Karakteristika kneza Miloša Obrenovića u pripovetkama iz njegovog života : kao još neke priče iz 1848-1849. godine

-=–_--=_— з

АИ

ко каквим послом“ Хаџија му на то одговори: „Господару, дошао сам тљ по невољи, да, ти: се ивјадам ти патугујем од муке, бива баш по срамоти, што је зар жешће већ % нема. Ето баш у прошли петак, бива, у тодне узима авдес, зар да одклањам јеван, а #08 горопадник онај Ђ. Б. и неттеде проћи

с миром, већ повика да воли гледати, кад пас погани, но кад Турчин узима авдес. То, 20сподару, неможе поднети турска вера, па у мени оће срце да претукне од тешке жалости, што ми светогрдник срамоти закон, пак ге ето теби тужим, бива, царев си муштир % већил (наместник). на сваком месту, ч зар ти ваља бранити свакога страдалца.“

Саслушавши кнез Милош Хаџијну тужбу рече му: „Није лепо од Ђ. Б. што ти тако нагрди авдес, али ч њега, знали, заноси младост. А вере ти, Хаџија, да ми право

кажеш, што ћу те питати '“ — Хаџија му рече: „казаћу ти, господару, дина ми мога, само ако будем знао.“ — Онда опет проговори

кнез Милош: „ЕР сад ми кажи, знаш кад си био млад некада, па онако још далија (по-· носит) и силован, кад сретеш по нвколико Влата на коњима, да иду у чаршију чли из чарштје (пијаце), је си ли кадкод привикао: „Сјашт, крсте, закон ти твој!“ А они јадни поскачу с коња у глиб до колена, вичући покорно: „Оћемо, Ага драги, само с миром