Karakteristika kneza Miloša Obrenovića u pripovetkama iz njegovog života : kao još neke priče iz 1848-1849. godine

и брк

не био, у Врелу код Уба код цркве имаде гробље, и одатле изилази вампир још с вечера те плаши жене док још краве музу, пак шта мислиш, како би дознали, ко све збиља то вампири:“ На то му опет тај човек вељаше, да заповеди Маринку киселици, буљукбаши врељанском, да га ухвати и да га доведе.

Кнез Милош. послушао је ту реч, но не прође пет шест дана, ал доби од капетана, Џавла Даниловића с Уба одговор где му се писаше, како је буљукбаша Маринко ишао да ухвати вампира, и како иза појаса обадве пушке сасуо вампиру у прса, и како је тешко жив остао од стра и утекао од њега.

Добивши кнез Милош такви глас, зовну к себи оног истог свога човека и даде му Даниловићеву књигу те је прочитао.

Почем су се оба прилично насмејали, рече кнез Милош томе своме човеку: „иди, синко, у Врело, ето сад о Спасову дне слави и онако црква она, али ако баши неузаслави, те се варамо, а оно ће бити пуно тамо сабора и попова, јер многи свет оној цркви долази, и ту ће ти се наћи и прото из Совљака, па гледај да ми тога вампира добавиш, но ако ти мислиш да ће ти требовати, а ти поведи одавде момака са собом.“

Тај човек послуша свога господара и узе једнога момка са собом те отиде, кад.