Književne novine

OV ar JO O Pa a 0 2 21 ONO A VER2 NJOJ i 11%. Pp NOM e, : RRA PRVOM O

#BMRT FAŠIZMU — SLOBODA NARODU!

O-O ee

ORGAN SAVEZA KNJIŽEVNIKA JUGOSLAVIJE

POSTARINA PLAĆENA U GOTOVU

VINE

LIST IZLAZI JEDANPUT NEDELJNO

GODINA 1 Adresa uredništva i administracije: | | BEOGRAD, UTORAR, 27 JUL 1948 PRIMERAK · BROJ 24 Prancuska 7 — Telefon: 28098 UTOREKOM 8 DINARA

Za Peti kongres Komunističke partije Jugoslavije nije se pripremalo samo članstvo naše herojske i slavne Partije, nego i sav radni narod, Svi su osetili i shvatili da na njemu progovara istorija, Pretkongresno takmičenjč svih radnih kolektiva naše pmeobražene zemlje nije prestalo 58 početkom Kongresa, — u dane zase-

. danja Kongresa samo je još pojačan

radni, socijalistički elan trudbenika Jugoslavije. Taj elan svakim „danom iznova potvrđuje pravilnost linije naše Partije, svakog dana novim radnim pobedama i manifestacijama Vvisoke svesti odgovara na klevetničku kampanju nekih komunističkih partija koja se razbesnela uoči našega Kongresa, na kampanju koja postaje sve besprincipijelnija i sve nedostojnija · komunista.

Sem prebacivanja normi u planskoj proizvodnji, milioni partijaca i narodnofrontovaca daju dobrovoljne radne časove u čast Kongresa, rađeći uz pesmu. Hiljade i hiljade pozdravnih telegrama i usmenih pozdrava Kongresu potkrepljeno je saopštenjima o novim radnim/ pebedama. Gradijelji autoputa »Bratstvo i jedin-

'stvo« i Novog Beograda pozdravili su

Kongres rezultatima i zavetima, a Kkolektivi seljačkih radnih zadruga uspasima wu 75„8socijalističkoj •rekonstrukciji sela. U čast Kongresa dovršena je, znatno pre roka džinovska hidrocentrala na Mariborskom Ostrvu, a Kongresu je obećano da će centrala proraditi pre završetka zasedanja. Radni kolektiv preduzeća »Ikarus« dovršio je nov avion, koji je već izvršio probni let u čast Kongresa. Gradovi i sela čitave Jugoslavije ukrašeni su, jer je Kongres praznik naroda, koji, pod rukovodstvom SsVOje partije-predvodnice, izgrađuje socjjalizam, A Beograd, gde se Kongres održava, sav je u znaku Kongresa. 'U gradu, ukrašenom zastavama i amblemima, slikama Lenjina, Staljina, Tita i članova Politbiroa, cvećem i zelenilom, radni 'judi prolaze u svečanom raspoloženju, ispunjeni ponosom i rađošću zbog onoga što čuju s Kongresa. Sve što se govori i rešava fa Kongresu sluša čitava Jugoslavija preko rađija, a, može da čuje i čitav savet. Lice Partije, poznato i iz najteših dana, stoji čisto pred svetom, a njen glas odjekuje otvoreno i muški Wutoliko je neshvatljivije da u komunističkoj štampi nekih zemalja izlaze najapsurdnije izmišljotine o radu "Kongresa, kao da je neka prirodna kataklizma otkinula Jugoslaviju od ostalog sveta, kao da je Jugoslavija prekonoć postala nevidljiva i nepoznata zemlja, te o njoj mogu da se objavljuju samo proizvolino skuvane »vesti« iz neprijateljskih izvora, vesti kod kojih se više ne može razlikovati da li su objavliene u antidemokratskoj i antisocijalističkoj re-

Prvi dan Petog kongresa KPJ: drug Tito na govornici

agenti smesta dospevali tamo gde im je mesto, u zatvor.

_ No Jugoslavija poštoji i, posle slavne oslobodilačke bombe, gradi socijalizam; i ona nije, ona ne može biti usamljena. Njeno mesto u antiimperijalističkom, soeijjalističkom frontu je čvrsto. Kongres Partije je vidam celom svetu, i kad-tad će se teoretski materijal sa toga kongresa proučavati i u drugim partijama, kao doprinos stvari međunarodnog proletarijata.,

Kongresna dvorana na 'opčideru, ukrašena · skulpturama Marksa, Engelska, Lenjina i Staljina i slikom druga Tita, prima svaki dan preko dve i po hiljađe delegata i gostiju. Preko dve i po hiliade lica, svajco osobeno i rečito za sebe, deluju kao jedno lice, jedna misao i jedna vo!ja. Jednodđušnost i dostojanstvenost OVOga kongresa ostaće kao istoriski primer idejno-moralne snage i monolitnosti jedne revolucionarne partije, partije lenjinskog tipa, partije svesnih boraca koji su marksizam-lenjinizam učili primenjujući ga u revolucionarnoj praksi, komunista koji umocju da misle i čija odanost je svesna, čija odanost ne potiče od slepe discipline nego iz uverenja u dokazanu pravilnost linije Partije.

Dve hiljade trista četrdeset i četiri delegata izabrano je na partiskim konferencijama mesnih, sreskih i rejonskih organizacija, na konferencijama velikih preduzeća, ustanova i divizija naše Armije, na konferencijama delegata iz svih partiskih ćelija. Delegati su izabrani uz punu unu-– tarpartisku demokratiju. Svaki član imao je pravo da pri potpuno tajnom glasanju stavi ono ime koje je on hteo, svaki: je imao puno pravo da iznese svoje mišljenje. Međunarodni radnički pokret može da se zadivi jednodušnošću i moralnom čvrstinom koja se manjfestovala na svim tim konferencijama, i koja se manifestuje na Kongresu, Broj antipartiskih elemenata bio je neznatan, a taj neznati broi usamljenih pojedinaca, kolebljivaca, na koje je informbiro računao kao na »zdrave elemente«, sastoji se od klasičnih likvidatora i dezertera, od. davno poznatih frakcionaša i oportunista, koji se osećaju kao prezreni tuđinci.

Jednodušnost Kongresa pri slušanju izveštaja Centralnog komiteta pri diskusiji deluje · veličanstveno, I još nešto zadivljuje, Izražavajući svoju potpunu privrženost našem Centralnom komitetu, koji je vodio Partiju od 1937 do danas iz čudesne pobeđe u čudesnu pobedm delegati Kongresa, iako najbolnije uvređeni držanjem članica Inform-

biroa, s tolikim dostojanstvom odgo- ·

varaju na klevete i u isti mah kliču Sovjetskom Savezu, Sovjetskoj armiji, Svesaveznoj komunističkoj parti ji boljševika i drugu Staljinu, đa bi

već samo fo (pored hiljada konkret-

nih dokaza i činjenica) moralo. uve~-

litbiroa naše Partije sa drugom Titom, bez kojih se naša Partija ne može zamisliti, bez kojih ne bi bilo čudesne pobede u ošlobodilačkom ratu i u narodnoj revoluciji, zadivljujućih uspeha u izgradnji socijalizma. U pauzama «delegati i delegatkinje pevaju pesmu o Kongresu, o Titovoj snažnoj, nesalomljivoj i nepobedivoj Partiji, o drugovima koji će se birati u CK, o Partiji čistoj kao sunce i o komunistima jakim kao čelik. Klicanje drugu Titu — to je klicanje Partiji, 'prav'lnoj liniji i revolucionarnim pobeđama Partije, to je klicanje novoj Jugoslaviji koja ide u socijalizam, to je klicanje našim divnim narodima, borcima za slobodu i za

solidarmmost naprednih snaga u anti-

imperijalističkom taboru.

Čovek gleda lica d»legafa. koji pretstavljaju članstvo ođ preko četiri stcattine osamdeset hiljada komunista, primljenih u Partijuna osnovu dokazane vemmosti radničkoj klasi, radnom narodu i otadžbini. U dvorani, za koju 3e me bi verovalo da može primiti toliki broj delegata, ta lica se slivaju i kao da imaju isti oduševljeni i uvereni izraz. No gledajući to mnoštvo prekaljenih i dostojanstven:h lica, lica visokih rukovodilaca i običnih članova Partije koji su takođe rukovodioci masa, — čovek u tom mnoštvu vidi još mnoga lica. Čovek kao da vidi i lica komunista koji su poginuli u ovom istoriskom periodu, lica komu– nista koji su, vaspitani od Partije, vodili narod u borbi za slobodu i za ciljeve narodne revolucije, lica komunista koji su vaspitali nove komuniste, pređajući im svoju proletersku svest, svoje teoretsko znanje, svoje uverenje, svoju nepokolebljivu hrabrost i revolucionarno iskustvo, koji su vaspitali nove komuniste kako prime rom i delom tako i svojom smrću, Čovek kao da ih vidi i u dvorani i za pretsedničkim stolom, i čudi se ka-

' ko je toliki broj mogao stati u dvo=

ranu, a zna da su oni prisuini i da snaže i uzdižu. Dvanaest hiljada poginulih komunista — 7 *lanova Partije,uoči rata, među njima i članovi CK KPJ i Politbiroa, i desetine hiljada članova SKOJ-a koje su vaspitali Partija i drug Tito, —. žive u ovih blizu dve i po hiljade delegata i oko pola miliona članova naše Partije u koju se ne ulazi upisivanjem, nego

posle teških ispita. Oni su zajedno s

delegatima ustali đa, u dvorani ukrašenoj bistama Marksa, Engelsa, Le'njina i Staljina, slikom druga Tita i parolama, otpevaju „Intermacionalu, Intemacionalu koja naročito istinito zvuči u našoj zemlji, u našoj zemlji koja je dala veliki Šoprinos stvari međunarodnog radničkog pokreta, koia je u ratu protiv fašizma davala primer oslobodilačkom borbom, a sa-

da ide sigurno u socijalizam, na ko-

rist &švih zemalja narodne demokrati-

limo sve napredne narode i ljude, što ćemo uvek imati na umu«,

Iscrpni izveštaji koje su prvih dana Kongresa, u ime Centralnog komiteta, podneli drug Tito, drug Aleksan=dar Ranković i drug Milovan Đilas, osvetlili su teški, ali herojski i slavni put naše Partije, od njenog konsolidovanja 1937, kada se organizaciono učvrstila, idejno i moralno uzdigla, povećala ođanim „borcima i stekla ugled u celom narodu, kroz period oslobodilačke borbe i posleratne izgradnje socijalizma, do današnjeg dana. Precima, đuboka i neumoljiva analiza uspeha i grešaka, teškoća koje je trebalo savladati, pobeda koje treba uzdići kao primer za izučavanje, — učinila je i vanpartijskim masama jasnim šta je i kakva je naša Partija, Učinila je jasnim kako je, uz borbe s neprijateljima spolja i iznutra, postala onako jaka i sigurna u doba kad je sve narođe Jugoslavije trebalo povesti u tešku borbu, kakve je teškoće savlađivala i kako je postizala svoje jedinstvene uspehe, kakva je pitanja rešila i kakva pitanja još rešava, kakvi su današnji nedostaci Partije i šta je postigla pravilnošću svoje linije. Materijal sa ovog istoriskog kongresa postaće nov udžbenik partiskog članstva, a i Vvanpartiskih masa koje Partija uzdiže k sebi. Izveštaji koji su već podneseni i koji će se u toku zasedanja još podneti, kao i materijal · diskusije, pokazuju kako je Partija, savlađujući teškoće i nedostatke, rasla do jedine rukovodeće snage, ukazuju na još postojeće nedostatke, postavljaju pred partiske i vanpartiske mase dalje zadatke, ističu ciljeve i đaju smernice za što brže i što sigurnije ostvarenje tih “ciljeva. Ovi izveštaji pretstavljaju istoriju naše junačke Partije, iznose neke đosad nedovoljno poznate etape njenog razvitka, đaju ocenu pojedinih etapa. i razvijaju dalje iškustvo iz svake etape. To je u isti mah materijal od visoke idejne i teoretske vred-

· nosti, materijal koji naši ljudi treba

pažliivo da prcučavaju, kako bi se još više osposobili za shvatanje i rešavanje zađataka koji se poštavljaju u našoj osobenoj stvarnosti, kako bi se još više nadahnuli za savlađivanje svih teškoća kojih će još biti na našem putu ka socijalizmu, na koji smo stigli

KONGRES JE JEDNOGLASNO USVOJIO REZOLUCIJU PO

IZVEŠTAJIMA CENTRALNOG KOMITETA KPJ

Posle završene diskusije po izveštajima Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije, koji su podneli drugovi Tito, Aleksandar Ranković i Milovan Đilas, drug Duško Brkić pretsednik komisije za donošenje rezolucije, pročitao je sledeći predlog rezolucije koji su delegati Kongresa, jednoglasno i uz odđuševljena aklamacije Centralnom komitetu, usvojili:

Posle saslušanja izveštaja o dosadašnjem radu CK KPJ i svestrane diskusije, V kongres KPJ usvaja sledeću

Rezoluciju

Kongres usvaja u celini izveštaje CK KPJ koje su podneli drugovi Josip Broz Tito, Aleksandar Ranković i Milovan Đilas.

Kongres konstatuje:

1) CK KPJ u periodu od 1937 godine do 5 Zemaljske konfe> rencije održane 1940 godine, konačno je konsolidovao našu Partiju, očistivši je od frakcijskih, antipartijskih i trockističkih elemenata, ojačao je novim kadrovima, naročito iz redova radničke klase i osposobio je da kao monolitna celina postane politički faktor u našoj zemlji. Odraz te konsolidacije, jedinstva i čvrste povezanosti s radnim masama bila je V Zemaliska konferencija koja ima istorijski značaj u razvitku naše Partije.

CK KPJ na čelu s drugom Titom, u čitavoj svojoj delatnosti od V Zemaljske konferencije do V Kongresa Komunističke partije Jugoslavije u potpunosti je izvršio sve zadatke koje su pred našu Partiju i pred CK postavili i unutrašnji i međunarodni događaji.

2) CK je dosledno sproveo odluke V Zemaljske konferencije u pogledu daljeg organizacionog i političkog jačanja Partije i blagodareći tome Partija je potpuno spremno dočekala krupne „događaje koji su sledili posle 1940 godine.

8) 'Pravilnim određivanjem političke linije i pravilnim rukovođenjem Partija je, pod rukovodstvom Centralnog komiteta uspela da se čvrsto poveže sa radničkom klasom i radnim masama naše zemlje.

Kao rezultat te povezanosti sa masama i poverenje masa u Partiju i njen Centralni komitet, Komunistička partija Jugoslavije je odigrala odlučnu ulogu u martovskim danima 1941 godine, kada je zbačena izdajnička vlada Cvetković—-Maček, poništeno sramno pristupanje Jugoslavije trojnom paktu i skinuta s naroda Jugoslavije velika ljaga koju su pokušali da bace na našu zemlju i naše narode izdajnički i profašistički upravljači Jugoslavije.

4) U aprilskom slomu stare Jugoslavije Centralni komitet je uspeo da očuva, u najtežim uslovima, osnovni partijski kadar, partijske organizacije i partijsku tehniku. CK KPJ je uspeo da za najkraće mogući period vremena preorijentiše rad Partije, da je nizom mjera (vojni komiteti itd.) osposobi za akcije u uslovima fašističke okupacije i da odredi čitavoj Partiji jasne smernice za pretstojeću borbu, za oružani ustanak.

5) CK KPJ postupio je pravilno kad je usled okupacije Jugoslavije doneo svoju istorijsku odluku za sveopšti ustanak naroda Jugoslavije. Odazivajući se pozivu druga Staljina porobljenim narodima Evrope da se dignu na ustanak protiv nemačkih i drugih okupatora, CK KPJ je na najsnažniji način dokazao svoju vernost velikom Sovjetskom Savezu, svoju vernost internacionalizmu.

6) U toku četvorogodišnje oružane borbe Centralni komitet je izvršio sve postavljene zadatke, doveo našu Partiju i naše narode do potpune pobede nad okupatorima i izdajnicima naroda. Na taj način, Partija je rešila osnovno pitanje revolucije, pitanje vlasti. Komunistička partija Jugoslavije je uspela da istrgne Jugoslaviju iz okova imperijalizma i da u stvorenoj međunarodnoj situaciji, blagodareći oslobodilačkoj ulozi SSSR-a i u ratu i posle rata, omogući našim narodima da pođu putem spcijalističkog preobražaja.

Taj istoriski uspeh postignut je uz ogromne žrtve. V Kongres se klanja senima desetorice članova Centralnog komiteta, stotina hiljada komunista, skojevaca i ostalih sinova našeg naroda koji su herojski pali u oružanoj borbi za oslobođenje naše zemlje. :

{) Posle oslobođenja zemlje, Centralni komitet preduzeo je đalje mere za organizaciono, političko i ideološko jačanje Partije i osposobio je za rešavanje krupnih zadataka u vezi sa upravljanjem

akcionarnoj štampi il: u organima Titi svakoga ko nije namerno sle je, na korist svih naprednih snaga Ć a: 7 n nekih komunističkih partija. Tako je ~ i gluv koliko je visoka infeknacioBhi- sveta. - kroz specifičnu formu naše revolucije državom, likvidacijom teškog ratnog nasleđa, obnovom i izgradnjom · na stranicama »Imanitea« iskrsnuo na svest naših komunista, koliko ta Naši narodi izgubili su mnogo: ko= «i narodme vlasti. Tai materijal vaspi-, zemlje, prelaskom na plansku privredu i mobilizacijom masa na re

kao »stručnjak« za pitanje kongresa Komunističke partije Jugoslavije niko drugi nego Živko Topalović, stari policiski konfident, ratni zločinac, osuđen od narodnog suda kao sluga okupatora. »raseljeno lice« koje imperijalisti neće da predaju našim narodnim vlastima. Drugovi u inostranstvu kao da neće da vide da je uoči Kongresa u Zagrebu započelo sujenje vođama imaginarne ustaško-četničke »vojske u Jugoslaviji«, suđenje najkrvavijim ratnim zločincima,

sVest opovrgava izmišljotinu o »nacionalizmu« i o udđaljavanju od predvodnice međunarodnog radničkog Dokreta, Ni u jednoj zemlji, čije se patije sada toliko hvališu ođanošću Sovjetskom Savezu napađajući našu Partiju — koja je bila i ostaje majdoslednija Boljševičkoj partiji — ne bi bila mogućna ovakva iskrena manifestacija nepokKolebljive ljubavi prema Sovjetskom Savezu,

Među delegatima. ima oprobanih rukovodilaca, vojnika i starih. profe-

munista. Ali oni imaju uistini revolucionarnu, boliševičku partiju, ruko-

vođeću snagu u zemlji,·voljenu od na-

roda, od trudbenika, od žena, od omladine, od dece. Mali vođa delegacije pionira, koji je izručio pozdrav svih pionira Jugoslavije, ostalih masovnih organizacija pod ru-

kovodstvom Partije, govorio je zaista ·

u ime sve dece Jugoslavije, koja ne

pored pozdrava

tava naše partiske mase, prekaljene u revoluciji, i daje potstiyaj za dalje uzdizanje idejne i teoretske svesti naše avangarđe, U našoj revolucionarnoj praksi naši rukovodioci stvaralački su primenjivali i primenjuju principe marksizma>-lenjinizma na 'osobene U-

'slove naše stvarnosti. Iskustvo koje

smo stekli iz revolucionarne prakše. teoretski principi na osnovu kojih

šavanju krupnih pitanja u vezi sa izgradnjom socijalizma. CK KPJ pravilno je postavio pitanje izgradnje socijalizma u našoj zemlji i pravilno rešio sve dosadašnje osnovne zadaće prelaznog perioda od kapitalizma ka socijalizmu, \ } ? 8) Po svim međunarodnim pitanjima Centralni komitet je i u toku rata i posle rata — vodio ispravnu politiku i to: do oslobođenja' — politiku doslednog vođenja oružane borbe i pomaganja antihitlerovske koalicije na čelu sa Sovjetskim Savezom; posle oslobođenja — dosledno, sprovođenje politike organizacije i učvršćenja

koje su od Gestapoa preuzeli oni isti sionalnih revolucionara, radnika i' mogu ni zamisliti ži i ii de} koji se obogavolstritsko-vatikanski krugovi kojisu siromašnih seljaka, žena-radnica i 8 ZBTTSIEL AVP GPU7ORIJUJI n SE SOL ONO : : ; pokušali da ubiju i vođu italijanskih ·seljanki, intelektualaca koji su u BO kakvim ga je učinila i kakvim ga ~ ćuju iz naše prakse, poslužiće kao još mira, borba protiv ratnih huškača i svestrano zalaganje za učvrš

komunista, druga Toljatija. To su oni krugovi koji rade protiv mira i demokratije, koji uzaludno pokušavaju da razore zemlje nove demokratije, ali najviše su se prevarili u računu upravo u Jugoslaviji, jer su njihovi

Partiju ušli potpisujući se svojom krvlju i potvrđujući svoj prijem u

Partiju požrtvovanim đelima u na-.

rodnoj revoluciji. U radnom pretsedništvu seđe poznati i voljeni rukovodioci, među njima članovi Po-

čini naša, Partija pod. voćstvom Tita: »Drug Tito nas uči da volimo svoju

domovinu i da su svi naši narodi bra-" ća. On nas uči da volimo veliki Sov-

jetski Savez i druga Staljina, da vo-

jedan potsticaj u stvaralačkoni elanu naših ftrudbeničkih masa i U idđeološkoj izgradnji kadrova koji rešavaju sve. Ry IHN | Jovan POPOVIĆ

ćenje antiimperijalističkog tabora na čelu sa Sovijetskim Savezom. Na osnovu svega toga, V Kongres KPJ u potpunosti odobrava

munističke partije Jugoslavije. Dodge RU POO

SEDA) -e MOĆ? di ti Ja YAT3 j LA ' „MUR MIV“ 1 i bi

dosadašnju političku liniju i praktični rad Centralnog komiteta