Književne novine

Monopolistički kapital u Americi teži svim silama da od filma načini i sredno oruđe imperijalističke potike i otvoreno se bori da postigne lutnu dominaciju američkog filma bioskopskim platnima sveta. U to-

vatnih razmera svoje ekspanzio: tičke težnje izvan Sjedinjenih AmeTičkih Država. Danas se u svetu, ne 'ačunajući Sjeđinjene Američke Drve, prikazuje svakog dana preko tri stotine hiljada kilometara američKil filmova pred više od šezdeset miona ljudi. Suma koju američke filmkompanije primaju od prikazivatih filmova prelazi tri miliona ara dnevno. olivuđski ekspanzionizam samo je deo opšteg plana američke reakcije. ikad holivudske filmske kompanije _ nisu uživale tako jaku podršku vladinih organa kao danas, Stvaranje : _ jedinstvene izvozničke „organizacije, koja ima za cilj da sjedinjuje spoljio-trgovinske operacije svih holivud_ 8kih firmi, zatim postavlianje stalnih atašea za film pri američkim inostram pretstavništvima, pa organizacija _ 'Trgovačkog filmskog instituta za strane zemlje, i, najzad, sve Žžešći priti| sak Državnog deparimana na strane _ države kad god ie u pitanju film niz mera i pojava zabeleženih za poslednje dve godine — sveđoče o apsolutnoj harmoniji koja vlada između poslovnog Holivuda i Truma__nove Amerike.

___AMERIČKI FILMSKI MONOPOLISTI UCENJUJU

'ıU sprovođenju svog sistema bezob-

zirne penetracije američki filmski monopolisti služe se uglavnom ucenom. U Francuskoj, koja je pre rata zauzimala jedno od vodećih mesta u svetskoj filmskoj proizvodnji, pod političkim i ekonomskim pritiskom ame=ričkog Državnog departmana, koji je pitanje zajma Francuskoj vezao za pitanje »odbrane slobođe poslovanja u oblasti filma«, sklopljen je sramni TBlum-Bernsov sporazum, po kome su francuskoj kinematografiji nametnuti ropski uslovi. Rezultati su već danas porazni za francusku kinematografiju: 60% nezaposlenih radnika u francuskoj nacionalnoj filmskoj proizvodnji; 42% američkih filmova u prometu u drugom polugođu 1947 prema 88 u prvom polugođu 1946, dok je, u istom međuvremenu, broj francuskih filmova u prometu pao od nekoliko stotina na samo nekoliko desetina, sve veći odliv iz Francuske milionskih dolarskih suma, čiji će zbir već kroz nekoliko gođina prebaciti visinu državnog zajma, i, konačno, ubrzano investiranje ekstraprofita u američku filmsku proizvodnju koja se podiže na francuskom tlu (na Azurnoj obali), da bi američkim monopolistima poslužila za nove ekstraprofite.

'U Holandiji je američka kinematografija »izvojevala pobedu«, „zasnivajući svoj pritisak na pomoći koju _ Sjedinjene Države pružaju Holandiji

u ratu protiv Indonezije.

U Italiji, Švedskoj, Danskoj. Meksiku, Japanu, iznajmljivanje filmova nalazi se skoro sasvim u rukama američkih pređuzeća na osnovu pomoći koju Amerika tobož pruža mnncionalnim filmskim proizvodnjama fih

___gemalja. Ta se »pomoć« sastoji u krupnim investicijama izgradnji filmskih ateljea, laboratorija, isporuci

___sSavremene filmske tehnike, itd. —

| koje će, naravno, eksploatisati kon-

___cerni velikih američkih filmskih kompanija i posejati na taj način holi_vudsko seme u svim tim zemljama.

i |__BORAVAK U PRAGU »NAPREDNIH E FILMSKIH RADNIKA«

____Neđavno su boravili u Čehoslovač____koj (a pokMavaju da prodru i u Ma___đarsku) zastupnici jednog fobož nowOog koncerna filmskih vlasnika koji ___se »otcepio« od zloglasne »Kupopro___dajne centrale američke filmske orga____nizacije«. Ti ljudi pretstavili su se kao »napredni filmski radnici i prikazali su u Pragu nekoliko »zabra| njenih dokumentarnih filmova o sindikatima i njihovoj borbi u Americi,

ako bi stekli neku vrstu prethodnog overenja. Ustvari, to je bila kamuirana izvidnica, sa zadatkom da ista mogućnost »saradnje« između _ američkih filmskih firmi i Čehoslo___vačkih, »saradnje« koja bi se sastoa u snimanju »zajedničkih filmoTi filmovi izrađivali bi se u andovu, sa američkim kapitalom avno, — a sve to samo zbog toga ı bi se pomoglo čehoslovačkoj kinematografiji kako bi prebrodđila svoju proizvodnu krizu«,

Da bi osvojio svetska filmska tržlŠta, Holivud se ne služi samo ucenjivačkim diplomatsko-političkim i | __ekonomskim sredstvima. Pojavi li se bilo kojoj zemlji, istaknutiji filmski litelj, glumac ili tehnički stručnjak, ivud se truđi đa ga đomami, kako gušio nacionalnu kinematografiju j toj zemlji i prigrabio apsolutno | pra 'najmljivanja filmova. Dugač_ ka je lista evropskih filmskih redi___telja, glumaca i tehničkih stručnjaka, koji ı ı u holivudđskoj proizvodnji do| bili primamljive angažmane, ali ne | da bi stvarali (to je za Holivud u vom slučaju od drugostepene vaosti), već da bi prestali da stva-. raju za svoju zemlju. Cilj je, dakle, uvek išti: slomiti kičmu nacionalnim 'ilmskim proizvodnjama, da bi se, bez ı otpora i neci WpWw filmšti ed

ı 40.

Po mebi še razume da holivudski agnati uspevaju i da se mogu nausr žtarap u zemljama u ko-

i a, do:

WiDhC D

PREDUZEĆA

i ej Aleksandar VUČO. ~

cionara ili kolebljivih elemenata koji nasedaju pretnjama o ekonomskim i političkim sankcijama, a vrlo često i naiobičnijim poslovnim podvalama, Šta donosi ova drska ekspanzija američkih filmskih kompanija?

Ako se uzme u obzir da su prihodi

od američkih filmova u Sjedinjenim Američkim Državama samo nešto veći od prihođa koje Sjedinjene Američke Države ostvaruju od svojih filmova Izvan svojih granica (prvi iznose go= dišnje jednu milijardu i pet stotina miliona dolara, drugi jednu milijardu i dve stotine miliona dolara), onda je jasno kolika je ogromna uloga filmskog izvoza u ekonomici Sjeđinjenih Država. Ta je uloga utoliko veća što izvoz filmova, za razliku od ostalih proizvođa, nije uslovljen fakozvanim dopunskim industriskim investicijama i traži samo minimalne dopunske troškove za sirovine.

Nije, međutim, u pitanju samo privredni momenat. Ne treba izgubiti iz vida da je film još i najmoćnije sredstvo reklame za celokupni američki izvoz. Švedski list »Frihed« piše: »Američki filmovi su reklama za Ameriku i njenu robu, sve do gume za Žžvakanje«, a Erik Džonston, koji se danas nalazi na čelu »Uprave kontrole američkih filmskih producenata«, izjavio je nedavno pred američkim industrijalcima: »Treba imati na umu da američki film najbolje pretstavlja Ameriku u inostranstvu... Ako Klerk Gebl odluči da ne nosi više košulju, omladina čitavog sveta prestaće da nosi košulje«. Parafrazirajući starinsko geslo engleskih jbbrodovlasnika: »Roba dolazi za zastavom«, Džonston je dodao: »Roba dolazi za filmom«.

Osvojiti tržišta svakako je od najvećeg značaja, a nije za potcenjivanje ni pomoć koju preko reklame američki film ukazuje ostaloj američkoj izvoznoj robi, pa ni zarada koja se tim putem postiže.

KAKO HOLIVUD »PROBSVEĆUJE«

Ali, holivudskim monopolistima dodeljena je danas još jedna mnogo važnija uloga. Prvo se zauzmu tržišta, domaća i tuđa, a zatim se »prosvećuje« narod, i svoj i tuđ, saopštava mu se kako treba da misli, šta treba da čita, koga da voli, koga da mrzi, jednom reči — kako treba da živi. Moraju se, dakle, zariti kandže ne samo u domaće i tuđe fabrike i proizvode, već i u osećanja i misli svojih i tuđih naroda. Treba modelirati duše, isklesati misli prema slici atomsko – dolarske demokraflije.

Postoji nekoliko tipova holivudskih filmova, čije se tendencije pođudaraju sa gotovo svima varijantama američke politike.

Za odđane građane Trumanove Amerike , za te »mile prostake« kojima je sudbina dodelila »izuzetnu privilegiju da budu stanovnici američkog raja« i za poletarce iz fašističkih gnezda izvan Sjedinjenih Američkih Država, postoje filmovi koji brižljivo neguju pustolovni moral: »Ja radim onako kako je za mene korisno, a na sve ostalo pljujem«. U srca ljudi treba usaditi uverenje da »onaj koji ume da nokautira protivnika — triumfuje«. Zašto bi se, uostalom, išlo obilaznim putem? "Treba iskoristiti i što pre preseliti oprobane fašističke metođe iz bivše hitlerovske Nemačke u današnji centar ideološke reakcije, u Sjedinjene Države, što će se najbrže i najefikasnije postići ako se neumorno proslavlja gruba snaga kao najveća tekovina čoveka. »Centar borbe protiv marksizma premestio se sad u Ameriku i Englesku... Pod zastavom »ideološke« boMbe protiv marksizma rekrutuju se sada i dublje rezerve. Privučeni su gangsteri, šuteneri, špijuni, zločinci«. (A. A. Ždanov o filozofsko] diskusiji movodom udžbenika »Istorija zapadnoevropske filozofijee od Aleksandrova.) Čitava serija holivudskih filmova sa gangsterima, ubicama i veštim pusto-

»Način života« koji propagiraju holiyudska filmska preduzeća

lovima, prikazuje nam đa u čoveku živi zver i da jeon po »principu« zatrovan »nadprirodnim« snagama. U tim filmovima nema ni traga od socijalne borbe, pa čak ni od borbe protiv prirode radi savlađivanja elementarnih snaga. Čovek je prikazan usamljen, izvan kolektive, sa jedinom težnjom da Oe druge da ga drugi ne bi poždrai«. U emisijama ovakve vrste filmova specijalizirale su se firme »Monogrem Pečerz« i »Univerzal«. Preduzeće »Univerzal« objavilo je u svojim reklamnim katalozima za proizvodnju 1946/47 da će prikazati seriju filmova u kojima figurira nov tip ubice — nižeg čoveka, koji u duhovnom pogleđu stoji na nivou neandertalca, ali je naoružan savremenom | „smrtonosnom tehnikome«.

Drugi tip holivudskih filmova ima zadatak da propagira preimućstvo Sjedinjenih Američkih država nad svim ostalim zemljama. U svoje vreme mnogi američki filmovi gajili su ideju da je latinsko – američkim zemljama predodređeno da se razvijaju pod voćstvom Sjedinjenih Država, (setimo se filma »Pres Kabaleros«).

Danas je američki film postao moćno sredstvo propagande takozvane »Trumanove doktrinee — ceo svet Amerikancima. U filmovima ove vrste širi se duh amerikanizma: Amerika je zemlja u kojoj svaki ima svoju »šansu«. Kakvu »šansu«? Naravno da po= stane milijarder. Za podlogu tim filmovima služe ulepšane biografije Henrija Forđa, Džekoba Kajzera i drugih, u kojima se s ponosom ističe kako su ti »kraljevi« drumova, okeana ili šibica sjajno uspeli, iako su počeli nı od čega. Prema tome, i onaj bednik koji je istresao sve svoje džepove da bi kupio bioskopsku ulaznicu, treba spokojno da čeka svoju »šansu«, jer će, zahvaljujući »slobodi poslovanja«, koja je toliko draga američkim reakcionarima, najvećim protivnicima socijalizma i nacionalizacije, i na njega jednom doći red.

Otrov ove teze vrlo je opasan. Mnogi mladi ljudi u kapitalističkom svetu, od kojih današnjica traži borbu za bolje uslove života, sanjaju o »američkom raju«, gubeći iz vida da američki film perfidno izbegava da prikaže nečovečne uslove u kojima žive desetine miliona američkih običnih ljudi — njihove štrajkove, borbu njihovu za slobodu i bolji život.

FILMOVI ZA IZVOZ U ZEMLIE U KOJIMA »PRETEŽU LEVA RASPOLOŽENJA«

Ustanove američkih kompanija obraćaju naročitu pažnju na izbor filmova koji se upućuju u zemlje u kojima »pretežu leva raspoloženja«. Postoji specijalna serija američkih filmovnu »erotike, košmara i strahota«, sa tendencijom da u određenim krugovima tih zemalja deluju demoralizatorski, da smanjuju osećanje nacionalne svesti, da šire paniku, da podrivaju u ljudima veru u svoju snagu, da slamaju njihovu aktivnost i volju za borbu, da uspavljuju svest i gase savest — ukratko, da one koji nisu dovoljno čvrsti i lako podležu takvoj vrsti uticaja, pretvaraju u pokorne sluge.

U izvoznom fonđu Holivuda ova

serija obiluje u podvrštama.

Da bi se okužile, zatrovale nacional ne kulture, stvoren je tip filmova po šablonu erotičnih romana Henrija Milera. Filmovi iz te podvrste posvećeni su seksualnoj izopačenosti, alkoholizmu i narkomaniji. Želja za zabavom kao jedinim ciljem u životu, to suludo sagorevanje života na »plamenu strasti i alkohola«, ispunjava većinu ovih filmova, čija nedvosmislena tendencija: »Zabavljaj se danas kad ne= maš vere u sutra«, ima zadatak da kroz mračnu trulež kultiviše osećanje straha pred budućnošću i ideju otsustva svakog smisla u ljudskom životu.

U poslednje vreme Holivud obraća sve veću pažnju takozvanim mističnim, šstravičnim filmovima kao što su: »Prepustite je nebesima«, »Ženina senka«, »Rekeka« i mnogi drugi, od kojih »čoveka obuzimaju grčevi od straha ili mu proizvode jezovita golicanja nerava«, odvode gledaoce u svet bolesnih fantazija i tajne »zagrobnog života«, kako bi ih odvojili od realnih životnih problema.

PSIHOPATOLOŠKA FILMSKA PROIZVODNJA Psihopatološkim, takozvanim psihijatriskim i kliničnim filmovima, dato je takođe zavidno mesto u holivud= skoj filmskoj proizvodnji. Za poslednje dve godine Holivud je proizveo preko stotinu filmova u kojima se radnja zapliće i raspliće na bazi ovog ili onog nesporazuma rođenog u postupcima glavnih junaka koji pate od šizofrenije, amnezije ili bilo kog drugog kompleksa »potisnutog u dubinu

potsvesti«. . Cela ova psihopatološka filmska proizvodnja nema, ustvari, ničeg za-

jedničkog sa medicinskom naukom...

Njoj je jedini cilj da izaziva deprimiranost, bolesnička osećanja i strah.

Treba biti svestan socijalne opasnosti holivudskih filmova, kao i onih koji se po holivudskom uzoru proizvode u drugim zemljama. Svi ti filmovi imaju zadatak da stvore bilo pustolovski bilo dekadentski pogled na svet kod izvesnog dela omladine, koja postaje spremna, pod uticajem otvorene propagande grube sile ill kroz mračnjaštvo i razne marazme, da se jednog dana nađe na strani fašizma. .

Ne treba izgubiti iz vida ni to da Holivud ima svoje zaštitnike gotovo u svima „zapadnoevropskim „zemljama, kao i u Južnoj i Centralnoj Americi. Interesi i ciljevi svih reakcija u svetu poklapaju se sa jnteresima i ciljevima holivudskih monopolista, koji svim silama teže da narodne mase odvoje od realnih životnih potreba — od borbe za izvojevanje slobode i borbe protiv eksploatacije. U svim tim zemljama, a naročito u Mrancuskoj i Italiji, gde najveći deo radničke klase i narodna inteligencija idu zajedno sa Komunističkom partijom, pa se domaće reakcije ne usuđuju uvek da pokažu svoje pravo lice, film se iskorišćuje kao sredstvo najmasovnijeg uticaja, kako bi se demoralisali kolebljivi i još nedovoljno svesni društveni elementi,

BOA VOLSTRITKTOR

Karikatura Pjera Križanića

Dok se u Francuskoj prošlavljalo pola veka otkako je Emil Zola napisao, povodom Drajfusove afere, svoje čuveno »Pišsmo zg. Feliksu Po ru, pretsedniku Republike« — koje je u listu »I/oror« objavljeno pod naslovom »Optužujem« i pod tim naslovom steklo svetsku slavu — baš u te dane sećanja, sa suprotnog dela zemljine lopte, opet je jedan Književnik, Pablo Neruda, podigao svoj 'Elas i uzviknuo »Optužujem«.

____Pesnik Neruda — koji je pre deset

godina, kao konzul Republike Čile u Madridu odbio da se povinuje naređenju čileanske vlade koja ga je opozvala i ostao 8 braniocima Madrida, zalažući se za pravednu stvar španskog naroda i veličajući u pesmama njegovu junačku borbu za slobodu i nezavisnost — obznanio je jednim olvorenim pismom narodu Amerike, a preko američkog naroda i čitavoj svetskoj javnosti, da su se u njegovoj teško ranjenoj zemlji, u Republici Čile, odigrali »žalosni događaji« i da je demokratska tradicija, »osnovna baština Čileanaca i ponos američkog kontinenta, bačena danas pod noge, zahvaljujući · zajedničkom dejstvu pritiska iz inostranstva i političke izdaje jednog pretsednika«. Kao nekada Zola svoje »Optužujem«, tako je sada Neruda »u jednom kriku« napisao svoju optužbu i bacio je u svet. Ali ovaj krik pesnika Nerude ne znači očajnički poziv u pomoć: pisac je čvrsto ubeđen da će čileanski narod sam sebi znati da izvojuje slobodu. .Neruđa je samo smatrao za svoju dužnost, za dužnost građanina i književnika, da treba da obavesti »milione ljudi koji žele da upoznaju dramu zemlje, zemlje najgordije među borcima za američku slobodu«, da zločinci koji su porobili njegov narod. prete porobljavanjem i ostalim narodima Južne „Amerike, stežući mračni obruč ropstva i fašističke tiranije oko ovih razjedinje. nih država.

Pesnik Neruda, član Komunističke partije i senator, nije mogao, nije hteo da ćuti. Pređ užasnom slikom stradanja svoga naroda, koji, pod ropskim i neljudskim „uslovima ži“ vota u čileanskim rudokopima, umire od gladi i od kuršuma, i, obespravljen, strada po Kkoncentracionim jogorima u pođmukloj i teškoj almosferi cenzunisane štampe, koja zabranjuje i samu reč »imperijalizam«, Pablo Neruda digao je glas i izrekao iz srca svoje zemlje, optužnice. I ostao je i dalje u zemlji/ pod stalnom smrtnom opasnošću, da se bori za slobodu i nezavisnost, za prava naroda na život, za Život dostojan _čogejna. _____, a. BP ia

Ne pesničkim, frazama, ne hiperboličnim rečima, nego suvim činjenicama, dokumentima koja katkad mogu potresnije da govore i od naj“ emocionalnijih stihova, on je u SVOme otvorenom pismu američkom narodu optužio pretsednika Republike Čile Gabrijela ·'Gonzaleza Videlu:

što je izdao svoj narod i prodao zemlju agentima američkog imperijalizma, moćnim trustovima i velikim bankama;

što je porobio zemlju i orobio narod, bacio ga u crna ruđarska okna i zatvorio u bodljikavu žicu, a dao punu slobodu fašistima iz inostranstva, ratnim zločincima, kao i domaćčim nacistima koji jedanput ncdelino, naoružani i uniformisani, defiluju pred njim uz zvuke svoje zvanične himne »Horst Wessel lied«;

što je predao fajne planove čileanskih obala američkom generalštabu i pustio u zemlju mnogobrojne američke vojne i policiske misije da idu kuda hoće i da rađe šta hoće;

što je legalne štrajkove rudarskih radnika ugušivao u žHkrvi, pomoću pešadije, konjice, ratne momarice i avijacije;

što je naredbom Ministarstva vojske prinudno regrutovao radnike da bi ih vratio na posao;

što je pozvao policiju iz inostranstva da interveniše u unutšašnjim stvarima Republike Čile;

što je podigao koncentracione lo'gore i bacio u okove najbolje rodoljube, najhrabrije sinove naroda;

što je Republiku Čile pretvorio u tamnicu; •

što je, uvodeći cenzuru, omemogujćio narodu da obznani čitavome svetu svoj prezir i 8voj revolt prema izdajstvima koja su izvršili i koja nepre= kidno vrše Gonzalez Videla i njegova klika: ara

što je dao radništvu i seljaštvu svoje zemlje — samo nemaštinu i glad, i

što je svojim radom, po naređenju iz inostranstva, doveo do prekida diplomatskih odnosa Čilea sa Sovjetskim Savezom, Jugoslavijom i Čehoslovačkom; NR

što je takvim mračnim pošlovanjima doprineo Sšistematskom sprovođenju američke imperijalističke politike, koja ima cilj da podrije me đunarodnu saradnju i da stvori neprijateljske odnoše među narodima;

što je postao dželat svoga naroda;

što je potpaljivač novoga rata; i Što je falsifikator.

Evo jednog falsifikata: posle krvavog ugušivanja štrajka u podzemnom paklu, u rudđarskim oblastima lota i Korola — »agenti senjora Videle, u sporazumu sa „severoameričkom policijom, falsifikovali su i isfabrikovali dokumenta da bi optužili vladu daleke Jugoslavije da je ona kriva što radnici zahtevaju poboljšanja — iako je sam senjor Videla smatrao te zahteve potpuno opravdanim godinu dana ranije dok je bio kandidat za pretsednika.« :

A povodom prekida điplomatskih odnosa Republike Čile sa Sovjetskim Savezom, Jugoslavijom i Čehoslovačkom, Neruda piše:

»Sve što je rečeno u inostranstv od Wirane severoamerničkih GOSVAVEJ

· Pesnik Pablo Meruda | optužuje

Milan DEDINAC

gnevnu reč „“. ~ hovnom

i i ' Pa

agencija ili zvaničnih preištavnike Čilea, o tome da su se ovi zvanični · pretstavnici mešali u unutrašnje stVa~ ri naše zemlje, pretstavlja grubo klevetanje. To je laž koja je izišla iz kujne pretsednika Čilea, koju je začinio gospodin Kenan „ekspert ministarstva spoljnih poslova SAD, i koju su raširili profašistički i jmperijalistički reakcionari u Americi kao dr sku i odvratnu provokaciju«. SHP

Pablo Neruda, koji je zauzeo prvo mesto među braniocima slobođe 8VOje zemlje i koji traži za svoj narod pravo na Život, na bezbednost, na sreću i dostojanstvo, završio je svoj apel ovim rečima:

»Ako mi se, u izvršavanju ovih dužnosti, mešto dogodi, biću ponosan. Svaki rizik primljen na sebe u ovoj borbi za dostojanstvo, kulturu i 8lobodu, pretstavlja borbu utoliko bit niju što je vezana za 8udbinu Čilea i neizmernu ljubav koju gajim prema svojoj domovini, tako često opevanoj u mojim pesmama. a

Ovim dokumentom, na Ssvečan način, stavljam odgovornost za šva dela protiv mene, u uslovima proganjanja u kojima živimo, na sađašnju vladu Republike, a naročito, i neposredno, na pretsednika Gabriela Gonzaleza Videlu.

· . Izjavljujem, đakle, ovim đokumen=

tom i na svečan način, da, u teškim prilikama pod kojima živimo, činim odgovorim. za svaku akciju pređuzetu protiv mene sadašnju vladu Republike i direktno i posebno, pretgednika Gabrijela Gonzaleza Videlu«. I dogodilo se ono što je Pablo Neruda, vršeći dužnost književn doljuba, nagovestio u završ dovima svog otvorenog pisma. e Jer, čitam u našoj štampi (u »PO. ici« od 8 februara 1948): Me,

CILDBANSKA VLADA IZDALA NAREDBU DA SE UHAPSILI POZNATI PESNIK. I KOMUNISTIČEKI SENATOR PABLO NERUDA

Njujork, 7 februara

TASS javlja:

Prema izveštaju iz Santjaga đe Čile, čileanska vlada izdđala je naredbu da se uhapsi poznati pesnik komunistički senator Pablo Neruda. Kao što je poznato, Neruda je optužen da je objavio niz članaka u venecuelskim i meksičkim listovima, u kojima je oštro kritikovao antina= rodnu politiku čjileanskog diktatora Gonzaleza Videle. !

Gonjenje Neruđe i dalje izaziva proteste sindikalnih i javnih organizacija, kao i istaknutih javnih i kulturnih radnika Južno„Amerike. ~ Borbenošću, samopregorom i dučvrstinom, „pesnik Pabla Neruda, aktivni učesnik u borbi koju vode progresivne snage njegove zemlje protiv domaćih i stranih ugnjetača, stupa aktivno u odbranu do= stojanstva čoveka i nagoveštava no=ve, svetle dane svojoj zemlji. A kroz fu borbu i kroz tu odbrann izgrađu" je se i pravi lik njegove domovine.

Tragom hitlerovaca.

Poznato je da su hitlerovci vršili razne »naučne« eksperimente nad rat nim zarobljenicima, zatočenicima kon= centracionih -logora, nad ženama, nad decom i uopšte nađ ljudima »niže rase«. Ti eksperimenti obično su se za= vršavali smrću objekata za eksperimentisanje. i

Prošle godine održano je u Nirnber= gu suđenje jednoj grupi nemačkih lekara koji su se bavili tim zlikovačkim poslom. Čitav kulturni svet bio je revoltiran blagom osudom koju je izre" kao američki vojni sud. Međutim, jedna vest, koju je ovih dana objavila · agencija Frans-pres, tumači donekle zašto je došlo do jedne tako blage osude: u »velikoj zapadnoj demokhratiji«, lekari čikaškog Instituta za ljudsku ishranu idu tragom hitlerovaca, —

Evo teksta te vesti:

»Vojni atašei sedam zemalja posetili su ove nedelje logor Šila, koji še nalazi 200 kilometara zapadno od Vinipega. U ovome logoru 32 američka voj na lica služe kao »zamorčad« u vezi sa eksperimentima koji se vrše povodom eventualnog rata na Arktiku. Ovi voj= nici prebačeni avionom iz Tampe na Ploridđi smešteni su u šatorima pod snegom, sagrađenim na temperaturi od minus 40 stepeni. Njihov boravak trajaće dve nedelje, za to vreme lekari čikaškog Instituta za ljudsku ishranu ispitivaće reakcije njihovih organizama. Svakodnevno se vrše ispitivanja kože ovih ljudi. Prema komentarima. inostranih vojnih atašea, ovaj opit biće od velikog značaja za određivanje najboljeg načina kako se ljudi mogu sačuvati ako se naglo prebace iz ume= renih oblasti u krajeve Arktika«. Sa

Kao što je poznato građane SAD štite mnogospominjane »četiri slobode«. Međutim bilo bi zanimljivo znati da li među ova 32 američka vojnika ima i koji sin američkih milionara i bankara sa Volstrita? Ili i američka »demokratija« vrši eksperimente na »nižim« ljudima: na nezaposlenim rad~ 2 nicima, na osiromašenim farmerima j

ormcima?

rom {| 6&\ Pay

e va,

E Li

ikica Đorđa Andrejevića-Kuna