Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

368 JOB. ХАЏИ-ВАСИЉЕВИЋ

Познат је факат да ексархијске власти свуда у Српским Земљама већ деценијама строго забрањују држање домаће Славе — Креног имена. Последњих година то у већој мери чини бугарска комитска организација. Она је почела забрањивати празновање многих празника, а тиме се самим агитује и противу вршења обичаја о многим другим празницима.

а. Рођење

Као свуда у здравога и патријархалнога народа, п у

овога у овој области пород се веома цени и каже се: „Тешко

оному, кој си нема пород од срце“. За децу се каже : „Мали деца мала брига, големи деца гомема брига.“ У овој области није ретка жена која је родила по седморо, осморо, дванаесторо па чак и петнаесторо деце. Близанкиња има у нор-

малној размери а тројанки ретко. Немање порода још се

сматра као Божја казна, те се због тога иде црквама и манастирима и тамо се завешава разним светитељима и пости се за њихов дан, да се добије пород об срца. А иде се много: и вражалицама које бајањем и неким травама чине да жене нероткиње рађају.

Још првих месеца после венчања почну се жене из рода распитивати о невести, да ли је тегобна пили: „остала ла је,“ или: „осећа ли се“ и тако даље; а ако није, обично јој се приговара: „ајде, ајде, пошта), поштај сестрице, има

млого да се путује.“ Девојкама се не пристоји да у опште

о томе говоре и, ако се пред њима и говори, оне ништа не говоре. Пред шегобном женом не сме се ништа јести, а да се њој не даде; не сме се ни о чему страшноме причати, и она не сме ништа тешко дизати — да се не иструје (дете). Она не сме да пије засипано, доливано, да mene не буде засипљиво; не сме ни у какву киселину мећати руку (туршију и др.) да јој детету не буде рука црвена, и тако даље. Али и трудна жена ради редовно све домаће и пољске послове, тако рећи до последњег часа. Многа се и породи на њиви, ливади или у винограду на раду, па сама донесе дете кући и тек онда прилегне. Ако је то- код куће, за рађање зове се ббамца. Бабица од заната у овој области нема. Тај посао у овој области врше старе и искусне жене које су биле матере и неговале децу. Ако се породиља мучи, не пушта се к њој нико сем бабице и свекрве ако је има, или најстарија јетрва. Мушки ни у ком случају се не пушта породиљи; ни супруг се не пушта. Жена, која роди, за четрдесет дана зове се лаџса или родиља пили породиља.