Karakteristika kneza Miloša Obrenovića u pripovetkama iz njegovog života : kao još neke priče iz 1848-1849. godine

бо

уведу спатилуци, видиш ти само, кокав би то био терет по цео народ; ето шта ми само овде у Крагујевцу трошимо; ми више троши“ мо него сви начелници што троше по Србији; па би толико чето трошиле спатије, да је један у Шапцу, један у Ваљеву, један у Смедереву, један у Ужици, ј дан у Крушевцу ит. Д. Све те спахије исто би толико трошиле, јер 6: сваки ттео да буде с кнезом раван у трошку, с то би се све од народа узимало.“

ж

Кад је Милош Обреновић кнезом Србије постао, један му од дворских улизица приликом честитања стане доказивати, како је код јевропских владара, уобичајено, да сваки принц има свој чин, на који му је плаћа одређена и која се по наособ рукује тако, да 6 временом до велике своте нарасте, па како би добро било, да се и младим кнежевићима чин и плаћа одреди. На ово му кнез Милош оштро одговори: укакав ми је оно отац, који се није кадар постарати 30 своју децу ; он је кукавица, а није отац, Нетреба, није нуждно, да други води бригу за моју децу, кадар сам ја за њи старатт се,“

=

Неки млад човек Ђ. | пролазећи од ба јира крај кафане турске у Шапцу вароши, која је најближе до Ћуприје, и опазивши на докеату како неки потурчењак Хамџија авдес