Kako se hranimo
7
за изграђивање органских састојака својих. Угљен-диоксид се налази у слабим размерама у обичноме ваздуху: има га око 1 литар у 2500 литара ваздуха, али с обзиром на то што се он једнако обнавља и што је запремина ваздуха огромна, то биљке налазе у ваздуху неограничене количине угљеника.
Кисеоник се налази у ваздуху, њему припада око једна петина запремине ваздуха. Спојен са водоником гради воду, Њ,О, чија је распрострањеност на земљиној површини и у атмосфери свакоме позната. Осим тога спојен је са другим елементима у виду соли које се налазе у земљи.
Азот се налази као гас у ваздуху, и њему припадају готово четири петине ваздушне запремине. Али ваздушни азст није главни извор на коме биљке црпу тај елеменат, већ је азот који се налази у земљи, у виду соли, нитрата, главно порекло биљнога, па према томе и животињскога азота органских спојева
У органским материјама налазе се осим поменутих ело мената и други, као што су сумпор, фосфор и гвожђе. Сви ти елементи долазе у наше тело преко биљке, која их „је узела из земље. Са тако малим бројем елемената, као основним градивом, биљка гради онај велики број својих органских састојака, које животињски организам прерађује у своју органску материју: месо и жиле мишића, кожу, мозак, живце итд. итд.
Жива бића, и биљке и животиње, нису саграђена само од срганске материје. Поред ове има и минералне, као што је један део костију, као што су соли које се налазе у крви и уопште свуда уз органску материју. Према томе, жива бића не само да своју органску материју изграђују из онога што им пружа минерални свет, већ у њихов састав улазе и минерални састојци као такви, готово непромењени, исти онакви какви су у стенама и камењу.
Све то јасно казује у којој је мери живо биће везано за мртву, неорганску природу. Оно је управо њен производ: органска материја састављена је из неорганских елемената, а и сама минерална материја као таква улази у састав живих бића и неопходна је механизму живота.
Који све хемијски елементи улазе у састав живих бића» На то питање тешко је дати тачан одговор. Пре свега, има извесних елемената који се налазе у већим размерама у свих живих бића, као што су поменути елементи органске материје, угљеник, кисеоник, водоник и азот; затим има елемената у неорганском облику, као што су натриум, калиум, калциум, магнезиум, сумпер, фосфор и други, који су такође у виду соли, у знатним размерама састојци свих живих бића. Али има елемената који се у знатнијим размерама налазе само код појединих организама, а код других или их а нема или се налазе само у виду трагова. На пример, бакар 2 :