Književne novine

|M.

SMRT FAŠIZMU — SLOBODA NAR.ODU!

BROJ 32 GODINA I

Adresa uredništva i administracije:

Trancuska 7 — Telefon: 28-098

IŽE

ORGAN SAVEZA KNJIŽEVNIKA JUGOSLAVIJE

BEOGRAD, UTORAKN, 21 SEPTEMBAR 1948

· Voleti socijalističku otadžbinu

Tr Kađa 6e neđavno, na Gramošu, šte'sao imperijalističko-monarhofašistički obruč oko požrtvovanih boraca Demokratske armije Grčke, srca mjliona naših ljudi stezala su 5e, ali u svesti miliona naših ljudi živelo je uzdanje da se plamen slobode u Grčkoj neće ugasiti. I ti milioni naših ljudi odahmuli su kada su saznali da Su grobari šlobode u Grčkoj pretrpeli još

. jedan poraz, da borci za slobodu na-

gtavljaju borbu. Jugoslaviju su imperijalistički lajavci lažno obeđivali da se meša u grčke stvari, To nije istina. Ali je istma da i najprosečniji građanin nove Jugoslavije duboko oseća stvar Grčke, kao stvar međuna-– rodne demokratije, kao svoju stvar. A Koreja? Gde je od Jugoslavije Koreja., Međutim, kako je ona bliska, kad su se milioni naših ljudi obradovali kao nečem svome na vest da je na svetu nastala još jedna zemlja narodne demokratije, da je u Koreji Oslobodilačka borba doživela uspeh. Kina, Indonezija, — to nisu geografski pojmovi — fo su zemlje u kojima milioni ljudi stradaju i vode borbu za svoju slobođu i za interese naprednog čovečanstva. Da li se to našeg svesnog građanina ne tiče, jer je daleko, jer nema neposredne veze sa našom zemljom? 'Tiče ga se, jer eto on o tome razgovara ne samo i kod kuće i u tramvaju, nego i,pred prodavnicama životnih namirnica, kada bi po »psihologiji maloga čoveka« imaoQ đa misli jedino na to koliko će i pošto moći dobiti životnih namirnica. -

Jednom sam, po želji jednoga Kknjiževnika iz inostranstva, pošao 5 njime da obilazim beogradske pijace, jer je on hteo da »upozna i svakidašnjicu« a ne samo »propagandne objekte« — izgradnje pruga, fabrika i novih gradova. Na pijacama je vladao jedan od povremenih poremećaja u snabđevanju, one u bile prilično prazne, Domaćice su gunđale i kritikovale, Išli smo za raznim ženama'koje su nosile zembilje, i ja sam gostu prevođio šta one razgovaraju. Mnoge od njih su, između reći "ona mirnicama, govorile o frontovskim zađuženjima, o međunarodnim političkim pitanjima iz novina i sa frontovskih konferencija. Jedna žena sa zembiljem, koja je izgledala kao najobičnija, najbezličnija građanka, govorila je svojoj sušetki da je izabrana u ulični odbor za pomoć grčkom narodu. Dok je to govorila, lice joj je dobilo neki nov izraz svesti o svome značaju — od žene sa zembiljem ona je postala mali državnik.

Gostu, koji nije potpuno verovao da ·

sam mu fačno preveo razgovor, Objašnjavao sam da je to uticaj našeg Narodnog fronfa, naše Partije, da je to vaspitni ulicaj naše pnrevoluciie kroz ošslobodilačku borbu i izgradnju. On to nije potpuno shvatio, kao što vrlo mnogi u inostranstvu dosad nisu shvatili šta je ustvari naš Narodni front, a pogotovu to ne znaju otkako je rezolucija Informbiroa dala svoju proizvoljnu »ocenu« o našoj Partiji i našem Narodnom frontu.

Ima shvatanja da mali narodi prirodno i nužno imaju više interesovanja za politička zbivanja u celom svetu, jer su upućeni da više prate događaje a naročito da više gledaju u velike narode. (Pripadnici velikih nacija, prema tome, imaju prava đa ne znaju gde se nalazi i kakva je neka zemlja, da li ona ima kulturu itd.) Ja ne verujem u psihologiju malih naroda, a praksa je dokazala da ima brojno malih naroda koji postaju moralno i politički veliki. Istančamo političko interesovanje za sve događaje u svetu nije pojava kod svih malih naroda. Ono mora biti posleđica političkog razvitka. Naša narodna revolucija stvorila je kod najširih masa zavidnu „političku pismenost. Da li bi se u našoj zemlji bila razvila oslobođilačka borba da je ona bila samo sštihiska, da nije bilo ne samo sposobnog rukovodstva nego i pripreme u svesti masa, a naročito razvijenog političkog interesovanja i osećanja? Naša oslobodilačka borba je bila toliko ne samc teška nego i

složena, da ne bi mogla uopšte da se.

razbukti da nije vođena u isti mah i borba za političko osvešćivanje maša, za izbacivanje iz svesti masa stotina predrasuda, među ostalim šovinističkih predrasuda koje su okupatori i izdajnici hteli da raspire do katastrofalne mržnje. :

Ko se ne seća s kolikom strasnošću 8u čak i obični građani kođ nas pratili događaje u Abisiniji, kada je italijanski fašizam otpočeo seriju zavojevačkih pohbđa fašizma? Naši ljudi su se uzbuđivali, ushićavali su se svakim uspehom golorukih abisimkih boraca, proklinjali italijanske osvajače, a mrzeli kao sopstvene izdajnike razne rasove, naročito rasa Guksu. Otkud to interesovanje puno ljubavi? Je li to bila neka primitivna simpatija prema primitivnom narodu?

Ili je to bila politička svest koju je '

u široke mase naroda ulila Komunistička partija o povezanosti interesa šlobodoljubivih naroda „nasu-

Jovan POPOVIĆ

prot imperijalizmu? Kada je u Španiji protiv republikanske vlade izbila kontrarevolucija koju su nemački i italijanski fašisti pretvorili u rat protiv španskog naroda, hiljade na ših najsvesnijih i najnaprednijih ljudi, odgajenih Rartijom, pošli su da se bore za stvar španskog naroda i međunarodne demokratije, naši pešnici su u ilegalnim pesmama opevali »našu Španiju« a milioni naših ljudi doživljavali s uzbuđenjem sve faze te ftragične herojske borbe. Koliko dragih poginulih je pojačalo te krvne veze! Španska sela prestala šu biti »španska sela«, ona su postala prisna

i bliska kao sopstvena sela. Lideri podle »politike nemešanja«, koji su omogućili fašistima uspeh, bili su omraženi isto kao i domaći prodavci otadžbine.

Zašto se nas tlicala Abisinija, Španija, Kina? Kako smo mi mogli reći za Španiju »naša«? Svakako ne iz megalomanskog „nacionalizma. U isto vreme su naši narodi bili tlačeni i porobljavani od domaćih monarhofašističkih i petokolonaških režima i VoOdili nesalomljivu borbu protiv njih. U isto vreme je Komunistička partija vodila najtežu borbu protiv nacionalnog porobljavanja u našoj zemlji. One zemlje su bile »naše« zato što se u njima vodila borba protiv imperijalističkih porobljivača za nacionalnu slobodu i za stvar međunarodne demokratije koju je imperijalizam smrtno ugrožavao. Naša partija i naš predratni Narodni front ulili su širokim narodnim masama svest i osećanje proleterskog internacionalizma, a naročito nepokolebljivu veru u Sovjetski Savez.

Kada su u Prag ulazili nemački tenkovi, oni kao da su gazili po našim srcima: No naša srca su jačala za borbu po svaku cenu. Minhenska poruga ne sme se ponoviti! Bombe bačene na Varšavu rasprskavale su se nad našim glavama još pre no što je nemački fašizam napao našu zemlju. Nas se fticala sudbina Francuske, naš” se ticala sudbina svih zemalja. ~

Za Čehoslovačkom naši ljudi, vaspitani Komunističkom partijom, nisu osećali samo bol. Još pre 'katastrofe, kad je izgledalo da će se Čehoslovačka braniti, hiljade naših ljudi javljalo se u dobrovoljce da pomognu Čehoslovačkoj. Nezaboravan je, miting na Univerzitetu u Beogradu, na kome su reči Iva-Lole Ribara iz hiljada prisutnih istrgle wusklik: »Svi ćemo je braniti«! i

Da li je bilo beznačajno za stvar međunarodne demokratije hoće li ostati na snazi izdajnički pakt što su ga 1941 s Hitlerom potpisali Maček i Cvetković? O koliko intenzivnom i pravilnom radu Partije svedoči dvadeset sedmi mart! Dvadeset sedmog marta volja naroda, predvođenog Komunističkom partijom, raskinula je taj izdajnički pakt, ma i po cenu najstrašnijih ratnih stradanja. Jugoslavija nije postala satelitska zemlja. Ni izđajnici i prodavci otadžbine, koji su osujetili odbranu zemlje, nisu uspeli da je učine satelitskom. Jugoslavija je iskusila strahote fašističkog napada i poraza kraljevske vojske, ali okupirana i rasparčana Jugoslavija, koja je branila stvar moeđunarodne demokratije, postala je uskoro istorisko poprište oslobodilačkog rata koji je poveo sam narod pod rukovodstvom Komunističke partije, pod vođstvom Tita, Tita koji je revolucionarno stvorio vojsku i narodnu vlast što ih je u duhu nauke marksizma-lenjinizma predviđao. Znak za ranije dobro pripremani opštenarodni ustanak došao je tačno posle nemačkog napada na Sovjetski Savez. Ustanak za nacionalnu slobodu izbio je u znaku borbe na strani Sovjetskog Saveza kao socijalističke zemlje i uzdanice slobodoljubivih naroda. Oslobodilačka borba naroda Jugoslavije svailila je u mrak porobljiene WEwrope, dizala duh antifašista više nego apstraktni pozivi preko radija, Rukovodstvo te borbe bilo je tu, u zemlji, na bojištu ilegalnog i vojničkog fronta, a reči druga Staljina stizale su kao reči najvernijeg saveznika, čije dalo zahteva za uzvrat delo, delo koje &e može izvršiti samo na licu mesta, uz majstorstvo teorije i praktičnog rukovođenja u osobenim, prvi put datim uslovima. Da Ji je bila stihijnost i naivnost jugoslovenskih boraca što su verovali u Crvenu armiju dok se ona povlačila, kad je ona bila prostorno strašno daleko a Sovjetski Savez u teškoj situaciji? Nije to bila neka naivna vera, bilo je fo svesno uzdanje u zemlju socijalizma, u snapu oslobodilačke Crvene armije, uzdanje koje je u narodne mase ulivaia KPJ sa drugom Titom. na čelu. Bio je to ipternpr IRI O socijalistički internacionalizam na delu. Da li su bili pametniji oni koji nisu stavili sve u službu oslobodilačke borbe, oni čiji papirnati internacionalizam nije uspeo da povede narodne mase u borbu za nacionalno oslobođenje i za stvar međunarodne đemokratije? Jesu li bili bolji revolucionari oni Moji su čekali da se vrši rat, nego rukovodioci oslobodilačke borbe maroda Jugoslavije koji su poveli usamljeni i

goloruki narod da „učini, kako je

rekao Njegoš, da »bude što biti ne može«? Bilo je što biti ne može a što je frebalo da bude. I sreća je što je bilo to »što nije moglo biti« a za šta neki drugovi u inostranstvu sađa čak kažu da nije ništa ni bilo. No bilo je da ie Crvena armija u ješen 1944 srela prvu i jedinu savezničku vojsku na Dunavu, revolucionamu narodnu vojsku koja je već oslobodila dobar deo Jugoslavije a preko tri godine sama vezivala desetine nemačko-italijanskih divizija sem kvislinških. »Svaka bomba koja padne na nas jedna je bomba manje koja će pasti Mina gradove Sovjetskog Saveza«, govorili su čak i naši seljaci. Nemački vojnik koji je poginuo u Jugoslaviji nije se mogao DOriti protiv Crvene armije. To je Dila ljubav za ljubav, to je bio internacionalizam na isuviše stvarnom i tleškom delu.

A sada, na ostvarenju onoga Što »nije moglo biti« a što je pobedilo, mi, pod istim rukovodstvom, gradimo socijalizam koji mora biti ma kOliko to težak posao bio. I branimo 50lidarnost i prijateljstvo s narodima antiimperijalističkog tabora čak i onda kada nam drugovi iz toga tabora nanose uvrede i nepravde kakve niko ne bi mogao zamisliti, koje bi se na-

šim poginulim herojima činile kao tendenciozni #jalsifikat zajedničkog neprijatelja.

Borbu za nacionalno oslobođenje naroda Jugoslavije ispod fašističkog rcpstva poveli su kod nas internacionalisti. Oni isti koje su bivši monarhofašistički, nacionalističko-izdajnički režimi proglašavali tuđincima bez otadžbine i bez korena u narodu, inostranim (sovjetskim) agentima. 'Tu borbu su jedino oni mogli povesti i pobedonosno voditi. Otadžbina ni do nemačke okupacije nije bila slobodna, nije bila istinska otadžbina. No komunisti Jugoslavije nisu rekli da je

svejedno koja buržoazija vlada, nego”

su „poveli borbu protiv ftuđinskog osvajača a time u isto vreme skidali 8

istoriske pozornice domaću buržoazi-

ju. Otadžbinu su najviše voleli upravo komunisti — internacionalisti. To je po marksizmu-lenjinizmu prirodno, a to je prirodno i po revolucionarnoj praksi. Ne može biti dobar internacionalista ko ne voli svoj narod i svoju zemlju do mere da žrtvuje sebe za vlast, narada u sopstvenoj zemlji. I ne može biti dobar patriota onaj koji interese svoje zemlje i svoga na=roda ne povezuje s interesom mođunarodnog demokratskog, proleterskog pokreta. Polazeći: u borbu za slobođu, mi smo voleli ne samo otadžbinu koju

„su fašisti osudili na sram i uništenje,

nego i buduću otadžbinu. koju ćemo stvoriti. I ukoliko više i teže smo se borili, ukoliko smo više žrtava dali, utoliko smo više voleli otadžbinu, otadžbinu koju smo iznova stvarali. Naša ljubav je rasla 8 dokazima te ljubavi, a dokazi ljubavi prema otadžbini bili su i dokazi ljubavi prema Sovjetskom Savezu, prema narodima koji se bore protiv fašizma,

Naši ljudi, od najvišeg rukovodioca do najobičnijeg borca, drhtali su nad svakom stopom sovjetske zemlje za koju se vodila bitka. Tamo se vodila borba i za nas, još pre no što'je Crvena armija stigla do nas. Niko ne zaboravlja ulogu Crvene armije. A kod nas se vođila borba i za Sovjetski Savez i za porobljene narode. Ljubav nije reč — ljubav je delo, Naši borci na frontu i u pozadini strasno su očekivali svaku vest ne samo s istočnog fronta, nego i iz svih okupiranih zemalja: kako se tamo razvija pokret. Još u toku rata je naš prosečno izdi'gnuti čovek prozirao zakulisne mahinacije imperijalista zemalja zapadnih saveznika. Za međunarodni demo kratski front od ogromnog je značaja što u. Jugoslaviji zapadni imperijali-

sti nisu dobili ni stope, ni trunke uti-

caja. Šta bi bilo da nije bilo sono što biti ne može«, a što neki komunistički rukovodioci u drugim zemljama sad proglašavaju kao nešto što nije bilo naime, da nije bilo takve oslobodilačke borbe naroda Jugoslavije pod rukovodstvom Centralnog komiteta komunističke partije. na čelu kb 'Titom? Ne može se/izbrisati ni menjati jedno od najlepših poglavlja jstorije·

Je li moguće ne voleti iznad svega Svoju otadžbinu koja je u punom Tevolucionarnom, poletu, otadžbinu kojoj herojski borci i herojski ftrudbenici đaju svoj lik? Bilo bi zločin ne voleti je, la ne voleti je nije mogućno ni za jednoga čoveka koji učestvuje u njenom oblikovanju. Onaj ko govori o »nacionalizmu« rukovodilaca Iomunističke partije. Jugoslavije i socijalističke države, faj zaboravlja šta znači revolucionama praksa i socijalistički patriotizam. NJA

Nema stope zemlje Jugoslavije koja u toku četvorogođišnje oslobođilačke borbe nije zalivena plemenitom krvlju. Nema mesta u čitavoj zemlji · Bde nije buktao svesni plamen borbe za slobodu, gde nije bar jeđan od boraca herojski poginuo s imenom Tita

vodstvo i

i Staljina na usnama. Naši rukovodđioci budili su najskrivenije Snage naroda, osmišljavali i usmerivali energije, uočavali mogućnosti i ostvariva=

li ciljeve, dižući te ciljeve sve više 1

više. Najviši rukovodioci, kao i obični borci, prelazili su skoro čitavu ze-

. mlju, ostavljajući svoje stope, kapi

svoje krvi i uticaj svoga duha. Milioni krvnih niti vezuju za zemlju naše žive ljude preko poginulih najdražih drugova i bića. Naše najviše rukovo= dioce sretali su borci i neborci hiljada gradova i sela izbliza, u vatri bor= be i pri stvaranju narodne vlasti. Naši najviši rukovodioci rasli su na očigled naroda od revolucionarnih vođa do državnika međunarodnog značaja. Autoritet se sticao u praksi, poverenje se nije moglo iznuditi u najtežoj borbi protiv najrazličitijih otvorenih i maskiranih neprijatelja. Autoritet se sticao pravilnim rukovodstvom i pravilnom akcijom, i jednom stečeni autoritet nije mogao spasavati u slučaju pogreške, Naš narod nema strahopoštovanja prema autoritetima, on ima poverenje i ljubavi prema onima koji steknu njegovo poštovanje. Koliko poginulih rukovodilaca, sahranjenih na raznim stranama zemlje, živi u osećanjima i svesti bezbroj ljudi. Živi rukovodioci vezani su hiljadama neraskidljivih niti s milionskim narodnim masama koje heroizam oslobodilačke borbe nastavljaju heroizmom izgradnje socijalizma, i :

Rukovodstvo koje je dovelo do pobede oslobodilačku borbu vodi narodne mase u izgradnji socijalizma. Milioni svesnih ftrudbenika iz dana u dan unose šebe u zemlju, menjajući joj lik, izdižući je iz ranije zaostalosti, ulepšavajući je svojim svesnim snovima. Jučerašnja zamisao danas ima konkretni, materijalni vid, danas fantastična norma &šutra je obična, prevaziđena stvar. Što više ostvarenj)a na putu u soćijalizam, to više krvnih veza ima između stvaralaca i zemlje, između radnih masa i rukovodstva, Novi jugoslovenski patriotizam je ponosan, i s pravom — to je socijalistički patriotizam, to je ljubav prema zemlji koja se svesnom voljom stvara, prema zemlji kojoj se, u korist demokratskog, socijalističkog fronta, daje lik što odgovara narođuheroju nađahnutom Partijom i Titom,

Taj ponos je opravđan, on je čist od svake sujete i preterivanja, on služi na korist prijateljskim narodima i naprednim snagama sveta. Taj ponos obavezuje na još veća dela, taj patriotizam produbljuje „internacionalnu solidarnost. U posleratnoj borbi protiv imperijalizma Jugoslavija jie (dala dragocene priloge stvari demokratskog fronta, a mogla je to učiniti zato što je, kako je rekao sovjetski pesnik Tihonov, »fakva kakva jeste«, Sve do skora su i obični građani i najviši rukovodioci raznih čemalja narodne demokratije priznavali JUgoslaviji zasluge koje ona ima i za njihov demokratski razvitak. RiUKNonarod nove Jugoslavije stvorili su uslove za prijatelistvo i sa zemljama čije su vlade u iolmi vata činile strašne mločine protiv naroda Jugoslavije. Rukovodioci nekih š8usednih zemalja izražavali šu divljenje jugoslovenskoj vladi zbog postupanja s nacionalnim manjinama. Za novu Jugoslaviju ta politika je logična, jer je nacionalno pitanje revolucionarno rešeno u duhu Lehjina i Staljina. No velika je neocenjiva stvar što je Par.fija uspela đa kroz oslobodilačku borbu izgradi tako visoku intermaciona= lističku i demokratsku svest kod naj'Širih narodnih masa. da su one oOdmah. uprkos ogorčenja zbog zločina fašista ave i one zemlje, prihvatile prijatelistvo s tim narodima, 'xpravo neki od tih, koji su izražavali svoje divljenje, sada govore o nacionalizmu jugoslovenskog rukovodstva a kod sebe i kod nacionalne manjine u našoj zemlji raspaljuju šovinizam.

Oni koji đanas rukovodstvu nove Jugoslavije prebacuju izmišljene grehove čine ne samo nepojamnu i neopravđanu nepravdu Jugoslaviji, nego i međunarodnom dđemokrafskom fron= tu, Nepojamna je verzija »internacionalizma« koja nekim rukovodiocima zemalja narodne demokratije daje

potstreka da gaze čak i najosnovnije međunarodne obaveze prema Jugosla- · viji, prema njenim, rukovodiocima i

građanima, prema svemu Što se čak u običnoj diplomatiji mora poštova

Da intemacionalizam i socijalističk patriotizam ne bi bili papirnate fraze, njih treba dokaznti i dokazivati delom. Čuđovišna je logika da oni koji su to manje dokazali mogu optuživati

one koji su to mnogo više dokazali i

dokazuju to dalje.

at an 2 ANI

LIST IZLAZI JEDANPUT NEDELJNO

UTOREKOM

Čehoslovačka policija protiv oj

{

Velibor

Od famozne Rezolucije Informbiroa naovamo, pored neprincipijelne kampanje kleveta u propagandi, vlasti pojedinih zemalja narodne demokra= tije vezanih 8 našom zemljom ugovorom o prijateljstvu, šaradnji i uzajamnoj pomoći, vrše prema našoj zemlji, našem rukovodstvu i našim građanima postupke koji zaprepašćuju i deluju kao košmarski san. U tim napadima i postupcima čehoslovačke vlasti ni najmanje ne zaostzju, nezo se takmiže u fakvcm varajoksalnom dokazivanju svoje »vernosti internacionalizmu«. Međutim, čehoslovačke vlasti dovele su *i kampanju do čudovišnog vrhunca: One su brufalno, surovo, pokušajem korupcije, primoravanjem i terorom izvršile bezobziran napad na jugoslovenske omladince — učenike u privredi. Vesti koje pristižu iz Čehoslovačke o postupcima tamošnjih policijskih vlasti prema jugoslovenskim omladincima govore da je čehoslovačka policija povela takoreći rat protiv jugoslovenskih omladinaca koje nije u-

spela nikakvim sredstvma učiniti iz-

dajnicima svoje socijalističke otadžbine i solidarnosti demokratskih naTo-“la Naše omlađince „zatvaraju bez pismenog rešenja, na njih se vrše Čitavi strateški ataci opkoljavanja, njih tuku pendrecima, stavljaju u zatvore, ograđuju od intervencije naše Ambasade, — i to samo zato što su verni svojoj otadžbini, ideji socijalizma i svome rukovodstvu. Njihov je zločin što neće da posluže nepravednoj kampanji protiv Jugostavije, što svojim svesnim i herojskim dižanjem opovrgavaju laž da je !'zmeđu narođa i rukovod..va u „Jugoslaviji jaz. Oni koji na sav glas pišu i govoie o »feroru« protiv na edn.h ljudi u Jugoslaviji, upotrebiii su najsurovije vidove ferora u ci:Jju da skrše savest i svest jugoslovenke omladine, koja je poslata u Čehosloyačku kao zemlju naroda nap.cednog u nau> ci i privredi, u zemlju·brasku i, demokratsku da tamo uče i da tamo svojim odanim radom koriste. To su deca naroda-borca, to je omladina legendarnog radnog poleta, i ta Omladina postidela je organizatore čudovišne kampanje, Samo čehoslovač&o građanstvo saoseća s njom.

Osmovni običaji gostoprimstva teško

· su povređeni ov!m brutalnim, postup-

cima čehoslovačke policije. Jugosloven= ski omlsdinci nisu dali povoda da bi izazvali ovakve postupke koji su ispunjeni mržnjom, krajnje grubom i divljom silom. Omladina u novoj Jugoslaviji odgajena je u ljubavi prema čehoslovačkom narodu i čehoslovačkoj demokratiji. Ona je tu ljubav osvedočija svojim radom, svojim „bratskim vezama 8a omladinom čehoslovačkog naroda, Nesumnjivo je da čehoslovački narod sa čuđenjem posmatfra ovo ničim neizazvano divljaštvo svojih vlasti

GLIGORIĆ

nad omladincima bratskog jugoslovenskog naroda. Nesumnjivo je da čehoslovačkom narodu mora biti teška či« njenica da je omladina bratskog naroda koja je gost u Čehoslovačkoj, primu, đena da u zatvorima Čehoslovačke štrajkuje glađu u znak protesta protiv nasilja i prinude.

Izvesno je da ovakvim neprijateljskim postupcima vlasti Čehoslovačke

"hoće da se postave između čehoslovač-

kog i jugoslovenskog naroda, da poče» paju one veze koje su stvorene u za= jedničkoj borbi protiv fašizma i impe„ rijalizma i bile produbljene u zajedničkom rađu ma unapređenju demokratskih republika, u onim onako prisnim zbliženjima čehoslovačke i jugoslovenske omlađine na sletovima i omladinskim radilištima. Tendencija je očevidna, i više je nego jasno kome ovakvi cepački pokušaji mogu poslužiti i služe, Čehoslovački radni narođ morao bi zauzeti najoštriji stav prema postupcima svojih vlasti. Ti postupci su protivni i njegovoj ljubavi prema jugoslovenskim narodima, protivni su i njegovoj demokratiji koja je izrasla u borbi protiv takvih nasilničkih meto= da, oni su ponižavajući za tekovine kulture čehoslovačkog naroda i za onaj lepi ugled koji Čehoslovačka uživa u jugoslovenskim narođima.,

Jugoslovenska omladina odgajena je na velikim fel:ovinama oslobodđilačke borbe protiv fašizma.Ona je odgajena u duhu istoriskog revoliucionamog preobražaja koji je izvršila Komunistička partija u Novoj Jugoslaviji. Ona je i u borbi i u stvaralačkom radu na izgradnji socijalizma pokazala bezbroj primera heroizma, krajnjeg požrtvova– nja u kome je blistala vera u veliku sadašnjicu i budućnost svojih narođa Tu plamenu veru u svoju novu državu, delo i svojih ruku, omladinci su odneli u Čehoslovačku da u njoj steknu više znanja, novo oružje za nove pobede u privrednom unapređenju države. Može li se ta vera, taj plamen plemenitog zanosa ugasiti korupcijom i nasiljem? Mogu ]i se ti omladinci, među kojima imn i ratne siročađi, ubeđiti da ono za šta su njihovi narodi ginuli, đa sve ono što je značilo herojski podvig u kome su oni bili učesnici i očevidci, da to ili nije postojalo ili da je bilo deplasira= no! Jugoslovenski omlađinci dali su dokaza da su svi teroristički napadi na njihova ubeđenja, svest i savest besmisleni. Oni su dali dostojan otpor brutftalnim ispadima čehoslovačke policije, pokazali su onu moralnu čyrstinu, onu snagu duha, volje i svesti koja je bila osnovna snaga u borbi omladine protiv *erora profašističkih i fašističkcih, diktatora u bivšoj Jugoslaviji. Njih ne= će ni ovakav postupak odvojiti od čehoslovačkog naroda. Pod uđarcima oni kliču Staljinu, Titu, Gotvaldu, bratstvu naroda, Svojim držanjem omlađinci Jugoslavije pokazali su da se batina=škim „argumentima ne može oboriti istina, niti ono uverenje koje je stvo-

reno u čoveku živom snagom i logikom · stvarnih činjenica. 7

Izložba dela i rukopisa

Augusta

U prostorijama MNMakladnog zavoda Hrvatske u Zagrebu otvorena je izložba rukopisa i dela književnika Augusta Cesarca, i

August Cesarec

'U osmom razredu gimnazije, pred

maturu, uhapšen je August Cesarec zbog učešća u atentatu na bana CuvaŠAe komesara »careve kraljevine Hrvate

Cesarca

ske«. Dve fotografije, koje nose broj policiske kartoteke 2339 od 17-X-1912, prikazuju mlađog Cesarca u robijaškom odelu, osuđenog na pet godina robije. Izložen je, sem toga, niz fotografija iz Cesarčevog života: u Sovjet« skom Savezu, na frontu u Španiji itd.

Među izloženim pismima nalazi sei

jedna dopisna karta na kojoj je nasli“ kana bodljikava žića. Tom kartom, uputili su Cesarcu njegovi prijatelji, španski borci, pozdrave za novu 1941 godinu. J

Iz izloženih dokumenata vidi se ko

liko je muka zadavao policiji revolucionami rad Augusta Cesarca. U jed» nom od policiskih dokumenata stojit »...On je poznat kao izraziti komunista i komunistički agitator. Radi na raširivanju komunističke štampe, te sarađuje u komuništičkom „časopisu »Borba« ,..« \

Na izložbi se mogu videti i mnogi časopisi koje je Cesarec uređivao kao i oni u kojima je sarađivap — »Zaštita čovjeka«, »Plamen«, »Književna repu blika«, »Izraz«, »Danmas«, »Savremena stvarnost«, »Književnik« itd. Pored o-

<} Š 2.3,

LR 50

\ i e ML pi a i.e

yć ta - O

_ | : i H ” y

riginalnih rukopisa i Cesarčevih prevo

da, kao i prevoda njegovih dela strane .jezike, izložena &u i izdanj

govih dela štampanih p ošlob nja. / y