Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

ЈУЖНА СТАРА СРБИЈА 883

има свој сеоски празник. У разним селима разни су и празници. Тога дана слави цело село селски и зове се селски дн и разним другим именима: крам, собдр, сејир, збира се село п тако даље. Али свако село у овој области има по неколико такових дана у години. Село Кокошиње, на пр., има три таква дана у години, село Пезово два; село Младо Нагоричино ари, село Мургаш четири, село Никуљане три а село „Кегњане има шесш такових дана у години. Једнога се дана збере село код цркве или Црквишта или Манастпришта; другога се збере код сеоског Крста, трећега или четвртога, дана негде на трећем месту итд. И међутим сеоским правницима има разлике, и у начину прослављања и у учашћу света. Некада, у давнија времена, ти су се празници јасно разликовали један од другога а сада се та разлика може уочити само детаљним испитивањем. Сада су врло побркани ти празници један с другим и нема више правила како да се који прославља већ се прослављају како где у ком селу и шта више конвенира. Али се још и данашњи дан јасно разликују собори (сејири) од црквених слава. О тога се, п ако нејасно и довољно неодређено, каже селски празник — собор — и то је општи празник на који долазе и странци односно људи из других села у госте, и код Креста или цркве

Да се што јасније представе ови селски празници навешћемо овде како се они прослављају у селу Кокошињу,

Ово село празнује шри празника у години: Св. Јована Крститеља, Русу (преполовљење) и летњег (в. Антанаса (2 маја). Сва три се ова празника зову селски и празнују се овако: Светог Јована Крститеља слави селска црква; то јој је храм. За тај дан сељани скупе паре п купе овна па га однесу цркви и тамо» закољу и зготове јело, па се искупи село, али само село Кокошиње, м тамо се руча заједнички, па се разилази кућама својим; тога јутра сви су мушки били у цреви на служби. Тога дана нема ни гостију, нити икаквих странаца на том весељу, или ако кога само нанесе пут туде да се наврати и узме удела у слављењу тога црквеног дана.

Други селски дан овога села је Руса; пада у четврту среду по Ускрсу. Тога се дана изнад села на заравни до Уминог Дола, која се зове Руса, збира собор (сејтр) и по томе се тај дан и зове Руса. Тога дана искупи се на Руси света из сшошине села. Ту долази цело Овче Поље (Штипска област) и из Велешке и Кратовске области пт бар половина, пољскиг села ма ове области. Ранијих година било је читаве трговине на овоме сабору. Трговци из Штипа, Велеса и Кратова доносили су ситнице за женске, готову обућу, сарачке

и терзијоке израде, и много друго што шта.