Kaluđer i hajduk : pripovetka o poslednjim danima Srbije u XV veku

12

сам ли ја крив што је истина данашњега времен тако горка »

Младићи устадоше да иду у своје село и пови каше своје људе. Отац Калистрат их испраћаше пуно очинске љубави и милости. Он је дубоко осећа уверење и истину да свет на млађима остаје.

МИ.

У време у коме се збива наша приповетка, | Србији, осим градова, није било готово никако пот пуно слободних људи. Властеоски ред — властела ! властеличићи, мало по праву а мало неситом грабљи вошћу и насиљем — био је захватио скоро све земље тако да сељак нигде више није био власник земље него само насељеник. Истина је он, као насељеник био прилично непокретан, ако само у потпуности врш прописане работе, али су те работе биле многобројне и тежа је од њих била господарска самовоља, која с вршила над главама сељака ратара и насељеника. Вла стела господари нису знали границе својој самовољи Узалуд су државни закони узимали у заштиту сло: боду насељеника и сељака, кад је властела и иначе према своме врховном владаоцу и господару, биле непослушна и самовољна. Средњевековни властелин богат и на гласу, био је створење тако обесно и само: вољно, да се то данас једва може замислити.

Насељеници сељаци средњега века били су, наро: чито на великим властелинствима, подељени по рабо: тама. И ако их је највећи део радио земљу, било их је свуда одређених за послове другога реда. Уљари или пчелари имали су место сваке друге работе задатак да се старају о производњи меда и воска, које је требало не само за цркву него и за сваку бољу кућу. При рекама и вировима или рибњацима насељавани