Karakteristika kneza Miloša Obrenovića u pripovetkama iz njegovog života : kao još neke priče iz 1848-1849. godine

— 30 —

Зашто ниси слушао“ Тако ти и треба, трпи

сад затвор, кад си луд, ча нећеш да слушали“

а.

Један Банаћанин добегао је 1848. год. из Банана у Карловце, па је приповедао: „код нас у Банату дошло на Србе једно писмо од Мађара, у коме нам пишу Мађари и питају нас: зашто сте ви Срби устали на нас Мађарег та ми смо с вама добро жавили и увек смо ве пазили и дружили; и заиста се ви Срби на нас неби били ни по: дигли нити би на нас завојштили, да вас није на то госпођа 'Гамарија (Камарила) навела“. Ми се пак томе послу чудимо : па разговарамо „но то мора бити нека отресна жена, кад је кадра била то учинити.“ Онда опет настави Банаћанин даље о мађарском писму приповедати: „Него се ви, Срби“, веле Мађари, „прођите рата и помирите се с нама, па ћемо вам све дати, што год иштете, само признајте мађарску министерију“. — „ЈЕ, све су добро го: ворили“, продужи Банаћанин, „само им ово последње не ваља и тиме су све покварили.“

=:

Некакав Банаћанин из кикиндског окружја украде се од мађарске страже, добегне у српеку војску на Јарчини, одатле опет до ђе у Карловце, где приповедаше: „код нас у Банату разнео се глас: код Чиче на Јарку