Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

386 ЈОВ. ХАЏИ-ВАСИЉЕВИЋ

(0 малим изузетком овако се свуда у области празнују ти селски дани. У селима близу арнаутске зоне сабори се више не држе од арнаутског зулума. У селу Чеширцу већ четири године не сме се држати сабор. У селу Лумановцу празнују се три дана у години: Велика пи Мала Госпођа им Дугови (Св. Тројица). Сва три пута се само иде развалинама манастира Св. Богородице; другога весеља не сме бити од Арнаута. У селу Табановцу још се само црквени дан празнује. С тога се тај дан и светкује са учашћем какво ми нисмо тога, црквенога, дана ни у једном више месту у овој области видели. У овом се селу празнује (Св. Пешка (Параскева).

Од оваквог начина прослављања нека села чине изузетак. Тако у селу Дрен'ку светкују се два дана у години: (Ов., Јован Крститељ им Спасов-дан. М једнога и другога шута село се скупља код Крсша. На Ов. Јована се само свети вода за село а на Спасов-дан се бере сабор п свака кућа у селу — свака за себе — диза панашју — реже колач као и о Креном имену. А поред тога свака кућа има своју другу домаћу славу — Крено тиме.

И ако не изгледа, пазило се да суседна села држе сабор у различним данима како би једни другима могли доћи; али има група појединих села која држе сабор једнога истога дана. Свако за себе суседна села на Овчем Пољу: К'шање, Градите, Малино, Алакинце п Стањевце држе сабор о Спасовудне а селски им је празник, само за село, опет свима Св.

Тројица (Духови).

2. Домаћа, влава — Свети. Поред свега оноликога одушевљенога празновања селских светковина, црквених и других дана, највећи годишњи празник у овој области је домаћа слава. — Слава се у овој области зове Светац а славити казује се глаголом служим. „Који ти је Светац 2“ или: ,„Којега Свеца служили 7 пили: „В'д служити 2“ То су питања за Олаву. Слава се зове још и Служба. „Што ви је Службаг“ или: „Која ви је Служба=“ Слава се слави три дана. Дан у очи Славе зове се заслуг (п заслуга), а дан по томе зове се 0терица. да Славу се зна да је остала „от палпи века.“ Никада кућа, породица не осети већу радост и никада није већега реда и гостопримства но о својој домаћој слави.

Како се спрема за овај дан ми смо већ саопштили на козјачком пределном говору. Тако се, ијош више, спрема и у другим богатијим пољским и овчепољским селима.

да Славу се у овој области пости недељу дана пред самим даном. Пости сем на сам дан ако падне у посне дане и велика је грехота омрсити се тога дана или не постити за тај дан недељу дана. Управо нема случаја да се не пости