Književne novine
Za vreme drugog svetskog rnta je dan mlađić došao je delegatu” ___Tričkog Kongresa Džonu Rankinu 1 | predložio široki ,i pažljivo promišljen Koš plan propagandnog rađa,u korist fa___Šističke Nemačke. Mladić je nazvao Gsebe »fanatičnim agentom pete kolone« u SAD, Da bi uverio u to Džona '» Rankina, mladić je kao lozinku izgo-' | vorio ime Edvarđa Sulivana, i Džon Rankin primio je »fanatičnog __ agenta« «u svojoj senatorskoj radnoj Sobi u Vašingtonu. Pokazao je vanredno interesovanje ža fašističke i_ deje, »Potrebno je uveriti američki ___narod, rekao je Džon Rankim, — da ___Su rat započeli »crveni«, Proširite o| ___vu verziju po čitavoj zemlji i mi Će___mo uspeti..« Čitav razgovor Rankina | ___8a »agentom pete kolone« bio je po ____Svećen mogućnosti iskorišćavanja fa_ Ššističke propagande za borbu protiv _ demokratskih snaga u Americi. Ran'kin nije krio svoja ubeđenja i možda jE i nikad ne bismo znali njegove zae, misli da je mladić stvarno bio »fana(Ca _fični agente Hitlerove Nemačke. Ali | Stvar jevu tome, da je iza leđa ovog "»agenta« stajao poznati američki nn= 'predni novinar Albert Kan, za .vreme rata urednik časopisa »Čas«, ko· Ji se bavio raskrinkavanjem tajnih fašističkih agenata i njihovih pomaĆ gača u Americi. Mladić, koji je do___. ša0 u senatorsku radnu sobu Džona ___ Rankina u Vašingtonu, bio je pomoć~ u nik Alberta Kana. Albert Kan sve to ispričao je američkom narođu u znažnoj knjizi »Iz- daja u Kongresu«. »Vreme proteklo a odonda — piše Kan, — nije umahnjilo značaj zamisli Džona Rankina. Naprotiv, sađa su one dobile još kobniji - karakter. Mrki otrov prodro je u a | __merički Kongres. Rankin je jedan od rukovodilaca Komisije za ispitivanje antiameričke delatnosti, i njemu baš ima se pripisati odgovornost za njeno postojanje. U toku poslednje godine ova komisija uplitala je ameTički narod u mrežu laži. Pod ciničnim predlogom borbe protiv razornog rada, komisija je povela ogorčenu kampanju protiv američkih demokratskih snaga, Kao špijuni i »ekspertisveđoci« pojavljuju se najgori pripadnici zločinačkog i političkog ološa. _Kleyeta, zaplašivanje, insinuacije, ucenjivanje i erni spiskovi — to su DSnovne metode njene delatnosti, kako neverovatno to izgledalo, baš ova zloglasna komisija igra rukovodeću ulogu u određivanju i ostvariva– \ nju čitave državne politike SAD«. Sa-_ da kroz vrata, koja je širom otvorio Truman, mrki otrov prodreo je već u Belu kuću i sedište američkog pretsednika u narodu sve češće nazivaju Mrka kuća. | Albert Kan poznat je u „Americi i u-inostrenstvu po svojim radovima o = fajnoj diplomatiji i razornom radu agenata međunarodne reakcije. On je svršio Dartsmutski koledž, i. , dobio nagrađu literarne korporacije HKrouforđ-Kemel 1989 godine, Albert Kan vršio je dužnost generalnog sekreiara Američkog saveta za borbu protiv nacističke propagande; na čelu fog saveta stajao je onda Vilijam Dođ, bivši ambasađor SAD u*Nemačkoj. Zajedno sa Majklom Sajersom Kan je napisao knjige »Tajni rat protiv Amerike«, »Tajni rat protiv Sovjetske Rusije«, koje su bile štampane i u SSSR. Nova Kanova knjiga »Izdaja u
Kongresu« nastavlja istu liniju bor-"
be protiv fašizma i reakcije u Ame:Tici. Ali dok je u prethodnim knji"Fama autor FTazotkrivao fašističke agente i njihove pomagače ,u svom novom radu on baca optužbu američkom Kongresu i pretsedniku, koji pod vlašću mrkog otrova, vode SAD »putem fašizacije«.
:-
PJ
« _ Albert Kan posvetio je svoju knji-
M"pu takozvanoj Komisiji ža ispitivanje antiameričke delatnosti. On prikazuje veze komisije s hitlerovskom Nemačkom za vreme rata i fašističkim pokretom u Americi.
Spomenuli smo ime RBdvarđa Sulivana, koje je pre nekoliko godina otvorilo put Kanovom pomoćniku ka TDžonu Rankinu. Sađa nas Kan upoi -65 znaje sa Sulivanom.
_____Onih đana kađa su fašističke divi-
___'zije prešle preko granica Poljske, za___ počevši drugi svetski rat, otpravnik
_ poslova nemačke ambasade u Vašing__onu dr. Hans Tomson otišao je u __ Pitsburg, gde je živeo Edvard Suli| van. U tome nije bilo ništa čudnog. ___Sulivan je još 1938 godine pristupio
· fašističkom pokretu u Americi. Go___dinu dana đoćnije, 1934 godine, on je _. „govorio na mitingu »Nemačko-ame| __ričkog bunda« u Turin-holu u Nju| jorku, Sulivan je održao besan anti____demokratski govor, koji su fašisti o-
4 xi
- _ kupljeni na mitingu dočekali burnim ·
- ovacijama i vikom »Hajl Hitler«. AV___gusta 1986 godine na konferenciji fašističkih propagandista ržanoj u ___ Ašvila ,u Južnoj Karolini, Sulivan je |P weć nastupao kao »firer«. Američka' | __ štampa javljala je tada, da je Suli___ vanov govor bio takav, »kakav bi odr___Žžao i sam Hitler«. Ovome treba doya dati da je 1932 godine Sulivanu dva put bilo suđeno zbog krađa i dvaput zbog skandala. |O Baš taj Edvard Sulivan bio je naimenovan za glavnog istražnog suđiju ___Komisije za antiameričku delatnost i ___ uskoro postao njen ideolog. Zajedno ___sa svojim najbližim pomoćnikom, Robertom Striplingom, sakrivao je fašističke agente, proganjao napredne javne radnike, vođio fašističku propaganđu, protiv koje je on tobože mo-= ___rao da se bori. Počev od 1938, kada je ___stvorena ova komisija, pod pretsed_ ništeom Martina Dajsa, ispred glavnih _ "istražnih sudija Sulivana i Striplinga prošao je beskrajni, mračan red faši__ stičkih zločinaca, provokatora, fašističkih propagandista, izdajnika gangstera. Ali svi oni nastupali su ovde ne kao optuženi, već kao »eksperti« po stvarima „demokratskih organizacija i njihovih članova. Istovremeno ovi seksperti« i fašistički agenti — Piter Ines, Vilijam Mak Kviston, Vilijam
Ma”
- sednik komisije Hart, Vud
iy: Novel, Artur Tomas, Vilijam Džernej — a su ovde od Sulivana i
njihove
WO}
Striplinga zvanično priznanje potpune lojalnosti.
Da, Džon Rankin je imao puno razloga da bude otvoren čim je spome-
nuto ime Bdvarda Sulivana, jer to je
bio siguran čovek. | i - Dajs, sulivan i Stripling neobično uporno štitili su,od obelodanjenja fašističku organizaciju Džona Kempa,
„koju su u Americi stvorili agenti hi-
tlerovske Nemačk» u cilju »potkopa · vanja vernosti, discipline i morala armije i mornarice SAD«. Štaviše, na mitingu lige Kempa u Ašvilu taj isti Edvard Sulivan pojavio se sa fašističkim govorom. Između Dajsove komisije i Kempove lige bio je stvoren tajni savez, »Sto deset fašističkih organizacija u SAD imale su i imaju 'ljuč od sporednog ulaza Komisije za ispitiva= nje antiameričke delatnosti« — pisala je tada američka štampa.
Otvorena fašistička. propaganda člaTniova ove komisije za vreme rata bila je toliko besna da ie Henri Valas, koji je tada Dio potpretsednik, upulio tim povodom specijalni, proslas američkom narodu. Kad ne bi bilo rata, — pisao je Valas — ova taktika mogla bi se shvatiti kao buncanje ludaka, Ali sada je rat i delatnost komisije Dajsa, koja izaziva nezadovoljstvo američkog narođa, mogao bj isto tako voditi sam Gebels. Ako bi UDajsa izdaržavao Hitler, njegov uticaj na mišljenje Amerikanaca svakako bi bio manji. Dajs, Sulivan i Stripling osetili su da im se miče tlo pod nogama, ri člana komisije propali su na izborima. Da bi se spasao od krupnih i skandaloznih raskrinkavanja, Martin Dajs je odlučio da »se povuče u senku«, kako je rekao Sulivan. Izgledalo je da je fašistička komisija dobila ozbiljan udarac. Ali tada je iza kulisa stupio na pozornicu čovek koji je stalno, bio »u senci«, To je bio Džon Rankin. »Ja sam prihvatio zastavu borbe koju je Dajs ispustio« — cinično je rekao Rankin u svom govoru preko radija 15 januara 1945 godine. On je uspeo da postigne da zakon, prema kome je komisija bila reorganizovana kao stalna ustanova pri Kongresu, bude prihvaćen. A čim,je u Belu kuću došao Truman komisija je dobila neo-
graničena „punomoćja., Parnel '“omas i Džon Rankin stali su na čelo komisije a za glavnog . :S-
ftražnog sudiju bio je postavljen Robert Stripling, najbliži prijatelj Edvarda Sulivana i njegov saradnik u fašističkom pokretu
. 3
Albert Kan je u svojoj knjizi posvetio Džonu Rankinu specijalnu glavu. Nezavisno od toga da li je pretili '"POmas, inspirator svih fašističkih provokacija i antidemokratskih suđenja uvek ostaje Džon Rankin. Šestog aprila 1944 godine delegacija- ratnih
veterana stigla je:u Vašington i do-
nela' Rankinu medalju u obliku ku
kastog krsta »kao znak prezira za u.
logu koju je on igrao u oduzimanju glasačkog prava Vojnicima 1944 godine«. Ali u isto vreme fašistička Nemačka bila je ushićena Džonom Rankinom, članom Kongresa. »Član Kongresa Rankin, — pisao je zvanični bilten hitlerovske propagande »Velt dinst«• — je istamuti Amerikanac«. Tako je Gebels na otstojanju stiskao ruku Rankinu, koji, kao što je poznato, nije ostao dužan svom prekookeanskom jednomišljeniku.
Nije slučajnost što je kao glavni istražni sudija komisije nastupio Robert Stripling, i što je baš on otišao u Holivud da bi tamo »otkrio zaveru crvenih« Na istražnom materijalu Striplinga bazirala se komisija Tomas—NRankin Rkađa je bilo udešeno sramno suđenje istaknutom piscuantifašisti Hauardđu Pastu i njegovim prijatejima,
Odma: posle rata Tomas, Rankin i Stripling organizuju veliku antisovjetsku kampanju. Rankin “je prisno vezan sa najvećim američkim bankama i monopolima, On kupuje novine, radio-društva, časopiše, štampa antisovjetske knjige. On ponovno obnavlja fašističke lige gde je «firer« isti Bdvard Sulivan. Ponekad je teško
PA\EJDJUJBNIJJIJAAYA!
»Napredaka, list jugoslovenskih iseljenika Australije i Novog Zelanđa,
piše u jednom od svojih poslednjih
brojeva:
»U Transvalu, jednoj od država Južnoafričke Unije, izlazi list pod čudnim, nazivom »Die Nuwe Orđe«, što preveđeno na naš jezik znači ?Novi poredak«,. Ovaj list nedavno je izišao 8 krupnim crnim okvirom. Da li se crni okvir pojavio zbog toga što urođenicL ostavljaju svoje živote u dubinama od po tri hiljade metara,
'kopajući zlato za svoje »civilizovane«
gospodare i špekulante na Svetskim berzama? Ili zato, što je policija ponovo u krvi ugušila pokušaj štrajka domonođaca, koji žive i rade pod najstrašnijim i najnečovečnijim uslovima? n
'Ne. O tome. nema ni govora. »Novi poređak« navukao je crninu, obrubio se crnim, jer donosi nekrolog pod velikim naslovom: »Uspomeni nirberških mučenika«, Na čelu tih mučenika nalazi se krupnim slovima otštampano ime ratnog zločinca Hermana Geringa, a za njime slede imena ostalih, devet obešenih nacističkih krvoloka.
Zaista, »Novi poredak u zemlji generala Smatsa 4#fna mnogo.razloga da
tuguje za svojim propalim rasističkim -
uzorom u Bvropi. Ili je možda Treći Rajh, za kojim danas ponovno čeznu
neki američki bankari i diplomate, u\ –
Čar > dg | OSU Rome OU Wu
| Xa
J O • % | SEN kazati ko vodi istragu — đa li Rankih i Stripling ili Sulivan, Bes U svojoj knjizi Albert Kan navodi »obrazac istrage« Rankin poziva, »eksperta-svedoka« — poznatog fašističkog špijuna Vilijama Bjulita,
Rankin: Je ]i istina đa u Rusiji jedu ljuđe? , A alt“
Bjulit: Imao sam fotografiju deteta koje su pojeli njegovi roditelji. :. a VA 8
Ranklcin: Rekli ste da 600 članova a. meričke kompartiie nisu Amerikanci, Da li je istina da su komunisti otišli u Južne države, sakupili tamo crnce i poslali ih u Moskvu da proučavaju re~
_voluciju? Da li je vama pešto poznato
o fome da oni uče crnce kako treba
bacati mastove u vazduh?
Bjulit: Jeste.
Sve ove zlonamerne klevete i fašističke besmislice Rankin „upučuje štampi a novine to objavljuju, ispod ogromnih semzacionalnih ,naslova.
Koristeći se podrškom pretfsednika Trumana komisija Tomas· — Rankin počinje ofanzivu protiv svih humanifarnih, naprednih i antifašističkih organizacija. Rankin objavljuje »crni spisak« ovih »razornih« organizacija: Kongres borbe za građanska prava, Ujedinjeni komitet emigranata-antifašista, Nezavisni građanski komitet umetnika i naučnika, Nacionalni savet za borbu protiv rasne diskriminacije, Komitet/za borbu protiv rasne diskriminacije u armiji, Nacionalni savet
· američko-sovjetskog prijafeljstva ...
Kao povod za proganjanje Organizacije ratnih veterana za borbu protiv diskriminacije poslužila je reč »demokratija« Glavni advokat komisije Erni Ađamson pisao je da se »u pamfletima i u drugoj literaturi koju izdaje ova organizacija često spominje demokratija«. »Čudim se, — govorio je dalje Adamson, — zar vi niste dovoljno upozhati sa istorijom SAD, zar ne znate da naš državni poredak nije zasnovan na principima demokratije«. Zvanični izveštaj komisije Kongresa od 9 januara 1947 godine podupire gledište Ađamsona: Prava demokratija, — pišu Tomas i. Rankin, — nikad nije mogla da postoji kao oblik upravljanja«.
Takvi su »ideali« ljudi koji sada u Americi jmaju neograničena prava. Oni su prisvojili ulogu da budu sud i pravda. Uz pomoć direktora Pederalnog biroa za ispitivanje, Edgara Huvera, tog američkog Himlera, oni proveravaju »lojalnost« miliona am:ričkih građana, I najzad naređba o hapšenju vođa „američke kompartije dopunjava sliku »mrkog otrova« koji je zagospodario vladajućim krugovima SAD. Svoju knjigu Albert Kan završava, obraćajući se čitaocima::»Ma ko da ste vi, ma na kakav način da zarađujete sredstva za Život, vaš neposredno ugrožava komisija za ispitivanje antiameričke delatnosti .. Komisija kao takva je simptom strašne bolesti — fašističke kuge koja preti SAD«. - Albert Kan posvetio. je gsvoj.pamflet komisiji za: ispitivanje antiameričke đelatnosti. Ali: istovremeno on je na-. ma omogućio da prođremo u onu oblast politike SAD o kojoj se obično ništa ne govori iavno* Tajne i krvave niti vežu sa fašizmom Rankina, Striplinga i njihove visoke „pokrovitelje. Kako to dobro iznosi Kan, ovo određuje njihovu unutrašnju i spolinju politiku. Oni, američki fašisti, pođupiru sve ono što je reakcionarno, neprijateljsko narodima i guše sve Ono što je demokratsko i napredno. Oni gaze tela palih junaka i pružaju u Nemačkoj i Japanu ruke njihovim ubicama, Oni seku glave grčkih rodoljuba, oni sa pohlepnošću zelenaša Šajloka pokušavaju da bace u ropstvo narođe zapadne VOR Komisija Tomas — Ranklin, projekt zakona Munta, delatnost Edgara Huvera i plan Maršala — sve su to karike jednog istog lanca kojim oni žele da uguše slobodu.
U svojoj knjizi Albert Kan više puta potseća američke fašiste: Hitler je išao istim putem.
Mi se nadamo da će američki narod, koji je sada stvorio novu progresivnu partiju, koji nastavlja borbu za slobodu, mir i demokratiju, još potsetiti Tomasa, Ranikina, Huvera, sve njihove visoke pokrovitelie i inspiratore na istoriju početka i kraja Adolfa Hitle-
ra. ; 8. KURGANOV
RRJIŽEVNETNOVINE ·· jjelinski i Slovenci
rilike đa vidim ·
J
Wnjiževnost javlja se u onim teškim decenijama posle Martovske revolucije, kada su napredni slovenački javni radnici shvatili da političku budućnost Slovenaca nije mogućno gra-
diti na starom austroslavizmu. U to
vreme među naprednim slovenačkim
piscima sve je više raslo interesoVvanje za, Rusiju, uticaj ruske literature
postajao je sve snažniji, a u redovima omlađine bilo je sve više ljuđi koji su
· šeleli da dođu u direktnu vezu s Ve-
likim bratskim narodom.
još nekoliko stipendista i Fran Celestin, tada još mlad sludent, koji je docnije postao značajan slovenački kritičar. Još kao gimnazijalac, on se oduševljavao slovenskom literaturom, na unjverzitetu, je smelo svoju ljubav prema ruskom nar0du, i sa svetlim nadama otišao je u Rusiju. Kao i Svetozar Marković, on je došao u dodir s ruskom revolucionarno-demokratskom»mišlju, Celestin je Slovence obaveštavao o živoiu u tadašnjoj Rusiji nizom članaka koje je objavljivao u »Zvonu« i »Slovenskom narodu«. Godine 1875 izdao je na necmačkom jeziku knjigu o Rusiji, u kojoj je otvoreno govorio o teškoj stvarnosti apsolutističke Rusije, ali naročito pozitivno o ruskoj kulturi i prosveti. Preko njegovih članaka Sloven= ci su Se počeli upoznavati s pravim životom u Rusiji. s ruskom literaturom i naprednim idejama ruske filozofije. Celestin je pisao gd delima naprednih ruskih pisaca, revolucionar-
/ nih demokrata, iznoseći njihove ideje
i smernice »naturalne« škole. Uzor mu je postao. Visarion Grigorijevič Bjelinski, koga je približio Slovencima člankom u »Ljubljanskom zvonu« 1886 godine. On je tađa pravilno istakao značaj Bjelinskoga, prikazao je Slovencima čoveka koji je posvetio svoj Žživot borbi protiv samodržavlja i feuđainih predrasuđa, kritičara koji se u zajednici s mladim piscima i pesnicima borio za oslobođenje seljaka i za progresivnu, demokratsku literaturu.
Godine 1883 objavio je Celestin u »Ljubljanskom zvonu« studiju »Naše obzorje«. U njoj je vanredno knitički ocenio postignuća najistaknutijih tadanjih kulturnih radnika Slovenije. Celestin je isticao da je slovenačkoj književnosti pre svega potrebna realna, napredna kritika, koja žahteva da književnost pruži istinitu sliku o slovenačkoj društvenoj stvarnosti, Uzor mu je i tađa bila kritika Bjelinskog, koji je stalno isticao potrebu da umetnost aktivno tumači život. U programu, koji izlaže u tom članku, Celestin ističe potrebu da se proširi vidokrug slovenačke književnosti, da pisci za građu svojih dela uzimaju motive iz života slovenačkog naroda, iz političke i društvene stvarnosti svog vreme-
na.
Ideje Bjelinskoga imale su znatnog odjeka u slovenačkoj književnosti tog vremena kao i docnijem njenom razvoju. 'Najistaknutiji pisci počeli su
da zađiru u goruće probleme života
slovenačkog seljaka, izloženog sunovoj kapifalističkoj eksploataciji. Živa problematika postala je snažnija od suve
"'istoriske građe. Književnici, koji su se
odvajali od vrela života, ostali su papirnate figure u slovenačkoj literaturi. Kratke epizode naturalizma i dekadanse živ: su dokaz da pravi pesnik i pisac može da bude samo ona; koji istinito tumači život i potrebe naroda.
Iz Cankareve generacije izrasli su književni istoričari, koji su ponovo otkrivali Slovencima rusku realističku književnost, ideje tzv. »naturalne škoJe«, a naročito njenog glavnog 'pret= stavnika Bjelinskog. Ivan Prijatelj ne
izražavao.
alinskog na sfoyenački pw PORO BLJ
- Godine 1869 otišao je u. Rusiju sa
samo što je pred Slovence podrobno ·
izneo značaj ruske kritike, u svojim pređavanjima i u delu »Prethođnici i iđejni utemeljivači ruskog realizma« (1921), već mu je Bjelinski bio najveći uzor i u celokupnom njegovom radu. Iz rasprava »Duševni profili naših preporoditelja«, »Kuliurna i politička istonija Slovenaca« i mnogobrojnih drugih njegovih napisa provejava ona velika kritička misao vodilja koju je prvi formulisao Bjelinski.
S pobedom naših narođa u oslobodilačkom ratu i korenitim političkim promenama u našem životu ideje Bjelinskoga koje su pre osamdeset godina prodrle u Sloveniju i oštale naše zemlje, i koje su kroz decenije plodo-
tvorno uficale na naš kulturni život,'
damas na nov način žive u slovenačkoj
književnosti, Marija JAMAR
„Mučenici Novog poretkać
deo za primer južnoafrički »novi DOredak« kada je pokušao da narode Evrope pretvori, u svoje roblje? Teško je, zaista teško, razlikovati kod tolike sličnošti...«
Poznati nacistički zločinci Kopf i Majer ponovo il na vlasti
Hitlerovski »zonderfirer« Kopf, po· gnati ubica i pljačkaš poljskog naroda, po Međunarodnoj komisiji za is. itraživanje ratnih zločinaca registrovan 6 novembra 1947 gođine u Lonđonu pod Ni 1150/6766, zauzima danas položaj ministra-pretsednika u Donjoj Saksoniji (britanska zona okupacije), — Nepopravimi nacista Rajnhold Majer, koji je Hitleru krčio put ka vlasti, danas je ministar-pretsednik Virtemberg-Badena (američka zona),
VO ugledu. engleske štampe _ u inostranstvu
Lorens Kadberi, pretstavnik kompanije koja izdaje list »Njus kronik]« (News Chronicle), izjavio je na godišnjoj skupštini svoga pređuzeća, početkom juna ove godine, da se »engleska štampa danas manje citira u inostranstvu, n»go ikada u ovome veku«.
Novi engleski film za izvoz ı u Ameriku
»Odvratni lord Bajron« naziv je no-
vog engleskog filma namenjenog za
izvoz u eriku, Film sadrži manogo'brojne uvrede upućene velikom engle-
\j \ ap ON iN O a bay
· toru
skom pesniku koji,je otputovao bio u Grčku đa bi učestvovao u oslobodilačkoj borbi grčkog narođa,
Mačke — u vili, liudi u kokošinicui
Engleski list »Ivning standard« donosi vest o kćeri nekog engleskog barona Morisona, koja stanuje u Saut Ksingtonu~ u sopstvenoj kući od dvadeset soba. Sve te mnogobrojne sobe nalaze se — Piše ovaj list — u »užasnoj zapuštenosti i u strahovitom nehimijenskom stanju« Do takvog stania đovele su kuću ove plemičke njena nerazdvojna šezđeset dva druga, od kojih je 37 četvoronožnih, a 25 pernatih. · »
U istom broju »Ivning Stanđardđa«, pored ove vesti koja je publikovana kao najveća senzacija, donesena je i sasvim kratka beleška o nekom dokPeinu, koji zbog bede i nemaštine, stanuje s čitavom svojom porodicom od više članova u jednom kokošinjceu. _ x }
. »Živi mrtvacć
Jubilarni broj literarno-umetničke revije »Horizon donosi na uvodnom mestu članak Cyrila Connollya, ređaktora, koji između ostalog priznaje đa revija ne uživa veliku popularnost i da bro] njenih saradnika sve više opađa. Uzroci, prema njegovom mišljenju, leže u postebenom opadanju umetnosti u MEmgleskoj. Pođ naslovom »Živi mrtvac• list •Our Time«+ donosi kratku belešku u kojoi se konstatuje. da je na stranicama časopisa »Horizone uvek bilo više smrti nego u bilo Rom engleskom perlođičnom časopisu i da neće nikoga iznenaditi ako list izvrši harakiri, kojoj engleski jkolonijalni
"suse mjesec dana
ı 7. IR " Bude se u Život, u svjetlost.•u sloc
__ bodu stotine miliona ljuđi...
| Jugdr Sie Leniin , "| - Prije više od četrdeset godina organizovala je Sun Jat Senova Savezna liga ustanak u kineskoj provinciii PinLi. Počinjući njime, kroz čitavu 1907 i 1908 godinu odjekivali su PO južnim pokrajinama Kine manji i veći ustanci, pri čijem surovom gušenju su Ugroženoj »istorijskoj vlasti« pomagali francuski okupatori susjedne Indokine. Pered ostalog. Francuzi su. na zahtev pekinške vlade, protjerali u singapur „,csl stolina revoluc'onaba koji
ustaničkom građu Hekonu.
Pišući o ovom nizu ustanaka. avgusta 1908 godine, Lenjin ih je ocijenio kao predznak neizbježnog prelaza »starih kineskih pobuna u svjesni demokratski pokret«. Budnom oku genijalmog učitelja revolucionarnog proletarijata nije prošlo nezapaženo ni to »da su se ovog puta neki učesnici kolonijalne pliačke, uznemirili« i da su »pomagali kineskoj istorijskoj vlasti da uništava revolucionare!« Imperijalistički pljačkaši su se, kako dalie kaže Lenjin, »isto tako bojali za »svoje« aziske posjede koji se nalaze u blizini«
Za svoje azijske, afričke, australijske i evropske posjede, za održanje tih posjeđa i produženje kolonijalne pliačke, uznemireni su danas SVi imperijalisti. Danas oni imaju više nego ikad razloga za uznemirenje i manje nego ikad nađe da će kao prije: slavom pokolja i strahotom požara, silom oružja i brutalnošću nasilia ugušiti moćne oslobodilačke pokrete.
Širom svijeta poznati su već odavno veličanstveni uspjesi Narodnooslobodilačke armije Kine koja je u dvogodišnjoj borbi oslobodila 240/D cielokupne teritorije i 3709/o (168 miliona) ukupnog stanovništva vćlike istočne zemlje, O snazi i uspjesima oslobodilačke vojske kineskog naroda sviedoči činjenića propasti »amerikanizovanih« armija Čang Iščai Šeka, zatim priznanje, strah i nemoć neprijatelja i zabuna njihovih volstritskih kreditora. Prije kratkog vremena Čang Kaj Šekov ministar odbrane Cin iziavio je pred kuomintangovskom skupštinom: »Poslije dvije godine građanskog rata, kuomintangovske trupe našle su se, kako u pogledu ljudskog sastava, tako i u pogledu naoružanja, u gorem stanju nego komunistička vojska«! Ovo direktno priznanje znači da su »elile trupe« imperijalističkog: naiamnika razvejane u prah i pepeo. da ie američko naoružanje prešlo u ruke onih protiv kojih je imalo da vuca. da milioni dolara i krv plaćenika ne mogu spriječiti oslobodilački pohod kineskog naroda pod vođstvom heroiske Komunističke partije.
U kuomintangovskoj skupštini rašpravljalo se prije kratkog vremena O
daljem povlačenju, čak i iz Centralne –
Kine. Tom prilikom kažu da su so. čuli i očajnički povići razočaranja: »U Ameriku! Sluge #Rkoloniialnih pljačkaša, izmećari dolarske sile i pljačke, uskoro će uvidjeti da su ti povici bili opravdani: za njih neće biti mjesta u prostranstvima Kine ni spasa sva do Amerike, zemlje koja je
u Trumanovoj eri uopšte postala sklo-—
nište srušenih vlastodržaca, brođanih, propalih i prognanih neprijatelia na rodne slobode. Milionski, svjesni de-=
· mokratski pokret kineskog naroda. po-
Rkret-čije je mastajanje uočio i predvidio Lenjin, smrsio je konce podlih nasilnika i pokvario planove američRkih kolonijalnih pljačkaša i njihovih najamnika.
Interesanino je da francuski kolonijalni pljačkaši iz susjedne Indokine posljednjih godina nijesu ni pokušali. da pomažu Čang Kaj Šekovu bandu. Da se nijesu opametili? Ili su možda postali čovječniji? Ne, uznemireni francuski okupatori Indokine nemaiu vremena ni đa pomisle o nekom ukazivanju pomoći ugroženom savezniku juče japanskih a danas američkih osvajača Kine. Prancuskim imperijalistima — zavisnim od Volstrita. takođe gori i dogorijeva do nokata, Oni ne stižu da prebroje lješeve ni da nanesu dovoljno oružja i materiiala za gušenje pokreta dvadesetmilionskog narođa Vietnama.
Međutim, narod Vietnama slavi danas frogodišnjicu svoje oslobodilačke borbe jednim vrlo zanimljivim, .za imperijalizam poraznim, bilansom: ubijeno je ili ranjeno oko 100.000 neprijateljskih vojnika i oficira (Francuza, Nemaca i Marokanaca), zaplijenieno ili uništeno 144 topa, 239 haubica. oko 6.500 mitizalieza, 140 motornih i borbenih čamaca, 66 aviona i 1.450 oklopnih kola. Iz ovih brojeva nameće se prilično dokumentovan.zaključak: vietnamske trupe su se u frogodišnioj borbi osposobile za sve vidove OoDeracija, prekalile za sve teškoće i spremile da nastave borbu do konačne pobjede, Nameće se, s druge strane, još jedan zaključak: okupatori Indokine, oni koji su se nekada junačilic ukazujući pomoć pekinškoj vladi u uništavanju lhdineskih revolucionara sada ni sami sebi ne mogu pomoći.
Nekada su {junaci Druge inteinacionale kroz »dvije-tri prazne i kiseloslatke rezolucije, koje su oprezno zaobilazile pitanje oslobođenja koloniia« (Staljin) izražavali svoju zabrinutost za sudbinu poroblienih naroda, Danas sliedbeniti tih »junaka« učestvuju u usrećivanju porobljenih narođa mari~
etskim vladama. Britanski laburisti proglasili su ?nezavisnoste• Burme i okitili je marionetom Takin Nu; lično ministar-pretsednk Atli darovao ie Ta kin Nuu dva automobila. Pošlovica kaže da nije baš pristojno zagledati u zube i uopšte zamijerati daroyanom konju, ali je burmanski kvisling navikao da čini nepristojnosti i S raZlogom je mogao zamjeriti daru: jer u današnjim prilikama automobili nijesu baš sigurno sredstvo za biežanie, a on će vjerovatno morati da bieži, i to brzo. Moraće, jer burmanski narod nije zadevoljan »nezavisnošću« konja pod jahačem, »nezavisnošću« u pljačkaši
k
\
ENIH NARODA | iBokaploafišu kao i prije sva dit
tu. U zemlji še podigao niz n
herojski ·držali UL
· žje.
\ | )opat; Hal zemlje i prođužuju svoju ı bog ta
radničkih ” | štrajkova i radničko-seljačkih usta- i naka, u provinciji Sagainge (Gornia Burma) osnovana je Narodnooslobodilačka armija Burme,
Da li je bolie u drugim isdlodijdynpa'? Da li je problem. Jndije riješen, podjelom na dvije »države« i proglašenjem »nezavisnosti« tih »država« u kojima kolonijalni pljačkaši čine ono isto što su činili prije te podjele i tog proglašenja? Logika a i vijesti koje otuda stižu — tvrđe suprotno, Novine često javljaju o borbama u Kašmiru i oslobođenim teritorijama u Pendžabu, Hajdđerabadu i Madrasu gdje radničko-seljačke mase ustaju na oru-
Da li je narod ođ 70 miliona Indonežana prestao da se bori poslije pre=
. vare sa »renvilskim sporazumom«? Iz-
~
i. Slične zagonetke je postavila soma-–
vještaji govore o novim gubicima holandskih trupa, o sve novom prebacivanju frupa i oružja, O novim napadima Holanđana, o novim povređama i čarkama koje potpiruju nova razračunavanja. Sve to govori da će se ipak jednom utvrditi ko ie domaćin u Indoneziji, i to će se utvrditi na štetu holandsko-američkih učesnika kolonijalne pljačke. [
U Malaji su'Britanci zabranili sindikate, ukinuli Komunističku partiju i rasturili' omladinske organizaciie, ali se odmah pokazalo đa je to tek početak borbe. Često se traže i šalju pojačanja trupa s tenkovima i avionima u foj zemlji kaučuka i kalaja, gdje gerilei uspješno uništavaiu kvislinške vojske, rudnike i fabrike engleskih eksploatatora a seljaštvo zauzima i dijeli zemlju velikoposjednika.
Monsieur Ševinje, francuski visoki komesar Madagaskara, u svoioj nedavnoj izjavi za štampu dao je nekoliko podataka o izgledu i razmierama borbi na ovom ostrvu većem od cijele Francuske. Na Madagaskaru, koji je inače geološka zagonetka (jer po ' geo-sastavu, flori i fauni izgleda da pripada, ne afričkom kontinentu od koga je udaljen 140, nego Australiji od koje je udaljen 7.000 kilometara) i ranije je bilo borbi. Godine 1883 TFirancuska ratna flota bombardovala je 'Tamatavu a uskoro poslije završetka dvogodišnjih borbi izbila ie pobuna od 1894 koja je ugušena tek 1896 godine. U ulozi krvavih dželata s kraja prošlog vijeka, ,Ševinje se danas, tješi ne baš optimističkim izgledima izjavljujući da'ima posla »samo« sa 300.000 pobunjenika koji su se sklonili u šume i da na Mađagaskaru ipak ne gine tako mnogo rancuza kao. u Indokini, On još izjavljuje dđa se nada da će ova kolonija opet postati pomoć za Prancusku a ne feret kao što ie sađa — ali, to je opet, jedna velika zagonetka, nemila i,teška imperijalističkim, pljačkašima, .
a S
Jiiska omladina: talijanskom okupatoru u Mogađišu, borci Tripolisa engleskom okupatoru. borci Tetuana špan=skom okupatoru Maroka, borci Špan= skog Levanta i Asturije krvniku špan skog, naroda FPranku,
Izuzetan sjaj slave i heroistva prati borbu grčkog narođa i podvige Markosove armije u borbi protiv mnogostruko' jačeg neprijatelja. Na Kleftisu, Profibis Ilijasu i Taburi, na bezbrojnim bojištima Epira, Tesaliie, Rumelije i Peloponeza, ispisane šu naislavnije stranice herojstva oslobodilačke borbe. Gramos će ući u legenđu kao Maraton — na sramotu današnjih atinskcih kvislinga i eskinesa i na sramotu dolarskih stratega krvavog tipa Van Plit.
Kao što se Ševinje komično, tieši i kuraži time što se na Madagaskaru gine ipak manje nego u Indokini. može se i Van „Flit tješiti time što on nije jedini imperijalistički general čije sve ofanzive ređovno, jedna za drugom, propadaju. U Kini, Vietnamu, Burmi, Malaji, Indoneziji i Madagzaskaru propadaju na desetine i stotine generala pljačke i porobljiavanja. U
Kini, Vietnamu, Burmi, Malaji, u Grčkoj, Španiji, Indiji i Indoneziji rastu oslobodilački pokreti poroblje-
nih narođa pod vođstvom herojskih komunističkih partija, pod vođstvom oslobodilačke lenjinske misli.
Osnovna pozađina imperijalizma napadnuta je na ogromnom frontu od Pirineja do Malaje i Mandžuriie i na svim Rarikama teškog lanca koji oklva stotine miliona ljudi. Nad zadimljenim gradovima štrajkgva i barikada i nađ bezbrojinim bojiištima za slobođu trijumfuje misao genijalnog vOđe slobođoljubivog čovječanstva: »Bude se u život, u svjetlost, u slobodu stotine miliona ljudi«... ; M, LALIĆ ·
aaa EF — POO Sedamdesetogodišnjica· | rođenja Elina Pelina
Prvog avgusta ove godine navršilo se seđamdeset goUir od dana rođenja poznatog: bugarskog pripovedača Elina Pelina. Prezie um Velikog narodnog sobranja odlikovao je pisca »zlatnom međaljom za nauku i umetnoste, a na 'nicijativu Nacionalnog: saveta. OtečestvenoB fronta, Komite' za nauku, umetnost i kulturu i Saveza bugarskih njievnika OVe jeseni orgahnizuje se opštenarodna proslava Elina Pelina. ·
Blin: Pelin, pravim imenom Dimitar Ivanov, rođen je 18% u Bajlovu, okrug sofiski. Gimnaziju je napustio u višim razređima i potom je izvesno vreme bio učitelj u rođnom selu. Docnije Je živeo kao književnik i novinar u Sofiji, a najzađ Je postao bibliotekar sofiske Narodne biblioteke i na toj] dužncsti ostao dugi niz gođina.' Prva W zbirks pri, vedaka pođ naslovom »Prjpovetke« išla mu je 1904. 1905 pojavila 5e njegova zbirka stihov- 1 humoreski •Pepeo sa moje cigerete«. 1906 pojavila se di6ga knjiga njegovih pripovedaka. Docnijje se javljaju »Crne ružeaq pesme u prozi, »Zemlja« roman, »Pod manastifskom lozom«, pripovetke, 1 dr. N
Pisao je mnogo i za đecu — u stihu i prozi. Poznat mu je dečji roman u, dva dela »Yan ME ijan« i »Jan Bibilan na me- | secus, Od ostalih njegovih knjiga za đecU „ najčitanile su. »Tri babe«, »Deđina rukavi- A? ca«, »Crvenkova svadba«, vo) re
Elin 'Pelin. je i kođ nas, još davno, tata, poznat i prevođen, kao veran slikay bugarskog seta, majstor kre e pripove e. 0.