Karakteristika kneza Miloša Obrenovića u pripovetkama iz njegovog života : kao još neke priče iz 1848-1849. godine

25 =

се реч слуша, ни пет ни девет већ ухвати Новака за прса, да га збиља гони кнезу на суд. А Новак, који је много јачи био од то. га пандура, спопадне га адучки и учини с њиме оно, што ајдук учини, кад га ко дир“ не, па га онда остави у конаку радомировом, а он скупи свој партал, па отиде управо го. сподару, те му све поредом каза, шта му се догодило. Но и кнез Радомир пехитио је у конак господарски, кад је чуо, да је Новак тамо, а кнез Милош видећи га, како се пење уз басамаке к њему горе, пак шалећи се повика: „О Шоваче! Ми синоћ не опрасмо ногу 2“ И опет тако исто као новаковим гласом одговори: „ја сам моје опрао. а што ти ниси теби ја не знам.“ Кнез Радомир, чувши ту лакрдију, оману руком и збоде низ басамаке, па оде од куд је и дошао неопра-

них ногу. ж = =

Један ера донесе на двема кобилицама натовареног у мешинама катрана на продају у Крагујевац Баш кад је пред кнез милошевим двором био, стаде један војник бубњати, да се купе војници. Ерине кобилице поплаше се од те бубњаве, потрчу у калампир, а мешине са катраном падну на калдрму, распукну се и сав катран просне се по калдрми. Ера је одма, чим су се кобилице поплашиле, стао махати руком на бубњара,