Kaluđer i hajduk : pripovetka o poslednjim danima Srbije u XV veku

103"

жоји је језик Којадин такође мало разумевао, јер је у“ попа његова један момак био Грк, и од њега јен КоБадин нешто грчки научио. Кад би Којадин дошао код Жалистрата, пошто би се најпре мало разговарали,. тели би у ћелији, ако би падала киша, или у хладу «на пољу под орахом, ако би било лепо време, и Катлистрат би читао, а Којадин слушао чудновате приче. о Александровом војевању и тумарању с војском по свету.

Е Најпре су се обојица чудили како се својим знањем и вештином (а знање се и вештина онда сматрало» жао враџбина). Нехтенав, цар египатски, одупирао сви«ма својим противницима, али како су се, најпосле, ппротивници сви сложили и дигли на њ, и онда им зни он ништа није могао, него је морао бежати из: "Египта у Македонију.

— Ето, рече Којадин, ето примера, који ми хриш-

Бани не умемо да извршимо. Зашто се тако ми не погдигнемо сви против Туракаг Онда би се с њима свр_ пило, и ми бисмо били слободни. з — Што смо сами међу собом несложни, одговори тотац Калистрат. Ту је одгонетљај. Ни ови ништа не оби могли Нехтевану, да се међу собом нису сложили. "Кад хоће Сибињанин Јанко, неће деспот Ђурађ; кад ххоће деспот Ђурађ, неће Сибињанин Јанко. Ако су ањих обадва вољни, онда неће деспот из Мореје, неће: убосански краљ или неко трећи. Ето то држи Турке. МОсим тога им је и војска чвршћа, сложнија и поузгданија него хришћанска, рече отац Калистрат, удуубивши се даље у читање.

Чудили су се по том обојица како је цар Филип "негде на војсци уснио да му се родио син Александар, пи како су, тога истога дана, и гласници царичини приоспели да објаве рођење давно жељенога сина. Имена · Аристотеља и Омира, која се помињу при Алексанидрову васпитању, нису много дражила радозналост знаших читалаца, али су се чудили како се у детињ-