Karakteristika kneza Miloša Obrenovića u pripovetkama iz njegovog života : kao još neke priče iz 1848-1849. godine

Переа

њу уз чибук. На то се кнез Радомир мало и озловеди, па му повика: „О Новаче!“ Но вак одговори: „Шта ти је!“ Онда му кнез опет повика: „Ми синоћ не опраемо ногу 2“ А Новак му на то одговори: „ја сам себи опрао, а што ти ниси теби, ја не знам.“ Кнез је Радомир збиља двоумио, да ли му је Новак (бал тако одговорио, пак испаде из своје избе напоље и окорно му рече: „та. море, ми не опрасмо ногу синоћ!“ Али Новак се на њега осече, па му рече: „Ет« ти тенџере, а ено ти бунара, и донеси још које дрво на ватру, па стакни ту ватру мало, па угри воде и пери себи ноге, кад си луд, па ти није жене туде.“ | На то се кнез Радомир страшно 0озлоједи и расрди па му рече: „ти си мој слу га, пак ми мораш чинити сваки измет.“ Али му и Новак не остаде дужан, већ му и он одговори: „да сам ја хтео служити и хтео бити измећар, не би ја своје куће раскопао и три турска оџака узео на своју душу, што потамани.“ Кнез Радомир. не хотећи се с њиме прегањати ни свађати, обуче се, пак му само рече: „сад ћу ја тебе у суду умекшати.“ И тако отиде као олуја. МИ збиља, не прође мало час, а дође пандур и рече Новаку да иде с њиме у суд по кнежевој речи. Новак му рече, да се одбије и да седи с миром, али пандур који се научио, да му