Kaluđer i hajduk : pripovetka o poslednjim danima Srbije u XV veku

УУ ИАИШЕО

96

овом мирисавом травком. Ох, ала то лепо мирише! Та неће бити лепше ките ни у кога. Знаће се у ког браца има милостива сеја. Која се девојка у њега загледала, нека позавиди, нек се поплаши, да јој га друга нека не преотме! Ух, Боже! А шта бих ја чивила да туђу киту видим на Драгошу 2

Сунце се све више уздизашеуз ведро пебо. Птице почињаху летати по топлом ваздуху. Њихов цвркут и извијање учеставаше, Јјечаше непрестанце.

— Охо, почеће опет мала брбљавица, што пред другим никада не уме ока од земље подићи а сад се

толико рашћеретала. охо, ово сунашце хоће мени лице

да опали; охо, нећемо ми тако!

И лако. као млађано јеленче, поче скакутати око ружичнога џбуна украј којега је седела, и брати ружице. Њено се лице смешило у слатком заносу детињ ске радости; срце јој се ширило, јер јој радосне, безбрижне груди дисаху самом срећом и милином.

Пошто Миља набра цвећа колико јој је требало, она отрча другим крајем врта у дворове.

Ту уђе у своју девојачку собицу, застрту лепим

" пироте ким Ћилимима. Одморници у соби, мекани ни

ниски, на којима се нођу_ спавало, заузимали су два зида собе. Обдан су они били покривени скупоценим млетачким засторима. У источном углу собе, где косо допираше зрака сунчана, стајаше лепа хиландарске чкона Матере Божије. Пред њоме је било наслужено кандило. С друге стране, отворен велики прозор беше заклоњен зеленим шипразима и красним плаветнилом небеским, јер прозор гледаше у долину која се између брегова провлачила.

Ту је гнездо, у које с пуним крилом цвећа долете материна маза.

Певушећи неку тиху песмицу весело као грлица, Миља ту седе у тихи сумрачан засенак у собици на мекани одморник, па продужи у башти започето пребирање цвећа.