечку и не смеје ни да мрдне од њума, да се покаже дек је жив. Кд, заспала и мечка а он тга узеја гламњу та гу заџалија. И она тг прућила да бега, да рипа и да рика, та дрва дори

|