Književne novine

\

SAMRT FAŠIZMU — SLOBODA NARODU! „09

GODINA TI BROJ 27

Adresa uredništva i

administracije: Francuska 7 — Telefon: 28-098

| Mruterijalne mogućnosti za dalje irulturno uzdizmie radničke klase

Ovih đana Savezna vlada dodelila je

Jedinstvenim sindikatima četiri stoti“ va

ne miliona dinara u kulturno-prosvetne svrhe. Velika suma, koju država odvaja druge godine Petogodišnjeg plana za kulturni rad u sindikatima, još jednom jašno pokazuje koliko ogromnu pažnju i brigu posvećuje narodna država kulturnom napretku radnih masa, u prvom redu radničke klase.

Jedinstveni sindikati kao masovna organizacija radničke klase imaju za zadatak punu alttivizaciju i svesno angažovanje miliona radnika, nameštenika i službenika u izgradnji socijalističkog poretka, u stvaranju boljeg i kulturnijeg života u našoj zemlji,

Idejno-političko i kulturno prevaspitavanje najširih masa naroda pretstavlja danas s jedne strane način svesnog angažovanja maša u izgradnji države, a s druge strane put uvlačenja najširih slojeva radnih ljudi u vlast, osposobljavanje radnika, seljaka i radnih ljudi uopšte za upravljanje svojom, narodnom državom. I u tom smislu borba za kulturnost masa jeste borba za dalje učvršćenje narodne vlasti u kojoj će moći učestvovati i državom upravljati i oni danas najzaostaliji elementi iz ređova radnika i seljaka naše zemlje.

- Poseban značaj idejno-političkog i

kulturno-prosvetnog rada leži u činje-

nici da se demokratske promene koje su u našoj zemlji izvršene kao rezultat oslobodilačkog rata, promene koje su radničku klasu, radno seljaštvo i sve radne ljuđe naše zemlje učinile gospođarima države i vlasnicima sredstava za proizvodnju, da se te promene mogu ošigurati i učvrstiti i dalje razvijati u prvom ređu prevašpitavanjem masa, svestranim kulturnim izđizanjem narođa, likviđacijom nepismenosti i svih oblika kulturne zaostalosti. A to znači đa je borba za kulturno-političko izdizanje radnih masa nerazdvojno povezana sa pitanjem daljeg škocijalistižkog razvitka maše zemlje, da je ona sastavni deo borbe za ostvarenje Petogođišnjeg plana, za izgradnju socijalističkog poretka. |

Promene u društveno-ekonomslkoj strukturi naše države i prelaz vlasti u ruke radnog naroda izvršili su Oogroman uticaj na kulturni život naših naroda. Sredstva i ustanove za Vaspitanje i prosvećivanje postala su u novoj Jugoslaviji svojina narodnih masa, što je samo po sebi omogućilo brzi i, u odnosu na staru Jugoslaviju, možemo da kažemo ogromni kulturni preporod naših narođa. Novi položaj radnih masa, kao gospodara države, kao gospodara svoje sudbine, probuđio je žudnju i žeđ za znanjem i kulturnim uzdizanjem, izazvao ranije neviđeni polet kulturne aktivnosti, tako da današnje ustanove i sredstva vaspitanja (domovi kulture, klubovi, pozorišta itd.) uprkos znatnog porašta' ni izbliza ne mogu đa zadovolje sve veće kulturme potrebe radnih masa.

O toj velikoj aktivnosti rađnih masa na polju narodne kulture i prosvećivanja pored ostalog rečito govori i đelatnost koju sindikalne organizacije razvijaju u oblasti iđejno-političkog i kulturmmo-prosvetnog rada među radnicima i službenicima. Dovoljno je samo napomenuti da Jedinstveni sindikati već danas raspolažu sa preko tri stotine radničkih klubova, preko 1.500 crvenih kutića, preko 3.000 biblioteka, oko 300 radio-centara, preko 130 kino-aparatura itd., što pretstavlja relativno solidnu materijalnu bazu kulturno-političkog rađa u rađničkoj klasi. O stvaralačkoj kulturnoj aktivnosi radnih masa govori i rad 1.500 sinđikalnih kulturno-umetničkih društava i grupa u kojima aktivno učestvuje preko pedeset hiljada radnika i službenika, kao i široko organizovan idejno-politički rad koji se provođi kroz hiljade marksističkih kružoka i desetine hiljađa javnih predavanja. L

Govoreći o pčkspektivama Petogodišnjeg plana maršal Tito je rekao: »Naša zemlja postaće ne samo mnogo bogatija materijalnim đobrima, nego će ta materijalna dobra omogućiti · brzi kulturni razvitak«· Ove reči druga Tita pretvaraju se u dela, u stvarnost naše domovine. Ne treba đa prođu decenije ni godine, radnička klasa već sad, svakog dana, oseća rezultate svojih napora,

Jedan od tih rezultata jeste i ovaj fond sa svojim ogromnim sredstvima. On pretstavlja još jedan novi dokaz velikog st 'rania države za kulturni napređak radničke klase.

Razumljivo je des 3e bezi postojanja narodne vlasti, koja je iznikla u vatri narodne revolucije, ne bi mogle zamisliti velike socijalne i ekonomske tekovine koje đanas uživa radni narod naše zemlje, pa đosleđno ne bi se moglo ni zamisliti postojanje jednog slič nog fonda koji milionska sredstva stavlja u službu podizanja kulturnog nivoa radničke klase. Drugi činilac koji je omogućio formiranje ovog fonda lešte postojanje jakog socijalističkog sektora narodne privrede, koji je

\

x

a Mec

“

stvoren „nacionalizacijom privatnih sredstava „proizvodnje. Samo tako moćan socijalistički, opštenarodni sektor privrede, koji je stvoren nacionalizacijom privatnih sredstava proizvodnje može obezbediti brzi kulturni napredak i blagostanje radničke klase i narodnih masa uopšte. Osnivanje ovog fonda jasno svedoči koliko je radnička klasa zainteresovana za jačanje i razvijanje socijalističkog sektora privrede, za jačanje takmičenja i udarništva, za usavršavanje organizacije rada, za jačanje privredne moći države, jer svaki napredak u rasštu socijalističke privrede, svako privredno jačanje države nužno i nepo= sredno doprinosi podizanju blagostanja 'i kulturnog standarđa radničke klase.

I na primeru ovog fonđa jasno se vidi duboka povezamost radnih napora sa podizgnjism životnog standarda truđbenika, tj. borba za veću prođuktivnost rada. Intenzivniji rad i veći napori u. krajnjoj liniji znače borbu za materijalni i kulturni napredak radnika, znače borbu za bolji i kulturniji život radničke klase. Plođovi rada i pojačani napori radnika ne idu više u džepove kapitalista. Veća produktivnost rađa ne povećava eksploataciju radnika, niti stvara profite eksploatatorima. Plođovi rađa pripadaju danas onima koji proizvode. I svaki novi napor, svako povećavanje prođuktivnosti rađa, bolja organizacija, novi pronalasci, sve to u krajnjoj meri ne samo jača privrednu snagu narodne države, već uvećava blagostanje ljudi koji rađe i služi kulturnijem životu radnih masa.

Sredstva ovog fonda stvoriće još povoljiniju materijalnu osnovu za OTganizovanje svestranog kulurno~prosvetnog rada, za izgradnju kultumih ustanova, domova kulture, radničkih klubova, crvenih kutića, biblioteka, čitaonica, bioskopa, za proširenje -kulfurno=prosvetnog aparata, za otvaranje novih škola i kurseva itd. Zato

glavnu poziciju pretstavljaju investi-

/

cije koje iznose sto sedamdeset mi- ,

liona dim i od koje sume će se izgrađiti 34 doma kulture, izvršiti adaptacija 108. domova i klubova, izgrađiti sedamnaest letnjih pozorišta i uredđiti veliki broj crvenih kutića. Na taj način u znatnoj meri će se rešiti pitanje prostorija za kulturni rad, što pretstavlja neophođan uslov đobro or-

ganizovanog kulturnog života radničke klase.

Zatim su znatne sume (oko triđeset osam miliona dinara) predviđene na opremu umetničkih društava potrebnim rekvizitima i inventarom (instru-

menti, garderoba, itd.). Takođe pred-

viđa se. nabavka velikog broja kinoaparatura, radjio-centara, stvaranje novih i povećanje stanih biblioteka itd. itd. I na kraju, ova šredstva omogućiće proširenje kulturno-prosvetnog aparata u većim kolektivima i važnim industrijskim centrima, kao i mnogo šire angažovanje stručnjaka u sindikalnim kulfurno-umetničkim dru._ štvima. .

Ove cifre nedvosmisleno pokazuju velike mogućnosti koje država daje radničkoj klasi, našim trudbenicima uopšte za njihovo kultumo uzdizanje. Do juče prignječene bedom, neznanjem i divljom eksploatacijom, radne mase postaju danas me samo uživaoci i svedoci, već i aktivni učesnici kulturnog života i kulturnog preporoda naših naroda.

Razumljivo je onđa što će i ovaj novi akt Savezne vlade biti novi potstrek za radničku klasu, novi izvor radnog poleta i socijalističkog takmičenja u kolektivima naše zemlje. On će još više učvrstiti svest radničke klase i naših trudbenika da sve radne pobede i sva ostvarenja postignuta u ovoj zemlj: služe, u krajnioj liniji, is= ključivo i samo radnim ljudima naše zemlje i da svaki radni napor sigurno i neizostavno stvara bolji i kulturniji život našem rađnom čoveku.

Uporedo s tim, stvaranie ovog fonda pojačaće odgovormost sindikalnih organizacija i pred Partijom i pred radničkom klasom. Sindikalne organizacije učiniće sve da maksimalno iskoriste ova ogromna finansijska sredstva u prvom ređu za proširenje materijalne baze kulturno-prosvetnog rada, što će omogućiti još širu i bolju organizaciju Kkulturno-političkog. ži-

vota u okviru sindikata, Nema sumnje ·

da će ta nova kulturna sredstva predstavljati značajnu polugu za dalji razmah socijalističkog takmičenja, za nove pobede radničke klase u borbi za izvršenje Petogodišnjeg plana, a te no= ve radne pobede stvoriće još bolje materijalne uslove za kulturni pre= porod radnih maša naše zemlje, Miša PAVIĆEVIĆ

BEOGRAD, UTORAK, 17 AVGUST 1948

LIST IZLAZI JEDANPUT NEDELJNO

UTORKOM

\

Našoj kinematografiji književno dobri

U našem umetničkom životu javlja se jedna nova oblast: kinematografija. Mi je u bivšoj državi nismo imali, jer savršeno beznačajni i mizerno malcbrojni nekadašnji pokušaji u tome pravcu mogu se smatrati kao neuračunljivi. Ali ie zato kinematografija kod nas, ođ oslobođenja do danas, zakoračila takvim zamahom, savladavši za nepune tri godine ogromne tehničke } umetničke teškoće i osposobivši se za najozbiljnije stvaranje,,da je po aktivitetu 'i po rezultatima jedna od najuticajnijih oblasti u našem umetničkom stvaralaštvu + i

Pod novim uslovima našega života, posle revolucionarnih promena u društvu i državi, filmska umetnost je dobila izvanredne „mogućnosti razvoja. Ona se već đanas pokazuje kadrom đa umetnički protumači našu savremenu stvarnost možda i pre nego što to čine druge umetničke oblasti, gde je, objektivno govoreći, teže i stvaralački složenije ostvariti rezultate adekvatne veličini i sadržajnosti našeg novog Života. Naš novi film izvanredno je uticajno i široko prodorno sredstvo da se naš mnevi Život ubedljivo afirmiše, njegove vrednosti popularišu i za njega mobilišu mase. Tehnički, naša kinematografija već ima znatan kapacitet proizvodnje. Ona uživa dalekovidđu pomoć države. No za proizvodnju filmova neophodni su dobri scenariji. Pred našega pisca se, dakle, postavlja danas jedna nova obaveza: da piše scenarije za film. Time se i našoj literaturi otvara iedna nova radna oblast.

'U samoj podlozi filma, u zamisli iz koje se on rađa, dejstvuje jedna literarna inicijativa. Pre no što se sagleda, film, treba da bude kazan, i od kvaliteta reči kojom se sugerira i Oživljuje vidni oblik filmskog sadržaja, zavi i njegova umetnička vrednost. Ukoliko se od filma traži da bude sadržajniji, dublie iđejno delujući, da više i bolje kaže onim što pokazuje, utcliko mu mora biti snažnija, umetnički pouzdanija literarna pođloga. Tamo gde film. zavisi od zakona kapiiala i služi profiftu, od njega se &Ve

iše traži da golicavo dejstvuje na masu, đa joi nadražuje čula, da bude senzaolja, Tu se idejnost najčešće progoni, tu moral biva štetan, tu preovlađuju nezdravi, morbidni, nakazni motivi u vidnim oblicima koji treba da zamamljuju, zavode i zaglupljuju publiku. Tu, razume se, literatura ima poslednju reč. Literatura tu zbunjuje,

SEDAM PUTA UDARNA

“Trasa Autfoputia teče kroz zelenilo livada i šuma, kroz žitna polja, preko rijeka i potoka i izgleđa kao sja jan svjež pas na zelenoj jedrini naše zemlje. Zove se »Bratstvo-jedinstvo« i znači još jednu konkretnu potvrdu snage naše revolucije i socijalističkog patriotizma slobodnih naroda.

Sa zagrebačke i beogradske strahe brigađe Narodnog fronta iđu jedne drugima u susret, omladinski kolektivi, sVaki na svom kilometru, svaki u gorućoj želji da se što prije spoji sa, susjedom, građe široki, skoro četiri stotine kilometara dugi autoput.

Uz desetine i desetine kilometara završenog druma, uz propuste, nadvožnjake, kolosjeke i mostove rasle su i čitave brigade novih stručnjaka koji su već ušli ili ulaze u naše fabrike i preduzeća, u naše zadruge i zadružne domove. i

Kroz Sremsku Ravnicu, khrož spačvamske šume provodi omlađina Autoput, diže nadvožnjake i gradi nasipe i propuste. U spančvanskim šumama Nijemci su četrdđesetdruge porušili nasipe na Savi u namjeri da podave spačvanske partizane. Rijeka je preplavila šume, ali partizani „su se na vrijeme probili i udarili ponovo po Nijemcima. Dok to pričaju, graditelji autoputa pokazuju na stablima tragove koji još govore dokle je voda bila doprla. Oni znaju da su Nijemci

četrdeset i četvrte, kad se front pri-

bližio ovim šumama, opet srušili nasipe na Savi. Voda se tađa u ljutoj zimi smrzla i bitka se vodila na ledu. Ubrzo Nijemcu nije bilo ni traga ni glasa.

Tako na svakom kilometru žive bezbrojne uspomene naše oslobodilačke borbe, Na svakom kilometru, na svakoj stopi zemlje, one se vezuju a današnjom borbom u dušama desetina i stotina hiljada graditelja kojima, tako krvno sjedinjenim, formi raju lik. |

Među tu poletnu radničku, seljačku i školsku omladinu došla je 30 maja brigađa omladinaca-milicionera. »Kud će ovolika milicija?« pitali su omladinci. Ali su milicioneri odmah objasnili svojim drugovima: »Došli smo da radimo s vama:« I prvog juna.brigađa je bila na svom radnom mjestu. '

Sto\sedamdeset mladih ljudi, komu– nista, članova Partije i Saveza komunističke omladine, sači&javalo je brigadu. Došli su iz svih srezova, zakazali sastanak u Beogradu i izabrali svoj štab, Na gradilištu, sve omladinske brigađe pratile su živo rad milicionera. j Od.

A oni — dobiju dnevne i 'dešeto-

| / \

dnevne naloge, održe konferemciju, smanje rokove — pa premaše i obavezu. Radili su u četiri smjene, dan i noć, na nasipu, na najtežim beton= škim radovima, na nadvožnjaku kod Vognja, podigli šu, betonski most preko rečice Čikas za 18 dana, sagrad:'li preko dvjesta metara dugački prilazni put za jedno poslije podne. Poslije mjesec dana brigada je bila triput udarna, dostigla prosječno premašživanje norme za 400%, a poslije dva mjeseca ponijela je častan naziv šedam puta uđarne i četiri puta pohva– ljene brigade.

Kad je objavljena Rezolucija In-

.formbiroa, brigadisti-milicioneri, kao

i svi graditelji Autoputa, zadrhtali su od uvrede. Ali je naš Centralni komitet učio: Yadićemo i dokazati istinu. Toga dana „graditeljima Auto= puta udvostručila se snaga, Toga da-

na mladi komunisti milicionerske brigade ispunili su dnevni plan sa 700%. .

— Eto odgovora, — rekao je komandant brigade Žika Stanković,

On ima 22 gođine, iskrene zelemoplave oči i sjajne kose. Visok i mwnršav stoji pred nama i uzbuđeno nam priča o oslobodilačkoj borbi, o svom životu koji je jedna ođ bezbrojnih Zotvrda naše revolucije i naše istinć.

— Prije rata sam bio kovački še-

grt u Leskovcu. Bugarski i balistič-

ki fašisti pobili su mi četrdesetprve

cijelu porođieu od pet članova. Ma- ·

ti je na strijeljanje morala da nosi i malog brata. Bilo mu je jedva dvije godine. Pokosili su ih. Ali je dijete, taj moj mali brat,“slučajno ostao Živ. Pronašao sam ga sam, pod leševima, i spasio, Bilo mi je tada petnaest godina kad je Partija pozvala i ja sam otišao u borbu.

Na brigadirskoj bluzi Žika nosi dvostruka. odlikovanja: orden za hrabrost i orden zasluga za narod iz ra-

ta i međalje borbe za izgradnju So-

cijalizma, Borio se četiri godine i preživeo osam rana. Bio je zastavnik, učio je, položio dva razreda gimnazije, nakon oslobođenja „kurs za rukovodioce milicije i sađ je ađutant Uprave milicije Beograđa.

I nije čudo da je Žika sa svojim drugovima zadrhtao \od uvrede kad je čitao Rezoluciju. A najbolji brigadist, Milivoje ošić, nosio je prelaznu sekcisku zastavicu, i m& kako

da je stezao u šakama ona je trepe-.

rila i ođdavala, njegovo uzbuđenje. Sjeo je pored nas i pažljivo nam zagledao u lica svojim sivim čeličnim „očima. |

— Ne umijem ja da se izrazim. Bio sam terenski rađnik u ratu i na-

1 i i

učio da treba biti najmirniji kad je najteže. Ali gledaj, ova Rezolucija čini da u meni sve kipi...

Pa kao da se odjednom dosjetio kuda da usmjeri tu kipuću snagu, viknuo je: '

— Pozovimo na takmičenje sve Omlađinske brigade, za Tita, za Partiju! 'Prideset i pet hiljada graditelja Autoputa takmičilo se u čast Kongresa i uzelo nove obaveze.

Uz brojke koje su govorile o materijalnim ispunjavanjima obaveza )iHicale su i druge: analfabetske tečajeve završilo 2919 omladinaca i omlaiinki, pročitano 20.302 knjige, održano 1712 različitih stručnih, „popularmonaučnih i političkih predavanja, održano „nekoliko stotina bioskopskih pretstava logorskih vatri, literar=

nih i umjetničkih kružoka, čitalačkih |

časova, Na poziv Partije otišlo je na rad·u industriju oko 4800 omladinaca i omladinki, hiljadu trista završi10 je stručne kurseve, a hiljađu šest stotina položilo stručne ispite 1 av-

gusta. | Sre NS BT : _ Birali su delegate. za. Kongres. Kamion sa delegatima, iskićen zastavama i parolama, prošao je dobar dio radilišta na putu za Beograd. Mašinovođe 'sa lokomofiva pozdravljali su delegate dugim zvižđukom, traktonisti su bacali kape uvis i klicali »Pozdravite Tita«, omladinci su delegatima davali nove obaveze, radnici i učenici kovačke radionice I sekcije poslali su Titu i Kongresu minijaturni alat sa Autoputa.,

Milicioneri su takođe poslali svoje pozdrave Kongresu i ispisali parolu: »Za Kongres — za Staljina — za Tita — norma danas mora biti najv'še prebačoena«. ı -I na dan početka Kongresa brigađa je prebacila normu za 8900/o.

Milicioneri su bili prvi u kongresnim danima. Glavni štab omladinskih radnih brigađa na Autoputu dodijelio je milicionerskoj brig di zastavu »Kongresnih dana« za stalno. Zasjale su oči.Žike.Stankovića i. Milivoja Tošića, uzdrhtale” grudi bivšeg ferenca Milivoja Milića, partizanskog diverzanta i fenkiste Miie Isića, rajevo i Novog Sela Veselina Pefrovića, sjajnog organizatora “Veselina Vlajkovića i svih drugih omladinaca -milicionera. JUNA O O Pl | Zastavu »IHongresnih dana« milicionerska brigada predala je u Beo-

građu svom prvom rukovodionu Aleksandru Rankoviću, drugu Mar-

ku, prenoseći mu s njom ljubav i po-

vjerenje graditelja, sigurnu vjeru u · pobjedu „socijalizma. j

R. NJ. Na ROBOM e OM | j \

građitelja pruge SŠamac—99Ba– &

i, više ođ toga, ona ie tu i opasna. Ali tamo gde socijalistička stremljenja podižu narodne mase do prave i visoke umetnosti i gde umetnost treba da bude uticajna funkcija u osposobljavanju naroda da socijalistički živi i dela, tu i film mora da se oplemeni idejnom sadržajnošću, koja će, umetnički ubedljivo, socijalistički da dejstvuje i socijalistički životnu stvarnost da prikazuje. Tu literatura mora da bude prva saradnica filmu i da ga ispunjava sadržajima. „Tu pisac mora da piše scenarija za film, da mu kroz njih daje onu podlogu koja će garantovati umetničku vrednost njegove idejne sadržine. I takav je upravo i naš slučaj. Pisati scenario za film književni je posao, tako da je već otvoreno pitanje da li filmski scenario ne bi trebalo gledati i kao jedan posebni književni rod, Scenario se piše da posluži ostvarenju jednog „umetničkog dela koje, ostvareno, nije više literaturgs. On, prema tome, ne služi neposredno literaturi i u njoj ne ostaje. Ali da ıedan dobro napisani filmski scenarıo može i književno da bude značajan i privlačan za čitanje dokazuje se već 1 samom činjenicom što se sve više uvodi u praksu da se scenario i štampa i na taj način čini pristupačnim i čitalačkoj publici. „Međutim, vrednost jednog scenarija ne može se suditi po dejstvu koje može da izvrši na čitaoca, nego po utiscima koje njegova ·sadržina, prenesena u film i u njemu ostvarena, ostavlja na gledaoca. Drugim rečima, scenario Za film se rađa u jednoj književnoj zamisli, ali mora biti zamišljen filmskom maštom. Iz spoja ta dva kvaliteta i kad su oni oba punovredni, ostvaruje se dobar film, Prema tome, pisac je prirodno pozvan da postavlja sadržajnu podlogu za film. Ali ona ne sme filmu da da pretežno književna obeležja, ·koj bi mu sputavala razvoj u spoljnim,!vidnim oblicima, i dinamiku. I obratno, jedan scenario zamišljen čisto filmskom maštom, bez sadržajne književne podloge, uslovliava površnost u filmu ograničava ga samo na efekte ko· ji se čulima primaju i na taj način, ne aoplemenjujući ga književnom sadržajnošću, neminovno ga .vulgarizira. U našem slučaju isuviše je jasno đa naš film mora da se produbljuje društvenom i psihološkom sadržajnošću, da je idejno pouzdano i pravilno razume i tumači, i da, takav, mora biti uticajan, ubedljiv, podignut do UuveTljivosti umetničke istie. I jasno )e samo po sebi da mu takvu sadržinu može dati samo pisac koji se u, tu stvarnost uključio i u nju duboko uživeo. Prema tome, naš _ savremeni pisac mora najpuniju pažnju da obrati toj svojoj novoj obavezi i da joj se u punoj meri i odužuje. Bilo kao direktni faktor, pišući, i to što više,

| sam scenarija, bilo kao pomagač neknji

ževnicima kad se late da za. film iznalaze sadržaje, jer se ne može odreči ·pravo da se filmom aktivno interesuju,i oni koji nisu književnici a mogu filmskom maštom da zamisle filmske oblike, naš savremeni Whjiževnik je doista obavezan da našem novom filmu bude najverniji i najvredniji saradnik.

Kad o ovome govorimo i na tome insistiramo, prvenstveno mislimo na "umetnički film. Ne znači to da je saradnja pisca izlišna u oblasti filmske dokumentacije, koja je za nas dahas doista izuzetno važna. Naprotiv, i tu je pisac pozvan da pruži pomoć dolumentarnom filmu koja će:ga načiniti realnim, realno, rekao bih realistički

uverljivim, sugestivno dejstvaijućim na aktivna, pozitivna raspoloženja : naša nova Ži-

masa, sredstvom da se \ votna praksa što bolje upozn# i kroz to upoznavanje do strasti zavoli. Ali filmska dokumentacija se vezuje i za mnoge druge faktore koji po važnosti stoje jispred pisca, U njoj odlučuju Ribe trenutne potrebe koje se javljaju u širokoj skali živih motiva, “nužnih da se u danom momentu filmski dokumentuju. : široko kulturnih do usko stručnih U oblasti ekonomike, tehnike, industrije, privrede u svima njenim granama, i tako dalje, Ukoliko jedan dokume 5 tarni film zahteva da sc u njemu ne što obuhvati što ne može da se uzme icu mesta i u 5 ! ON već se mora oživeti rekonstrukcijom prošloga i, dogođenoga. o toliko pisca „treba više SD OUR da traži oblike koji će to i \prikazati bez nasilnoga odigravanja istine. Ali gde u dokumentarnom filmu pisac mora da bude prvi, i čak bih rekao / jsključivi saradnik. to le u onoj živoj, govorenoj reči koja prati i tumači svaku filmsku dokumentaciju i koja, ako je mlitava. nesugestivna, neuveTljiva, šablonska ili frazerska, dakle Tneknjiževna, može đa ubije i naibolju filmsku dokumentaciju. Meni se čini da nije. preterano zahtevati. a još ma.je je to i neizvodljivo, da nijedan komentar u Žživoi reči uz đokumentar– ni film. i uz svaki film uopšte, ne bi smeo biti pisan perom neknjjževnika. Kao što muziku za film stvara muzičar, tako i reč koia nrati film mora da formuliše kniiževnik,* Umetnički film je, međutim, velika i glavna oblast u kojoj naš pi-

.- !

od opšte političkihi"

tanju samoga zbi-"

ona.

11

POŠTARINA PLAĆENA U GOTOVU

\

OVINE

| ORGAN. SAVEZA KNJIŽEVNIKA JUGOSLAVIJE

| —_--___-- ———-– — | _—___———

PRIMERAK 3 DINARA

potrebni su

scenarijl :

sac mora da buđe najaktivnije angažovan, Naši prvi umetnički filmovi, koji kao rezultati već tako ubedljivo govore kakve ogromne mogućnosth naša filmska umetnost ima pređ &Obom, pokazali su da je udeo književnika u njoj izvanredno blabotvoran, i da se, upravo, bez njega naš umetnički film i ne da zamisliti, Kao celina, kao umetničko delo, po efektu koji čini na gleđaoce, po umetničkoj istinitosti kojom ubeđuje, nesumnjivo je da film »Živjeće ovaj narod« stoji na prvome mestu. A scenario je za taj film napisao književnik. Mi možemo već sad reći, na osnovu onoga što smo mogli lično da proverimo, da će naš novi umetnički film »Sofka«, za koji je tako isto scenario napišao književnik na osnovu romana »Nečista krv«, još ubedljivije dokazati da pravi, sadržajno bogati i uverljivi umetnički film ne može da se zamisli bez čvrste književno-umetničke podloge. Uostalom, primer sovjetskoga filma, koji. je nama u mnogom pogledu pouzdan učitelj, i za koji rade, pored književnika, i specijalno izgrađeni scenaristi sa izrazitim književnim s osobnostima, to takođe potvrđuje, Ko može bolie od književnika da jednom umetničkom filmu postavi osnovnu sadržajnu nit, da mu pruži fabulu, da ovoj zamisli razvojne oblike i radnju, da izgradi žive i tipične likove, da sadržaj pravilno idejno, moralno, psihološki osvetli i protumači, da sve to ukupno umetnički ubedljivo osposobi da se ne manje umetnički ubedljivo filmski ostvari? I ko može bolje od pisca da nađe i nadahnuto izrazi onu živu reč kojom u filmu treba govoriti i koju sa filma treba čuti? Mislim da je stvar sama od sebe tako jasna đa je ne treba dokazivati.

Gde treba malo zastati i gde se problemi postavljaju, to je pred pitanjem, da li je jednom piscu, koji stvara po zakonima književnoga umetničkoga stvaralaštva, lako i uvek moguć= no da se adaptira stvaralačkim zakonima filmske umeinosti, O tome bi se moglo ožbiljno razgovarati, što ne ulazi u okvir ovoga članka. Što ovde treba reći, bilo bi upozoriti pisca da on sam već, kad pristupa izradi scenarija, treba da uloži napor da se:približi zakonima filma u maksimalnoj granici onoga što po svojim sopstvenim' iskustvima od filma nosi u sebi. Pilm svakako nije ni novela ni ,roman, a nije ni drama, kojoj na prvi pogled najbliže stoji, Ali u filmu se ostvaruje, u jednom daljem obliku, i novelistička i dramska materija, tako da bi praktično pogrešno bilo kađ bi pisac polazio od stanovišta da pišući scenario treba u sebi da ućufka i iz sebe da otkloni svoje novelističke ili dramske naklonosti. On treba da polazi od svojih stvaralačkih moguć-= nosti, ali da ih, u granicama svoga pojimanja filma, pođvrgava' njegovim zakonima. Svoju književnu, poetsku maštu treba postepeno da pretvara u , filmsku maštu. Kad se ima na umu da film raspolaže ogromnim, neograničenim sredstvima, da operiše isto tako opisom kao i radnjom, i da može bolje no ma koja druga umetnost da po> kaže stanja, da obuhvati vidike, da izdvoji najmanju pojedinost i da uokviri najširu celinu, da rukuje pojedincem i svakim njegovim ličnim delićem, i da dejstvuje bezbrojnom množinom, da se igra zvukom i pokretom u svima njihovim oblicima i vrstama, da bude dinamičan do bezgraničnoga, ali kad treba i da se statično ukoči, da čoveku dah stane, onda nije teško zamisliti da se umetnička mašta, koja je u suštini u svima umetnoštima,” stvaralački gledano; uvek jedna i ista, 'bez naročitih teškoća može od Enjiževno ~ imaginativnoga prebaciti na filmski imaginativni proćeš stvaranja.

Moglo bi se još postaviti pitanje tema koje treba za film obrađivati. Tu se problem ne postavlja odvojeno od ostalih. naših umetničkih oblasti. Ono

što je đanas kod nas opšta tematika ·

za ostvarivanja u literaturi, kao i u drugim umetnostima, prirodno se postavlja i kao tematika filmu. Naša đanašnja stvarnost, borba iz koje je ona iznikla, ogromni radni elan i napori kojima se ona izgrađuje, teškoće i pobede u njoj, čovek u svemu tome, to je prvenstvena oblast iz koje treba uzimati motive za film. Naša \bliža i dalja prošlost daju izvanredne mogućnosti filmu da ih-prikaže u velikim i pravilno ideino progledanim

oblicima. Plodno polje za filmsku obradu je i naše veliko Književno nasleđe.

Š

Ima i jedno treće pitanje koje zbu-

njuje naše pisce kad se rešavaju da „pišu scenario i koje ih u tome sputava. To je pitanie tehnike pisanja scenarija. Na to se đa kratko odpovoriti. Ta se tehnika ne stiče toliko teorijom koliko praksom. Razume se đa je bolje da pisac, pišući scenario, sam već ulaže napor da filmski stvari zamišlja i za filmske oblike rasporečuje. Ali ma u kom obliku zamislio svoj scenario. makar i u obliku proste novele, pisac đragoceno pomaže našem!

filmu. Pouzdan filmski stručnjak, spo-

soban umetnički realizator, uvek će moći.da od književno sadržainog šscenarija, i kad njie tehnički usavršen, ostvari dobar film. XR \ Milan BOGĐANOVIĆ

ya 12 7 goa 1

Bak

A;