Kaluđer i hajduk : pripovetka o poslednjim danima Srbije u XV veku

Мућ

64

архимандрит Калистрат, био је један од људи, на које је н удаљена околина гледала као на свога оца и на

· свога вођа. Око његове сединама украшене главе леб-

дело је узвишено опште поштовање. Нема =никога виђенијег онде и у околини коме он не би биб учинио какву услугу или дао какав спасоносан савет. А он је био од ретких људи свога времена који није: разликовао властелина племића и сељака меропха, Њему су, Занста, по светоме писму, били једнаки сви људи, и он се тако према њима понашао. С истом љубављу н с истом искреношћу он се разговарао с великим властелином и са сиромашним сељаком ме ропхом или отроком. ТЂегова, блага, божанском милошћу напојена поука текла је за свакога под једнако као извор чисте планинске воде у гори између камења и букоВих жила што гаси жеђ свакоме подједнако, оно он племић или простак. С тога је отац Калистрат, како га је сав народ звао, био везан са сваком кућом целе Топлице. С тога су његова осећања била осећања целе Топлице; што је он мислио, оно је мислио и осећао сав народ у околини. Он је био глас, срце, осећај целога српског народа у ономе крају.

Још дететом отац Калистрат се одликовао љубављу према књигама, према цркви и према свему црквеноме. Родом је био из студеничког прњавора, и онде је на његову рану младост утицао црквени скивот манастира Студенице. Ту је био примљен међу манастирске ђаке, и ту се научио књизи. Ту је и пострижен. Ту је, у младости, нешто почињао и у живопису. Покушао је једном да наслика Светог Јована, своје крсно име. Читајући све до чега је само дошао у манастирској књижници и у путника калуђера, прочита једне зиме родослове и цео Данилов цароставник. Данилов опис хиландарске одбране од Шпањолаца пробуди му жељу, ко ја се и иначе, овда онда, у њега јављала да види манастир Хиландар. И на пролеће, те псте године, отиде у Свету Гору за Ускрс