Karakteristika kneza Miloša Obrenovića u pripovetkama iz njegovog života : kao još neke priče iz 1848-1849. godine

= =

деста сремских земљеделаца на једног солгабирова и почну га злостављати, јер им је крв пио на памук. Један трговац гледао је издаље, шта чине ти људи са тим солгабировом, и кад је међу тим људима видио свога кума, који је најжешће набајивао на солгабирова недавши му ни ока отворити, протура се до свога кума и узевши га за руку рече му: „не мој, куме, то чинити!“ Но кум га одгура од себе и окорно се осече на њега рекавши му: „какав куме2 овде сад нема кумства !“

-=->

До Св. Духова 1848. године беше у Карловцима доста јунака на језику, који су ишли по карловачким улицама до зуба наоружани и једнако говорили: „кад ћемо ударати на град Варадинг Што нас већ једаред не пуштају да ударамо на град Варадин !“ Такови јунак на језику беше и један Сремац, који је јако наоружан ишао по Карловцима и себе јуначином правио; а кад су други дан Духова 1848. год. Мађари из града Варадина ударили на Карловце, он је први побегао из Карловаца, и тако је нагло трчао уз банстол, да је људима, који су га сусретали и питали, куд тако нагло трчи, одговарао: „носим шталвету,“