Kaluđer i hajduk : pripovetka o poslednjim danima Srbije u XV veku

То

с папом. Ти уговараш да се бијемо заједно с Турцима, он: разумевају да си уговорио као да се у исто време подлажеш њиховој цркви.

Али они нам преговарају како је деспотова политика сасвим анти-хришћанска. Говоре како је деспот дао реч султану да проведе војску кроз Србију, па да нападне угарски Београд. То је, оче Калистрате, ако је истина, заиста чудновато, рече Драгош. Преговарају нам и за двор царице Маре. У вас је, говоре, већ половина турскога двора. За то већ знам да немају право, јербо видим својим очима шта царица ради по како живи, Али за Београд ми „се никако не допада.

— Јадна царица Мара! рече отац Калистрат. Вечита страдалница! Шта чинила да чинила, њом се испирају нечиста уста, макар да је она, сирота, чиста као анђео.

= Еидим и ја то, и много жалим, рече Драгош. Али, оче Калистрате, што се мешају та два посла, борба с католицима и борба с Турцима» Зар се не може тако некако удесити, да се, прво, сврши борба с Турцима, па после да се прихвати борба с католицима. Не може, синко, јербо није само то. У тој ствари игра велику улогу опака лична завада међу деспотом Ђурђем и Сибињанин-Јанком, данас угарским краљевским намесником.

— То је од последњих ратова, од боја на Варни, од боја на Косову, од Јанкова сужанства у Ђурђа.

= Да, да, одговори отац Калистрат. Два чајглавнија и највештија човека за борбу против Гурака у данашње време, деспот Ђурађ и Сибињанин Јанко, завађени су међу собом, да се никако више помирити не могу. Ви знате, децо, да треба слога. Нас је Србе много унесрећило што смо после погибије кнеза Ј1азара имали династичку борбу међу кућом кнеза Ла-