Karakteristika kneza Miloša Obrenovića u pripovetkama iz njegovog života : kao još neke priče iz 1848-1849. godine

пе он

је дошло време тамо. На „Уб је морао уда“ рити свакојако; ту је по обичају већ одјахао код Даниловића, и по ручку, не казавши ништа Даниловићу рашта ће и камо ће, отиде преко Совљака и поведе са собом протопопа, који се већ и онако спремио био да цркви пође.

Код цркве је као у очи Спасова дне било пуно сабора и било је пет шест попова. По вечерњу вечерала се танка ве чера посна. Сутра дан рано свршило се јутрење и литурђија заједно, као што је свуд но селима обичај по Србији, и потом се ваздан до пред ноћ јело и пило, певало и играло, јуначке игре заметале.

Ту је био и буљукбаша Маринко киселица, кога је особито прото совљачки за. диркивао, како је ишао на вампира, и како је бежао од њега, побацивши обадве мале пушке од себе у ономе страху, да их је тетко сутра дан нашао. Слушајући те речи онај човек господарски учини се као да то чује за вампире, те запита Маринка буљукбашу, како је то било, је ли баш збиља он видио вампираг Маринко му искрено каза: „то је страхота била,“ и показа руком на једну дивљаку у гробљу и рече: „Ено му гроба и оданде изађе још се није било чисто ни сумрачило, па потегне овом стазом у: право у село, а ја сам га са два момка, ка-