Kaluđer i hajduk : pripovetka o poslednjim danima Srbije u XV veku

91

— Е па знаћеш кад га опет видиш данас или сутра. 1

И Којадин се упути к вратима којима се излазило непосредно у врт.

[Х.

Испод Гвозденовићева двора и његових кула, мало ближе реци, у једном заклонитом долу к југу окренутом, био је Гвозденовићев воћњак, пун свакојака воћа, које само може успевати у климату нашем. Ораси најкрупнији и најмекши, бадеми, смокве, крушке, јабуке, шљиве и дуње, вишње и трешње ређаху се наобред по равници и по благим застранцима. Место се бирало по потреби воћке која се садила. Смокве су намештене биле на врло заклонитим, к југу окревутим сунчаним местима, испод винограда, који су даље по брегу били засађени. Уврх воћњака, а испод винограда била је лепо озидана чесма с две коване луле и калаисаним од бакра судовима за захитање воде. Около чесме је све било лепо покалдрмљено плочама, а около (је било више клупа „од којих су се гдекоје чисто губиле у шушњару. По два три већа стола који су мало даље стајали под неким орасима види се да се ту каткад и вечеравало и ручавало. Место је било врло лепо, с изгледом на долину Топлице и на планине к југу, с десне стране Топлице. По долини, испод воћњака, виделе су се сеоске куће. Поред речице, одмах испод воћњака, распоређени су били купушњаци Гвозденовићеви.

Неколико дана после мало час наведеног разговора Миље Гвозденовићеве с њеним братом Којадином, Миља се једно после подне беше упутила к чесми, како се то место звало. Ишла је сама, носећи само, забаве ради, неко плетиво у рукама. Дан 'је био топал и леп. Ветар је ћаркао с југозападних планина, но-