Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

srba

-

ЈУЖНА СРАРА СРБИЈА 387

за тај дан или да се ко омрси ако је дан у посту. KOJBHBG се спрема за све славе сем за Св. Арханђела и Св. Илију, из опште познатих разлога у свима крајевима Српства. A колачи се месе за сваку славу; месе се по два колача. Један је велики а други мали. Велики се зове колач а онај мали панаија или тушра. Колач се не шара а панаија се шара. Прави славски колач је планаија _ тушра. Велики стоји на трпези а мали се диже и обрће при читању и свећењу.

У неким крајевима ове области (и на Овчем Пољу) колач се реже на заслуг по подне, или у вече, кад стигне свештеник, а у некима пре подне на сам дан Славе.

Кад свештеник дође намести сетрпеза обично до огњишт где се хлеб пече. На трпезу се метну оба колача, кољиво, свећа, кадионица (где ње има) и чаша вина и искупе се сви кућани без разлике; и гости су ту ако их има — а нема куће без гостију тога дана — и слуге и све живо у кући људскога, и стоји се у кући и одстоји дизање панашје (у неким се селима зове пресвеша). Изабере се између домаће деце које ће са свештеником да диже пресвету и то се чини овако: пошто свештеник очита што треба и кад дође до резања колача онда он сам пресече велики колач на две псловине и једну узме себи а другу остави на трпезу па узме онда онај други, мали колач — панаију — (тутру) и њега са одређеним дететом окреће три пута, прелива и изреже ножем из њега једно мало парче, прелије га вином, намести оно парченце у тутру и даде је детету. Том ириликом обичај је да свештеник тражи од детета обећање, колик» ће му дати амбара жита, колико бачви вина итд. кад До године дође на Олаву. Дете му обећа амбар жита, бачву вина, и др. што, и овај му онда предаје колач.

Тај се колач одмах завије у мараму и остави код иконе или где на заклонитом месту. Где се колач реже на заслуг, сутра дан на сам дан Олаве пробуде дете рано и оно се умије, помоли Богу ша седне и поједе онај колач. Мрве од колача пажљиво се збирају у оној марами и носе се и истресају у jaca код теглеће стоке.

Где је колач резан кољиво се са трпезе диже и после се меће на трпезу на којој ће се вечерати птли ручати (ако је колач резан на сам дан славе) и у њему ће горети свећа све док се не почне јести. Пре но што се почне јести сваки ће од кућана и гостију узети прво по мало кољива, па he онда сести да руча или вечера.

3. Бадњи дан. На овај дан сече се бадњак и праве се крстићи од дрвета па се сламом чуканицом везују на дрвеће по градинама, виноградима и њивама. Понесе се сектра и кад се дође до дрвета, замахџе се на њ' секиром и говори:

25"