Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)
пазе зе
ТУЖНА СТАРА СРБИЈА 385
Колко роди жит нце.
Колко роди виненце. Антанаса мајка праша: „Антанасе мили синко,
„Што ми спраљаш врана коња, „Што га стегаш и престегаш, „Куде се спраљаш да одиш“ 2 Антанас ву одговара:
„Оћу мајко, мила мајко,
„Оћу поље да прегледам,
„Да ли ми је род родило, „Да л са пченице забелеле, „Да л са јечмени зажутнали, „Да л са лојза расц втени, „Да л ће има жито, вино, „Да израним сиротињу.“
Девојке, идући око Крста и трпезе, кад дођу до Крста, односно кад дође млада која их води, застану ту и отпевају све у глас ову песму. По том опет иду око Крста и трпезе па кад дођу опет ову песму отпевају. Тако се ради три пута па се онда седне за трпезу и руча се. У зачеље седну прво мушкарци па женске, и једе се и пије заједнички и оно што су од куће донели, а не сваки своје.
Као овај празник. у селу Мургашу се славе два праз: ника: Ђурђев-дан и СОпасов-дан само с том разликом што се у том селу не певају песме око трпезе као у Кокошињу и другим селима. У том се селу оба та дана иде на чуку СОпасевицу и шера се закон за поље.
У селу Никуљану као Св. Атанасије у Кокошињу слави се Опасов-дан, само ни у том селу не певају девојке око трпезе већ се иде по пољу и пева песма:
„Дај боже ситну росу,
„Да зароси по све поље, „По све поље и“по наше. „Од два грозда ведро вино, » Од два класа шиник жито, „Дај боже, дај боже.“
У селу Старом Нагоричину овом празнику одговара Ђурђев-дан; и црква је сеоска Св. Ђорђе. Као у Накуљану тога дана се иде по пољу и пева се:
Свети Ђурађ коња кове, Оће далек да путује, Да про(х)оди по све поље, Да прегледа берићет; Да си види бел' пченице, Да си види зелен лојае,“ ЈУЖНА СТАРА СРБИЈА. 25