Kaluđer i hajduk : pripovetka o poslednjim danima Srbije u XV veku

59

Госпођа Круна се само стаде крстити.

— Саклони, Боже! Да будем жељна звона и службе Божје као деспотова кћи, царица Мара; сакгони, Боже, по сто пута! Да ми се турске хоџе деру по џамијама место звона и да се морам стидети своје вере, саклони, Боже, по сто пута!

— Круно, Круно, мрмљаше Гвозденовић очевидно незадовољан, и жураше се сакривеном госту. Круна оде да нареди што је требало за вечеру и за ноћиште. ·

МЕ.

Неколико дана после Св. Томе, Гвозденовић је сазвао госте у велики лов који се држао у шумама пут Јанкове Клисуре. Лова је пало много, и господа су распоређивала, што је најлепше, за царицу Мару, за владику Ванедикта, за Гвозденовића дом, за Плетикосића и за оца Калистрата.

Ученици оца Калистрата Којадин Гвозденовић и Драгош' Плетикосић примише се да сами оцу Калистрату однесу део његов. Ловци су се растали у Блацу. Младићи властела са својим људима пођу даље пут Беле Цркве, али их киша у саму ноћ задржи у Барбатовцу, десет, дванаест километара од Беле Цркве.

Барбатовац је повелико село које је припадало властелинству Гвозденовићеву. У њему су били само меропси, и нити је било властеличића ни какве властелинове куће, као што често има, за одседање, за стан властеоског надзорника и за смештај десетка и осталога којечега што је припадало властелину. Село је било сасвим просто. Сељачке куће су биле растурене по брдима и око пута, који је водио из Крушевца и Јанкове Клисуре у Белу Цркву. Куће су те биле малене, обично само с једном већом или мањом сухотом, у којој је на средини било огњиште. Чељад домаћа спавала су око огњишта. У свима је, и онда као и