Kaluđer i hajduk : pripovetka o poslednjim danima Srbije u XV veku

100

руке, али знаци нису добри. Чисто их не бих смела:нт казивати.

Драгошу, који већ дошао беше вамишљен, намра=чи се чело још више. - = Ништа зато, Шано, проговори он — казуј ти,

не бери бриге.

- — Ти као да би хтео девојку од већег дома. Али знаци мећу на пут све неку несрећу, тако да се не састанете. Ја не знам шта је то. Божја воља само. може све на добро окренути, |

— Кажу ли знаци да ће ми се одбити : просидба = упита а

— Не кажу то, рече Шана, и не могу они ни да иду толико далеко, него не може да дође до свршетка. Мутна су времена, синко. Нека се велика несрећа. спрема. С тим се сплела твоја женидба. Ратови су, напасти су, ја не знам то. Све се некако на црно окреће. Уздај се у Бога и моли се Богу. Он бе све: на добро обрнути. Ти видиш каква су сад тешка времена настала. Данас јесмо, сутра нисмо.

Драгош је толико и тражио. Он даде Шани још неки поклон, и диже се те оде пут планине брижан и обрван тешким, мучним мислима.

А

Последњи разговор са Стаменијом оставио је дубок утисак на Којадина Гвозденовића. (Од тог времена Којадин се све више прибијао књигама и манастиру. Његова мирна природа слабо га је узбуђивала на стпор. Почео је то одмах сматрати као вољу Божју, као наредбу провиђења. То што је Стаменија рекла: да помишља да се посвети служби Божијој дарнуло га у тајне жице његове природе. Овда онда, и он би на то помишљао, али од кад је то Стаменија за се ка-