Karakteristika kneza Miloša Obrenovića u pripovetkama iz njegovog života : kao još neke priče iz 1848-1849. godine

Ва ==

узимаше, проговори јасно, да је осим тога Хаџије и више људи могло чути: „да воли видити кад пас погани, него кад Турчин узима авдес.“

То се Хафијњ учини велика срамота, а и врло му је жао било, што му влашче погрди светињу, па проплака од муке и једа, прекиде авдес и батали језан (молитву), пак отишавши дома појаха коња, те одљума управо у Крагујевац, да се тужи старом господару на Ђ. Б. — Дошавши тако приповеди најпре покојном Амиџи (Сими Паштрмцу), као своме старом знанцу своју љуту муку и велику жалост, рекавши му:ама Добар човече, знаш, бива, да нисам тарничар ни кавгаџија ни трв. био, док нисам полазио ћабу, те дођо давуџија (тужитељ), ето теби “ старом господару, да видим њма ли правде, бива, казују људи за Милошев суд, да длаку на четворо цеша, а шта велиш ти, ваља ли ми се потужитњ на онаку срамну неправду“ Амипа му рече да оде горе (на дивану) и да

изађе пред господара, пак ће наћи праведна суда,

Тако се Турчин прими уз басамаке и изађе пред господара, коме се поклони и приђе му руци и папучи, пак онда одступи са серџаде (ћилима). Кнез га је Милош по: знавао и упита га: „од куд ти, Хаџија, чак амо зађег Јеси ли дошло по невољи, шли она=