Kaluđer i hajduk : pripovetka o poslednjim danima Srbije u XV veku

85

"развијала у пуној сјајности српске велике куће, сва су се њена осећања и мисли савијале око њене деце, гарочито око првенца Којадина и сестре му Миље. Како је Миља била непрестано уз мајку, она је и почела примати све што је мајка јој знала и све што је чинила, подражавајући је верно до саме њене нарави. Пошто се задевојчила, очи су јој се најрадије заустављале на Драгошу Плетикосићу, ма да је у неколико знала за наклоност свога брата према Стамевији Плетикосићевој. Миља Гвозденовићева је била тиха, нежна, блага, пуна кроткости и стидљивости, којом се само могла одликовати млада српска девојка. Њена мајка је то опажала, али јој није ништа кварила. Драгош је био жив, хитар, смео момак, пун снаге и одлучности, таман да занесе и да поуздањем испуни женска срца и стара и млада. Госпођи Круни је онј био мио као да јој је син.

Сутра-дан после лова, који је Којадину брату њевом, донео несаницу, Миља беше рано изашла у свој ружичњак. Лепа као уписана, она беше најлепша ружица у томе ружичњаку. Обилазила је цвеће бокор по бокор и брала што је за брање певушећи неку песмицу. Пошто је свршила обилажење и брање, седе на једну клупицу и поче пребирати што је набрала. Миља је била сама веселост и ведрина. Њеном срцу, пуном милоште, није се ни слутило, какви се тамни облаци навлаче са свију страна на небо Србије, па и на њено властито.

Пребирајући набрано цвеће, она га поче издвајати у ките. |

— Е, ево ми сад свезане ките ружица, проговори она. Њу ћу Драгошу. Па ћу њему и ову другу, од карамфиља и шебоја, говораше она даље сама себи, реБајући по крилу красне ките које је била поизодвајала, таман да задене на прса за копоран. А Којадину ћу ово, овај драгољуб и овај мирисави босиљак, па ћу му наређати и ових ружица, и још ћу све повезати