Karakteristika kneza Miloša Obrenovića u pripovetkama iz njegovog života : kao još neke priče iz 1848-1849. godine

788 =

ли у Карловце. И из новиг Карловаца (Сасе), које је село спадало под управу бешчанске кумпаније, крене се народ пут Карловаца и дошавши у Бешку, зауставе се пред кумпанијским зданијем, сви посилазе с кола и руљом посуктају у кумпанијску писарну, где затеку поменутог Лољаута, сама саморана, јер су се сви остали службеници разбегли куд који. Назвавши добар дан Логауџту, кажу му учтиво, да су дошли, да им из кумпанијске оружнице даде пушака, барута и олова. Он им је одговорио, да то не сме учинити ни за живу главу, почем је то све царево, а налога нема од својих старешина, да им семе издати оружја. На те речи дигне се велика граја, и што се он дуже устезао, да народу изда оружје, то је све јача вика бивала; најпосле узбуђеност отме мах, и за час чуше се речи: „у затвор с њиме ! кад не: да лепим а ми ћемо оружницу обити ти узети шта нам треба, јер бег оружја не можемо ићи на Мађаре, јер и они из Варадина не ударају на нас с празним рукама“ М док длан 0 длан, ал њих неколико спопадну Котаута, извуку га из писарнице, увуку га У тамницу и врата забраве. Онда обију оружницу, покупе и поделе пушке, барут и олово, и кад је то све било готово онда дођоше на решетку од тамнице и стадоше кроз решет“ ву говорити: „но како ти је сад, Котауту '