Karakteristika kneza Miloša Obrenovića u pripovetkama iz njegovog života : kao još neke priče iz 1848-1849. godine

тв =

тина за те речи и натера га, те однесе шарова кући. =

Кад су некад немачке новине повикало на кнеза Милоша Обреновића, да он прима у момаштво пустатије, а не ајдуке, онда је он имао обичај кад се који ајдук преда, да га најпре даде другоме старешини, да код њега пребуде неко време, па га је после примао к себи у конак, почем је видио да је ваљан. Тако дође неки ЛМовак ајдук, те допаде кнезу Радомиру, да у њега зиму презими, Кнез је Радомир мислио, да му је господар послао слугу бадава, јер Новак не искаше плађу, а он видећи Новака по ајдучки богато одевена, а под скупоценим оружјем, — а Новак је опет мислио, да је ту као обично на јатаку, где се само једе и пије, па кад пође, да му онда плати за дочек и за гостовање. Кад прва субота дође и опази кнез Радомир, како Новак обеси котлић с водом о вериге, па угрија воде и по обичају каоу очи блага дана себи ноге опра, помишљаше: „ваљада ће и њему сутра пре цркве ноге опрати, кад није с вечера.“ А кад сутра дан тешко ајдук о дочека, да чује својим увом, да ударе звона на јутрење, те се очешља, уми и отиде у цркву, а домаћин остаде дома. Кад Новак. из цркве дође, а он узе ђезвицу и испече себи каву, те попивши пред њом ракију и