Kaluđer i hajduk : pripovetka o poslednjim danima Srbije u XV veku

59 домаћица била ненадмашна. Трчала је, радила, нудила. Стала није. Ја не знам како ће се та девојка одморити. 1551

= Којо, Којо, одговараше Миља, ти само хвалиш Стаменију. Знам ја већ, теби је за њом срце и око запело.

— Миљо, Миљо, мируј! Не задиркуј ме. Ги ме питаш, а ја ти говорим шта је и како је било. Питај друге, ако мени не верујеш. А у лову су је сви још више хвалили.

— Па је ли теби што говорила 2 2

— Говорила јесте, на поласку, али речи које ме нису нимало развеселиле.

= Шта ти је казала, по Богуг

= Да не мисли да се удаје, да хоће у манастир, да је тетка-Каја говорила како она не треба никад да мисли да ће се моћи удати у Гвозденовића кућу. Помисли, шта је тетка-Каји било да тако што говори ИМ откуда је могла тако што говорити 2

— Ха, на то ће Миља, сад разумем. За то си ти тако туробан. Тетка-Каја је морала то чути од тате.

= Та данас не треба много, па да постане туробан и највеселији човек. А ја нисам ни по нарави весео, ти то знаш. Али помисли, Стаменија калуђерица! Кад на то помислим, сав се стресем. Она калуђерица, коју је Бог створио да управља највећим домом. Она да се замота у црну незграпну хаљину од раше!

— Откуд јој такве мисли! упита Миља радознало. — Каже да јој се свиђа манастирски живот уз царицу.

— Немој ти то веровати. То теби она каже само што те воли и хоће да те поплаши, драги мој! А јеси ти видео Драгоша, кажи ми.

— Како да га нисам видео. Он је предводио хајку и нагонио зверје.

— Је ли питао за мер

— Као увек. И поздравио те је као свагда.