Kaluđer i hajduk : pripovetka o poslednjim danima Srbije u XV veku

— Хајде, видећемо, одговори Којадин, упутивш се к оседланом коњу, на ком је одмах одјахао у ма настир к оду Калистрату. 5

У тај мах је с наступањем потпуне телесне зре лости у Којадина и ум бивао све оштрији и дубл Силан интерес за књижевност развијаше се у дубљи ну, пи интересоваху га сви “редмети, о којима се могл. нешто наћи у ондашњим књижницама. Сав историчк: део Светога Писма старога'завета, књиге о царевим: п о јеврјеској историји знао је у потпуности. Приче. о Јосифу, о Јестири, о Јову и друге, и многе фило софске изреке и поуке мудрости знао је готово н: изуст. У оно време је и најбогатији човек мучно мо: гао имати своју већу библиотеку, јер се књиге нису штампале као сад, него су се прелисивале, а пре _писивати једно дело у више ексемплара био је тежак, скуп и спор посао. Тога ради се књижевност онд: није могла развијати тако како се данас развија. С тога се велики пријатељи читања нису могли задовољити ни у једном манастиру, него су морали управо путовати од манастира до манастира, да би у свакоме на месту прочитали оно што у њему има. И Којадин је због тога чинио два путовања у најближе велике манастире, у Бању код Звечана и у Студеницу. Недавно је отац Калистрат набавио два нова дела на грчком језику, књигу о Александру Великом Македонском и о Гројанском Рату. Један калуђер Грк из светогорског манастира Лавре прошао је кроз Белу: Цркву и кроз манастир Светога Николе и показао те књиге оцу Калистрату. Њему су се јако свиделе, али је с тешком муком умолио Светогорца да му их прода. И Калистрат их је са задовољством читао. Калистрат је грчки знао врло добро. Говорио је течно, а гледајући у књигу могао је на глас преводити на српски.. Пошто је он сам био прочитао књигу о Александру Великом, пристаде на молбе Којадинове, да му целу: књигу на глас преводи, казујући му по нешто грчки,

И

Бо У