Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

984 ЈОВ. ХАЏИ-ВАСИЉЕВИЋ

Ми смо два пута били на Руси и такав сабор нигде више

нисмо видели ни у Старој Србији ни у Маћедонији.

На Руси се ништа из села не носи, ни за јело ни за пило; само изађе све село и дође света, као што смо споменули, из многих села. Ништа се нити чита нити препојава _нити свештеник има ма каква посла. То је просто свечани скуп на коме се свет вшја а млади непрестано играју и певају. У селу, пак, по кућама, спрема се у свакој кући засебно ручак, и сваки ће на Руси да тражи своје пријатеље п сроднике, и да их позове кући у госте. |

На Русп горе ручаће само они који не буду ничији гости у селу, а пошто се скупља велики сабор велика већина. руча ту. Ту руча сваки за себе по породицама, ко је шта донео за себе од куће; а гости у подне иду у село и тамо

остају. До једног сата по подне и сав сесабор разиђе. Тиме

се свршава прослава Русе — Собор на Руси Гости остају и ноће у селу, и сутра дан, у четвртак, чита се у цркви служба и цело село са гостима иде у цркву. Гости се разилазе овога дана одмах по ручку. У селима у којима се мало света скупља на сабору, гости се разилазе пстога дана. Има. села где гости дођу право кућама својих сродника и пријатеља па после се крећу на сабор.

Трећи је празник овога села Лешњи Св. Антанас (Атанасије Александријски, 2-ог Маја). Као и црквени дан Св. Јована Крститеља, и тај је празник само селски, само за ово село. Он се и на најоригиналнији начин прославља.

Тога се дана село збира (или искача) код селског Крста код Дубја, на левој страни сеоског потока. Тај је дан најсвечанији дан у овом селу. Али никакви гостију пити ма каквих пријатеља из другнх села нема. За тај дан купи се, опет ревеном, један ован и закоље се и спреми јело код Дубја. Сваки пак од куће понесе вина, теста (гибанице) и друго, и све се то постави на трпезе које се налазе код Крста и које чине једну, заједничку трпезу. Ту: изиђе дело село; код куће остају само редуше п старци бабе које не могу да иду. Дође и свештеник и очита јело пи свеши воду и кропи свет. Онда, пре него се седне за трпезу, ухвате се у коло све девојке на челу којих је једна млада, скоро доведена п оне три пута зађу Крст и трпезу и сваки пут отпевају песму Св. Аншанасу, која гласи овако:

„Антанасе зелен класе, „Зелен класе једри грозде. Антанас си коња спраља, Врана коња крилатога; Оће поље да прегледа, Како му је родило,

Како му је породило,

тиран = == =

У ређи