Kaluđer i hajduk : pripovetka o poslednjim danima Srbije u XV veku

где '

со

су рибари, којима је задатак био, место сваке друге работе, да се брину о паћењу и ловљењу рибе за кућу свога властелина и господара. Пошто су беспослела властела много времена проводила у лову, и пошто је лов давао трпези властеоској лепе промене, а лова није могло бити без на лов научених птица, соколова и крагуја, и без паса — то су од насељеника одређиване нарочите породице да буду псајђри, који ће ол_гајивати и лову учити псе, и соколари, којима је оно задатак бринути се о подизању и учењу соколова. И сад се по имену села Соколари или Соколовци или по грчком ђеракари види где су у средњем веку била та села, у којима су становници дужни били бринути се

место сваке друге једино о овој работи. И у врх [опли-

це више Куршумлије, у некадашњем властелинству Витомира Гвозденовића, има и сад у планинама село · Ђеракари, где су се некада гајили соколови. Поред соколова, у Србији се припитомљавала за лов и једна

врста крагуја. Стоји записано како је деспот Стефан

"у самом тренутку кад ће се на смрт разболети, уочи · дана кад ће умрети, после ручка пошао у лов, држећи крагујца на руци. Сељаци који су се из нараштаја у нараштај овим послом бавили знали су многе начине којима се ове дивље грабљивице привикавају послушности и уређеном лову. Хватали су младе птиће, метали су им капе на главе, а путо на ноге, те су их _ лагано привикавали на вршење ловачких заповести. Да би их до тога довели, морили су их глађу и несани· цом. Тако би их научили на потпуну послушност, да на позив човеку дођу, да му на одређено место на руку седну, да ухвате птицу на коју би их ловац пустио, и да је ловцу донесу. Тако научене ловачке птице продаване су за скупе новце. Село соколарско било је дужно сваке године давати своме властелину прописани број научених соколова. Кад би време дошло да се соколи предају, сеоски би се предстојник обукао у стајаће празничко рухо, повео би соколаре, који су