Karakteristika kneza Miloša Obrenovića u pripovetkama iz njegovog života : kao još neke priče iz 1848-1849. godine

= 60 —

као вампир; али кад већ ништа не бијаце кнезу Николи, већ му глава још шира пора-_ сла, онда и та гатка леже, те као и остале у заборав пође.

Ж

У селу Врелу у гробљу изашао је био на глас један вампир, коме име беше Стојко. За њега се казивало, да је порано из гробља изалазио, да су га жене пре него што су краве помузле с вечера виђале. Тај глас пу-. кне по земљи и покојни кнез Милош, чувши за то, насмеје се и зовне к себи једнога свога човека и упита га: „море, шта мислиш, има ли вампира на свету2“ Овај му одговори: „да, да има, и то су неке дугорепе тице, те ноћу летећи чине велику ларму.“ На то. се кнез Милош и опет насмеје и рекне:. „прођи ве, добар човече, тица и тичија, калабалука ноћу, но ја питам за права вам-. пира што из гробља устаје и свет плаши и мори.“ 'Тај му човек опет одговори: „зар не може никако веровати, да мртво земљом. притиснуто тело оживити може и дићи сеи: под оноликих терета, но да је слушао да се често привиђају вампири живи ноћу око туђих појата, ђе има доста пића и сланине, и —- особито у гладну годину — око хамба-_ "рова и чардакова ђе храна стоји“ Кад то чу кнез Милош, онда опет проговори: „Е, И ја знадем за такве вампире, али ево болан