Karakteristika kneza Miloša Obrenovića u pripovetkama iz njegovog života : kao još neke priče iz 1848-1849. godine

ви

=

Месеца јуна 1848. била је у Илоку скупштина целе сремске жупаније. Првога дана не сврше се заказани предмети. Општинеки изасланици, изишавши из дворане, упуте се за једним таквим народњаком, који је тога дана у скупштини био јунак на језику. Пристајући за њим запитају га: „оћемо ли господине, до сутра овде остатиг“ „Какав господине 2“ окрене се и испречи се на њих тај народњак, „ја сам ваш брат, брате, кажите“. Онда Сремци сви у глас рекоше: „Оћемо ли, брате, до сутра овде остатиг“ „Оћемо“, одговори им он, „али за мном, у воду!“ Сви у глас повичу: ду воду“, — „У ватру!“ — Опет се заори: „у ватру“. Онда поносво рече тај народњак: „ајдмо дакле у пивару.“ Сви га Сремци послушају и дођу в њиме у пивару, где им је уз чашу пива тај народњак којешга трабуњао и заваравао их.

=

Кад се други дан Духова 1848. године оглавило по Карловцима, да Мађари из Варадина ударају на Карловце, онда науми један народњак, родом Банаћанин, уклонити се у какво сигурно место, и зато пође да иде брзим корацима на ону страну од које Мађари не ударају. Неко га из народа, идући на сусрет Мађарима, заустави рекавши му:

4