Karampana

Ivove pegule

Dva su Nika dva sokola siva Koji biše orla ustrijeiila Jedan s lijeve drugi desne strane Kao da ше od komara brane Jedan gurka đrugi posinjehiva --- A okolo njih deset biva. Od karata odbor sastaviše - Da kibice ne trpidu više. Samo mogu pristupiti Ijudi, Kartašima koji su po ćuđi. Pa igrački stalak zagradiše, Barikadu okolo staviše. Još im faii zavjesa rastrta . Ko za „braću“ iz zoološkog vrta Da tu mogu kornotno igrati A kibici da пе mogu spati. Jeste strašno, igrat se ne može, Od kibica izaći ću iz kože. Dopisnik Ovi

Вјерио сам се браћо моја драга

Вјерио сам се браћо моја драга У Котору за ме нема пара Четири пута тражих срећу Ал’ ову оставит нећу. Бритво моја; моја вјерна друго И ово неће бит за дуго.

Кад један стари потештат

Кад један стари потештат из Боке дође у Котор, све усиђелице из Котора изађу у шпензу.

Госпођа танких нога

Госпођа танкнх нога направила је и на прозор скале, јер је онај научио да улази кроз врата а излазн кроз прозор. •

Сељак подвалио судији

Још 1908,годнне био је дуго година на служби у Херцегновоме један судија (име иије важно!), који је за вријеме свога службовања стекао велики број познаиика, међу њима и нашег познатог шаљивчину Петра Стијепчића из села Каменога. Судија је чссто ишао службеним послом на Камено и тамо упознао Петра, па му чак и био гост, Петар је имао двз магарца, која су се много свиђали судији, јер су били од добре раце. Једном приликом, послије дуљег времена, срете се судија са Петром на броду, који је ишао за Котор. Пошто су се упнтали за јуначко здравље, судија пред свим путпицима упита Стијепчића: „Бога ти, Петре, и.ма ли још оиолико магараца у твоме селу као кад сам ја задњи пут тамо био?“ Петар му одмах одговори: „Госпоцнн судија, нема, јер од онога дана, када сте Ви у нашем селу бнли једаи је мање.“ Судија, увријеђен (јер настаде свеопшти смије.х), упита Петра, да

му објасни како је 'то мислио, V U J Бнстри сељак, присјети се јаду,, па му .одмах одговори;' „Господин судија, тачио’ је, нијесам Вас мислио увриједити, јер ndслије оног дана, када сте Ви задњи пут у наше село били, мени је једно магаре крепало.* Тако се- наш Петар на рнјетко духовити начин "извуче,” а код присутних настаде још већи смијех..

Херцегнови

Наш Јово, да би задржао и надзље садашњу завидну позицију, тајно се ушуљао Терези. Баш је добар трговац! . . . Ђорђе, да би подвално Трипу и Филипу, основао X странку, Алал му вјера, јер му је упалио трик ... Нино је запријетио поглавару да he га премјестити из Новога зато што ra је казнио два дана затвора. И тако грађани очекују сваког часа премјештај, јер наш:Нино обично увијек одржи свбју рпјеч, а треба признатн нма и добре „везе“! Код нас у Новоме је чно свијетло као у Лондри. Оно' што каткад трепће, није до слабих мотора или да са моторнма баратају, нестручњаци (не Боже сачувај!), већ ради тога што јадне жаруље не одговарају. својој .сврси, па стога ето, кажу. трепће. Наш познати фотограф Бепо спрема се, кажу, да лентра нашу милу Боку из „ваздуха" .. . Знамо да има добре шкатуле, али се ипак бојимо да не помакне! 1 : : „Нема ловца до мене" каже стари Андро. „Немам тонобил ко они из Новог?, али ипак знам пуцатиН

Naš Diša na moru

Naš Diša preseiio sa stanom iz Škaljara па Peluzicu. Lijepo mu je tamo. Svakome priča_ da mu je па Mulu ijepše nego u Škaljare. Podne. Kiša pljušti, blato veliko, gleda Diša, htio bi ići kući, ali jok more. Pokisnut će. Pita šofcra: „Koliko će mi uzrneš da me baciš tu do Muo?“ Dve banke gospodine. More si lud, bre. Pa e\’o Vam motor za dva dinara veli rnu Tomo-Grk. Koj bre? Pokazaše mu „Sremca* i on ti,

?trup, ujiutra. 'O'Х Ш. Ш ; : • lđel’;bre bva lađa za Muo upita Diša onog tirnunijera? - ; Ide gospodine, odgovori оп. Ajd’.pa teraj. ; ; Kad su došli posred fnora,'viđi Diša da ши lađa pbilaži kuću', pa podviknu; —Dićeš bre, pa ja ovaшо stanujem, teraj ’vamo. Objasniše mu „Ređ vožnje*. Pa dobro, majku mu, di to ja stanujem, je li i to Muo? Jest, jest, šjor, kaže njemu šjor Pasko iz blagajne, a sada ćete lijepo marširajući upoznat i ,drugi dio Vaše nove.opštine. 1 naš Diša krene po kiši, psujući što mu podvališe. I pokise.

Prčanj

Nije istina da sam se рге : ' plašio pred 22 nego sam se povuko, ali je sara učinio dosta, a dokaz je ono poviše općine. Nije da nijesam htio, nego mi nije žena dala. Mislio sam đa ću biti drugi, ma barem treći, a onako me opet toka polijevat stabla.' Otkad sam ašešur, moram nositi rukavice đa’svi vidu što sam. Društvo za unapredjenje mjesta pročistilo je seoske puteve, kako bi voda što bolje i uspješnije prodirala na glavnu cestu. Ovo će biti moj program sada: kiozet, stabla i radnićka baraka, zeleni banki i letrika jaka.

Lastva

Naša pitoma Lastva ove desparne godine živi svojim tihim životom, ali proše-šuplje godine bilo je svega i svašta. Uradilo se mnogo. Gradilo se i valjaio u Gornjoj i Donjoj... Vodc zimi. u Gornjoj Lastvi nefali. Jagnjići pojedeni, vino popijeno i pare potrošeno, a pusta „Batunica" zjapi kao otvoren grob i čeka da umre još koji dobrotvor. Fala Bogu, i ako neće biti vode, rodiće usadjena maslina. Ufamo se da će novi seljački oci, udruženi sa"kuferašima, situaciju popraviti, pošto su na okupu

Стр. 2

КАРАМПАНА