Kaluđer i hajduk : pripovetka o poslednjim danima Srbije u XV veku

1 (550

Овоме свету интелигенције припадао је још и телар Милојко, који је седео недалеко од дворца Гвозеновића у Плочнику. Био је то човек већ просед. нажан и јак, али врло слабог вида. Назирао је које– ако на очи. На левој руци су му у неком боју сабљом дсечена два прста, а и осталом руком није владао“ отпуно. Такав какав је, иначе здрав, није био за ојника а ни за посленика. Гвозденовић му је дао окућнцу и неку њивицу за исхрану. Али су њега храниле оглавито његове гусле. Умео је за приповест лепо. дети и певати да га свак слуша и гладан и жедан. вабрало би се у његову шубару увек доста новаца и гоклона, кад би о великим свецима гудео код цркава. у он је путовао често и певао по свима српским манатирима и код велике господе српске. Он је имао пришке и да пева пред деспотом Ђурђем, и радо прича тко та је неком приликом деспот Ђурађ богато 06трио и о многом га којечему питао. Другом приликом

певао пред многобројним деспотовим гостима. Све слике манастирске старешине, архимандрити и игу-

гани знали су Милојка гуслара. У Плочнику је имао“ сој кућерак и он, и ако је понајчешће био на путу.

«кућерку му је седео син Рајко, и радио његову њиву · друге послове које је радио властелину. Весеље

било кад би се вратио кући гуслар-Милојко због 'егових прича о путовању и живовању његову. Свак

грабио да га види. Онда би био примљен и у двору мозденовићеву, и Гвозденовић га је обично испитивао усвему што је он имао прилике да уз пут види и пође, а што је Гвозденовића занимало. У томе је разавору обично Гвозденовић постављао питања, а гуПЕР Милојко је само одговарао, чудећи се много пута:

себи што га то велики властелин за нешто и нешто пита.

Међу онима који су највише волели и најрадије чушали гуслар-Милојка био је и Којадин. Његова убра и умиљата господска нарав била је узрок да је