Kaluđer i hajduk : pripovetka o poslednjim danima Srbije u XV veku

102

гала, покретало је и њега да све чешће на то мисли. · тога у манастир к оцу Калистрату поче ићи све чешзе и задржавати се све дуже онде.

__ Један дан запитаће га мајка, госпођа Круна, што ако често иде у манастир. | |

— Па што, мајко, одговориће Којадин, отац Калистрат ми је као и отац. Он ми све казује и о свачем те поучава. Ја волим разговор с њим, а он се разгогара са мном по цео дан. (С мојим оцем, ти знаш, ја :е разговарам никада.

— То верујем и видим, одговори госпођа Круна “ли ме страх да ти манастир и књиге сувише не омиле.

— Па зар је то злог -

— Зло није ни дај Боже, али свако добро кад сепретера, претвара се у зло.

— Нисам те разумео, мајко, одговори Којадин. ллашљиво.

— Страх ме да се једнога дана не преселиш са. свим у манастир, да се не пострижеш.

— Не мислим на то, одговори Којадин, али морам. признати да то није немогућно.

— Ох Боже, па зар да од првенца немам унучади, уздахнуће Круна.

— Е, мајко, допусти барем да ти кажем. Кад и се женио, ти знаш на коју бих девојку мислио.

— На Стаменију Плетикосићеву.

____— Јесте. А она ми је недавно казала како је теткаКаја говорила да се Стаменија не може никад удати "у Гвозденовића кућу.

— Да, тако ти је отац казао. Ја не знам како те он уисли оженити. Он о томе има неки план и нешто разсбира, али мени ништа не казује.

_ — Ако се-не може примитиу нашу кућу Стамезнија, свршено је са мојом женидбом, одговори Копјадин суморно али веома одрешито.

4 — Не говори тако, синко! Што отац смисли, обиће добро по нашу кућу и по тебе. |

= д: