Kako se hranimo
8
је саставни део крвне бсје многих пужева; без бакра нема живота тих организама, као што без гвожђа нема крвне боје ни живота кичмењака и других организама, код којих има само трагова бакра. Али и они елементи који се налазе у телу у врло малим количинама могу бити врло важни по живот. Изгледа да су трагови бакра потребни и нашем организму. Јод, који се у малим количинама налази у тиреоидној жлезди (жлезда која се налази на спољашњој страни гркљана), има великог удела у важним улогама те жлезде. Уопште се може рећи да нема односа између количине и вредности елемената који се налазе у организму. У нашем телу има трагова и арсена, и свакако да бескрајне мале размере тог елемента имају неке улоге. Али је и то могућно да сви ти елементи, а данас је њихов списак дугачак, који су нађени у организму у врло малим количинама, не морају имати неке улоге, већ се неки од њих налазе само зато што су са храном унети и задржани у срганизму.
На основу тога, хемијски елементи који се налазе у саставу живих бића деле се на пластичне елементе, т. |. оне који су грађа живога бића, и на каталитичне елементе, а то су они који се налазе у врло малим размерама, тако да као градиво не улазе у обзир, већ врше разне улоге у хемијским прсменама живота бића, самим својим присуством, кабв што их врше у чисто хемијским реакцијама изван организма.
· Ш. ХРАНА
Храну нам дају биљке и животиње. Плодови, воће, семење, лишће, корење, кртоле, готово сви делсви биљног организма могу улазити у састав људске хране. Исто тако готово сви делови животињског организма могу бити људска храна: мишићи, жлезде (јетра, бубрези...) утроба, кожа, мозак, крв и т. д. Човек се различно храни према географском положају који заузима, према годишњим добима, према своме економском стању и социјалноме положају. Начин исхране је и етичке природе, сваки народ има своје обичаје и традиције у томе погледу; и верски утицаји такође се врше на исхрану (пост, неупотреба меса и масти неких животиња, код мојсијеваца и муслимана, на пример).
Претставници свих група биљнога царства улазе у људску исхрану: алге, гљиве, бесцветнице, цветоноше. Нарочито су житарице храна која је пољском привредом узела претежно место у исхрани великог дела човечанства: позната је распрострањеност пиринча, жита и ражи као основе исхране многих народа. Кромпир, донет у Европу, као и кукуруз, из Новсг света, постао је таксђе један од најважнијих састојака исхране некојих народа, а важан је састојак хране готово свих континената,