Kaluđer i hajduk : pripovetka o poslednjim danima Srbije u XV veku

и иманом ти сона

125

незнаној сладости, која га нехотице обузе од сестрине милости, корачаше с њоме до одморника.

Он беше виши од ње, па је погледаше погледима братинске милости.

— Боже мој, узвикне он, дошавши до одморника, кад си брже толико цвећа набрала. Па гле, како је красно у ките повезано! Коме ли је која намењена:

Он седе и наслони се на јастуке уза зид, а она му задеваше цвеће за копоран и за појаси у бе леној шали замршиваше му косу ружицама и пвевем.

— Миљо, мируј! Хоћеш, зар, да се јутрос димо 2 Хо, хо! И он, вичући тако, одмршавашче косу и скидаше с ње листиће и цвеће. — Ја не шта (је теби јутрос! Што си, тако наједанпут, сташна 2

— Мило ми је да те дирам; хоћу да те задиркујем.

— Зашто тог

— Зато што се ти одмах срдиш.

— Боже мој, велика си већ девојка, а још се детињиш као да ти је пет година.

Миља поцрвене од тог лаганог прекора.

— Којо, Којо! Зар тако моја милост» Та знаш ли да те волим, велим више но оца и мајку. Душу бих за те дала. |

„Њен се глас беше променио. Као да је лаган братски прекор дубље дарнуо и тајнију жицу њенога срца покренуо него што се могло споља опазити.

— Па хајде причај ми што о лову. Како су вас дочекали у Точанима 2 Је ли вас дочекала Плетикосићка или ко други Јеси ли видео Стаменију г

— Стаменију сам видео. Она је дочекала и исвратила госте.

— Па како, како Да се није збунила > Је ли свак био послужен» Јесу ли сви гости били задовољни

— Како не би били задовољни ! Веруј, Миљо, Плетикосићи нису богати ни из далека као ми, али је њихова услужљивост врло велика. Стаменија је јуче кас

О 2 2

с“

ОШ о а 66

2 о ::

(5 о Е5

ко) ЈЕ (УН ех је

Фо= !