Kaluđer i hajduk : pripovetka o poslednjim danima Srbije u XV veku

92 |

сећи са собом мек, благ јужни ваздух, у коме мал“ те није био и који дах Јадранског Мора, које, у ваздушној линији, није далеко од тих страна.

Миља изабра једну клупу међу многима које су биле поређане око чесме, па седе и разви своје плетиво.

Са свим случајно и без икаква договора тој се. истој чесми у воћњаку оздо из села, жеђи ради, примицао Драгош Плетикосић, у намери да се одмори и воде напије. Између зеленог грања, с путање којом се он са стране примицао чесми и месту на ком је Миља седела, смотри он још поиздалека Миљин лепи профил, њезину смеђу, чисто златну косу, њезино лепо чело и један зрак од оне сунчане благе звезде, од њезина ока.

Заигра му срце милим, топлим трептањем, и она неизјашњива пуноћа срца и прсију стезаше му дисање и устављаше ход. Он се и дотле виђао с Миљом, својом · другарицом од детињства, али није опажао никаква особита осећања, осим обичне пријатности. Свагда му је било мило видети се и говорити с њом. Али неких нарочитих осећања није имао. У томе тренутку прође ту кроз памет да такви девојке, лепотице, кућанице нигде више нема. Чудна му помисао дође да ли би му она могла бити жена. О како би то лепо било, кадби му она била жена! Поче даље мислити како би се то могло извршити и би ли му је дали родитељи. Али је ту застао, јер ту ништа не умејаше смислити. То и нису биле његове ствари. (Он се брзо њих остави, и потону на ново у слатке маште, које су му често долазиле у часовима његова самовања. И све се те маште сада савијаху као венац око главе Миљине. Сада тек, гледајући је још из заклона, и ако је већ близу био, све оне неодређене мисли и пријатни осећаји, кад би се с њом састао, букнуше у једну одређену мисао у одређену жељу — да му Миља буде жена. Откуда то наједанпут» Он сам себе питаше, али на питање ме