Kaluđer i hajduk : pripovetka o poslednjim danima Srbije u XV veku

-108 | ___-

п гуслар-Милојко Којадина волео као ретко ког: Руслар-Милојко је знао да се Којадин много бави књигама и да их много чита. Он је сам знао на изус _две три велике књиге живих песама, али је увек мног распитивао о књигама, и питао Којадина да му при“ ита је чуб од калуђера и шта је читао у књигаме Кад би само био у Плочнику, и док је Којадин би ·" мали, гуслар-Милојко се није знао уморити саслу шавајући Којадина и испитујући га о ономе што јео знао да њему треба, макар да је знао прекрасне песм · о Немањићу Сави, о краљу Милутину, о цару Стефан! о боју Косовскоме и о Краљевићу Марку. То је св гуслар-Милојко чинио још док је Којадин био мањ! „Сад, кад је и Којадин стао на снагу, гуслар-Милојк је још више распитивао и тражио да му његов млад пријатељ каже све што би из књига научио или шт би сазнао од оца Калистрата у манастиру. Исто так би пи Којадин био главни слушалац, кад би се гуслар Милојко вратио са својих дугачких путовања. На к: кав се начин гуслар-Милојко служио разговорима "Којадином може се видеги по овоме примеру. Гра -"жећи по књигама што би било за забаву, Којадин ј читао више места шетњу Богородичину по паклу. Јеј ном он причаше гуслар-Милојку по реду све што је. томе читао. После неког времена, гуслар-Милојко ис пева уз гусле све оно што. је од Којадина слушао сво јим гусларским начином. Којадин се десио ту, и чу дио (се како је онај, по спољашњем прост човек „добро упамтио и за своје слушаоце спремио ону по божну причу. И онда је и њему јасно било за што њег толико запиткује и што га онако радо слуша стар гуслар. Е Још је при свима бољим манастирима, и уза сва ког доброг старешину и при мањим манастирима, би “одељак за писање књига. У већима је било и одељење обично спојено с овим књижевним, у ком су се жива писале иконе, или оно што треба живописом израдит