Karakteristika kneza Miloša Obrenovića u pripovetkama iz njegovog života : kao još neke priče iz 1848-1849. godine

пр]

И ово је израдио кнез Милош за неколико месеци, и то је сасвим на чисто свршио тако, да се та ствар никад више не

може потећи.

» = ж

Кад су после ослобођења од турских спахија неки србијански великаши и обогаћени геаци навалили били на кнеза Милоша, да се у Србији заведе насљедно племићство и да се подели земља на спахилуке, онда је кнез Милош на велике неприлике наилазио. Он је таква предлагања храбро и патријотично одбијао и овако одговарао: „нећу ја 9 једној земљи да имам, две сорте народа, свт сте ви у траву грађанском једнаки. Како би ја допустио, да онај сељак, који је ва ову слободу, коју сад сви уживамо, многе жртве принео, | који је ч сад још сав у ранама, дао али роба или гроба, та да га ја теби С— ћу;

А—И —ћу, П. М. Н—"ћу дам, да ви који сте имали прилику до новаца доћи над њима господарите; никако ја то допустити не могу. Ја би ва то пред Боом на страшноме суду одговарао. Нећу ја да будем статија у Србији, ал баш не Ћете бити ни ви; ако тоћете стахљилука, ено вам Влашке па тамо кутујте“.

Трајућој овој распри о спахилуцима рекао је кнез Милош једном свом човеку: „како би ја смео дотустити да св по Србији

4»