Književne novine

SMRT PFASŠIZMU — SLOBODA NA RODU!

GODINA II BROJ 21

NJ

Adresa uredništva i i Francuska ? — Telefon: 28-098

administracije:,

TITO – OLIČENJE POBJEDE

PRAVEDNE STVARI

I ove gođine štafeta povodom pedesetsedmog rođendana druga Tita nije 6amo fiskulturna, nego je istovremeno i opštenarodna manifestacija ljubavi i odanosti svih radnih ljudi naše zemlje komandantu boraca za šlobođu i organizatoru graditelja 8Oodjalizma, kormilaru Partije, tvorcu narodne države i Armije i inspiratoru najvećih pobjeda u istoriji naroda Jugoslavije. U toj manifestaciji koja već danima traje, učestvuju desetine hiljada mlađih ljudi koji iz ruke u ruku dodaju i prinose voljenom vođi pozdrave i čestitke iz najuđaljenijih krajeva preobražene zemlje, koji time povezuju sve putove i sva srca ponoSnih radnih kolektiva, mlađih zajednica seljaka-zadrugara i džinovskih radilišta koja mijenjaju lice zemlje, o6ječanjem jedinstvene volje i spajanja svih plemenitih snaga. U pismima koja prate štafetu sretaju se, prepliću i slivaju ljubav prema Titu i uvjerenje u pobjedu plemenitih napora za izgradnju socijalizma, u jednom od tih pisama, upučenom Sa Obale Skadarskog Jezera, s mješta koje će uskoro takođe postati jedno od poprišta velike bitke protiv plave VOdene stihije, objašnjen ie korijen te ljubavi i suština tog uvjerenja Dprostim i srdačnim riječima upućenim narodnom vođi: »Tvoj životni put istovetan je putu herojske borbe naših naroda«.

Na tom zajedničkom putu herojske borbe za slobodu i bolju budućnost davno su se našli i upoznali narođi Jugoslavije i njihov najveći sin kome je palo u dio da ostvari težnje boraca, revoluoionara i najboljih ljudi naše prošlosti,

Radni ljudi naše zemlje voljeli su druga Tita i onda kad mu nijesu zna– li lik i ime — u predratnim godinama punim revolucionarnih akcija, kad je stalno jačanje ugleda Partije pokazivalo da krmu KPJ drži smjela ruka revolucionara iz lenjinske boljševičke škole, Ta ljubav je rasla uporedo 8 Oštrinom sukoba, s herojstvom komu-– nista i jačanjem snaga revolucionarne radničke avangarde, a dobila je svoj najsnažniji izraz u sudbonosnim danima 1941, u julskim vatrama narođnih ustanaka koje su objavile svijetu da narodi Jugoslavije neće biti satelitsko zelje.

Sad je to »bilo pa prošlo«, a »za ono što je bilo ne da trgovac ni dinara«, a taj trgovački moral se prošinio na mnoge »komuniste« u informbirovskim zemljama na štetu principa marksizma-lenjinizma i na štetu međunarodnog radničkog pokreta. Srećom, takav trgovački moral nema uspjeha u našoj zemlji, naši narođi DOštuju i svoju i tuđu revolucionarnu prošlost i nikada neće zaboraviti potoke krvi boraca koji su pali vojufući za slobodu i za pravo da U svojoj zemlji izgrade socijalizam. Imena i li kovi, želje i zavjeti stotina hiljada najboljih sinova naroda koji su se borili pod rukovodstvom Tita i pali kao suborci herojskih branilaca Moskve i Staljingrađa — ne mogu se izbrisati iz narodnog sjećanja, a njihovi pod“ vizi i žrtve nameću obavezu da se nikom ne dozvoli da 6 potcjenjivanjem govori o našoj revolucionarnoj borbi i da naše narode i njihovu volju i interese podređuje revizionističkim obmanama i maglama iza kojih se kriju, a ponekad i ne kriju nego javno pokazuju, Stvari &uprotne osnovnim prinoipima marksizma-lenjinizma,

Naši narodi su zahvalni drugu Titu — jer ih je naučio da vole Sovjetski Savez i da vjeruju u nesalomljivu sna= gu Sovjetske armije, jer ih je uputio i pripremio da tu ljubav i vjeru pokažu na djelu u najtežim sudbonosnim časovima primajući mnoge udarce namijenjene Sovjetskom Savezu i ATmiji i odgovarajući na te udarce kao đostojni drugovi boraca Crvene armije, U ljeto 1949, u Pidrišu, primio je drug Tito izvještaj da njemački avioni bombarđuju naše položaje i rekao: »Neka biju, manje će ih biti na Istočnom frontu«. Ta izreka, kojom šu kasnije naši borci odgovarali na sve fašističke udarce, možda najbolje označava Titov i naš internacionalizam, požrtvovanu odanost međunarodnom radničkom pokretu koju nam tako bezočno poriču j#jalsifikatori istorije pod okriljem Informbiroa i SKP(b).

Sve velike narodne pobjede, svi uspjesi naših radnih ljudi, sve čime se naši narodi s pravom Dponoše — nerazdvojno je povezano 6 imenom i djelom Tita.

Međutim, pokazalo se da se mnogima naokolo ne sviđaju pobjede, tekovine i sve veći uspjesi revolucionarne borbe i radnih napora naših narođa pod rukovodstvom Komunističke partije Jugoslavije i druga Tita. Prirodno je da še imperijalističkim ajkula= ma ne sviđa takvo stanje stvari i takvo revolucionarno oslobađanje iz njihove eksploatacione mreže. osloba= đenje koje može da služi i već &luži bao primjer i potstrek drugim naroima — ali je neprirodno što se ta

Mihailo LALIĆ

naša stvarnost ne sviđa i nekim komunistima iz zemalja narodne demokratije. Doduše, njima se i prije nije sviđalo štošta u našoj zemlji.

Sada su se pojavila razočarana lica lažnih krčmara s lažnim računima i neki koji traže da im se plati što su žvakali ono što smo im dali da ne u-

i ekonomskim pritiskom, „mučenjem, prebijanjem i osuđivanjem naših ljudi. progonima naše manjine u svojim zemliama i pođmuklim „pograničnim incidentima, J Tako rade ljudi kojima je stid pobjegao u zid a razum še &pustio u pete, kojima je pendrek i nasilje argumenat i oslonac za ubjeđivanje kada se radi o Jugoslaviji, kojima

| _A. Augustinčić: Maršal Tito

Kaj hoče hrušč in hrušč krog nas? Petletka naša teče.

·Mi kar pustimo času čas! Petletka naša teče.

Ves naš odgovor, ves dokaz: Petletka naša teče.

Visoko spoštovanemu ftovarišu

Maršalu Titu za rojstni dan Oton ŽUPANČIČ

mru od gladi; pojavili su se derviši s koranima, talmudisti sa šablonima, komunisti koji su zaboravili šta je pisao Lenjin o nasilnom usrećivanju naroda, klevetnici, falsifikatori i ljudi navikli da pljuju pa da ližu. legionari koji su prekonoć obukli drugu kožu i imperijalistički špijuni kao Traičo Kostov sa svojim naliv-penima uvijek spremnim da napišu i potpišu svaku anatemu i 8vaku &mrtnu presudu Jugoslaviji, njenoj Partiji, voćstvu i narođima. Talasi klevetničkog mastila iz zemalja narodne demokratije, iz Sovjetskog Saveza i iz imperijalističkih zemalja već godinu dana zapljuskuju našu zemlju u stalnom nastojanju da zaprljaju sve što imamo i čime se ponosimo, Čini se sve da se ignoriše, pogazi i zaboravi revolucionarna borba naših naroda, đa 8e smanje i unište zasluge naše Partije, rukovodstva i druga Tita za međunarodni radnički pokret. Kad se činjenice pokažu tvrdđdoglave i nepokorne a laži kratkonoge kao obično, klevetnici pokušavaju da zasluge za našu borbu pripišu bapskim pričama i krvnom srodstvu — ma da bi po toj nemarksističkoj bapskoj teoriji krvnog srodstva, uostalom vrlo populannoj u antijugoslovenskim emisijama Radđio Moskve, trebalo zaključiti đa su na* primjer Bugari otpočeli svoju borbu kad i mi. a da nijesu bugarske jedinice premlaćivale i vješale naše starce i streljale naše ranjenike po Toplici i Makedoniii. Ovi »kritičari« optužuju našu Partiju i Tita za antisovjetski"rad i stav iako se neki od njih, istovremeno, kao mačka: ogorelom šapom ponose i uzno= se Invalidima hitlerovske armije, iako cio svijet zna da su naši narođi pod vočstvom Tita i Partije svoju ljubav prema Sovjetskom Savezu pokazali na djelu i izlili ne u zvučnim frazama nego u rijekama krvi svoje i neprijateljske. Informbirovski »kritičari« klevetaju naše rukovodstvo i Partiju. našu zemlju i narođe za tobožnji prelazak u tabor imperijalista — a podlo i bestidno pred svojim narodima u devet jama skrivaju sve antiimperijalističke istupe naših državnih i partiskih rukovodilaca, sve velike i nepobitne uspjehe izgradnje socijalizma u našoj zemlji. Svoju Kklevetničku hajku inform-falsifikatori „nazivaju principijelnom „kritikom, a tu 6evoju primcipijelno8t dokazuju ignorisanjem kulturnih i istoriskih vrijednosti naših narođa, trgovinskom diskriminacijom

ne može pasti mraz na obraz jer je taj takozvani obraz zaštićen oklopom od devet čarapa — kako kaže naš narod. Onj•bestidno tvrđe da nas paze — dok nas ustvari gaze; da nam lome rebra — rađi našeg dobra; da nas kašikom hrane — dok nam drškom oči vade, Jasno je da su tamo popustilj moralni šarafi, pogašene savjesti i pogaženi principi Ostao je samo crn revizionistički jezuitizam koji se ne može sakriti brđima kleveta protiv Jugoslavije, njene Partiie i Tita; crn, naduveni revizionizam i bestidna kleveta za koju se može reći »Žali bože tri oke sapuna što potroši bula na Arapa« — jer, što se više pere, sve še crnji pokazuje.

U svojim „zapisima o Crnogorcima Ljuba Nenadović na jednom mjestu kaže: »Oni imaju svoju poslovicu: » U ovim gorama niko ne muči«, Tako su odgovonili ruskom knezu Dolgoruko=

vu koji je jednom Crnogorcu rekao đa molči«, Naši narodi đanas tako odgovaraju raznim kneževima revizionizma, episkopima šovinizma i grofovima klevete iz susjednih zemalja jer marksizam-lenjinizam nije patent i šablon koji se može monopolišati i strpati u nečiji miraz, nije patent kojim se mogu ućutkivati slobodni narodi i revolucionarne partije i u ime koga se mogu podmetati revizionistička skretanja štetna i opasna za međunarodni radnički pokret. Marksizamlenjinizam je rukovodstvo za revolucionarnu borbu koja se, pored ostalih, u našoj zemlji ostvaruie pod rukovodstvom Tita već više od deset godina na sreću i ponos naših narođa i u ko-

rist međunarodnog radničkog pokre-

ta, koja je urođila sjajnim plodovima i u kojoj su se nerazdvojno povezali naši narodi i omiljeno „rukovodstvo naše Partije.

Naši narodi se ponose svojim žrt-.

vamg u borbi i svojim uspjesima u iz» grardnji socijalizma, svojim rukovođ= stvom s Titom na čelu i svoiom borbom za odbranu osnovnih principa marksizma-lenjinizma. U znaku tog

ponosa i novih uspjeha u izgradnji

socijalizma, naša “zemlja proslavlja rođenđan 6voga voljenog vođe.

NAŠA RADOST I PONOS

Miško KRANJEC

Kad bi ste putovali po našoj zemlji vozom ili peške ili kako bilo, osvrnite se bo našim brdima, Posvuđa, gđe žive radni ljudi, viđećete da su iz kamenja složili velika slova, vidljiva na kilometre daleko. Reč je jednostavna, kaže mnogo: TITO, A radni ljudi žive po celoj našoj otadžbini, od južnog kraja Makedonije do severozapadnog kuta Slovenije, i od Vojvodine do Crne Gore, po dolinama i planinama, po gradovima i selima. Zato se ne čudite, ako to ime nađete posvuda zapišano, Kad sam išao po Gorenjskoj i Štajerskoj, usred zelenih proplanaka na padinama planina, video sam od kamena slože? o to ime, I kad sam nedavno putovao u Crnu Goru, gledao one bele, gole, spržene planine, gde većinom ni trava ne izbija, jer nema zemlje za nju, gledaj, usred najtvrđega i golog krša, ruka radnog čoveka, potstaknuta ljubavlju, iz kamenja još beljeg od planine složila je Ogromna slova, koja vidiš preko svih dolina, a ona kazuju ime najboljega druga, kojega ozaruje rađost i ponos svih radnih ljudi u našoj domovini. 1 kad sam se nedavno vozio po dvema pre dve godine izgrađenim omladinskim prugama, video sam da je posvuda ostao jedan trag: reč TITO, koju su omladinci klesali u hridina= ma, pisali na obroncima brda i planine, A ako pođeš po ratištima, tek minule hercjske borbe, naći ćeš ista tako zapisano to ime, ako ne drugde, ono u nekom deblu, I naći ćeš ga pa zidovima naših građova još iz vremena okupacije.

I čini ti se, kad tako putuješ po našoj zemlji i posvuda se susrećeš s tim imenom, da je to isto ime zapisano ogromnim slovima, vidna čitavom svetu, preko cele Jugoslavije. I zaista, zapisano je, Pečat, kojim je potvhđena egzistencija nove Jugoslavije, nosi natpis: Titova Jugoslavija.

A kao što je u hridinu, u planinu, još jače je to ime uklesana u srce čitavog radnog naroda,

Istorija nove, socijalističke Jugoslavije nerazdvojno je povezana 6 tim imenom, s Titovom ličnošću, Još više, istorija nave, socijalističke Jugoslavije — s njim i njegovim dolaskom na čelo Partije zapravo i počinje, Do 1941 godine etara Jugoslavija ide istim putem kojim idu sve polukolonijalne države u Bvropi, čak za stepen niže, i određena joj je bila ista sudhina, kakva i tvim takvim državama u Drugom svetskom ratu,

Ali od takve qudbine i zemlju i narod spasli su Tito i Partija, Izabrali su drugi, teži, kvraviji, ali jedino pravilni put, put borbe,

Naše narode danas prožima takva radost nad izvojevanom slobodom, nad svojim delom, prožima ih samosvest i ponoš, kao nikad u dugoj istoriji hiljada godina, Naši narođi bi danas sa još većom samiosvešću umirali za svoju slobodu kad bi to ustrebalo. A sa ništa manjom samosvešću, VOljom i odlučnošću grade danas socija– lizam spremni na sve teškoće i na 8šve žrtve, sa neizmermnom verom u pobedu.

Veliko delo izvršili su naši narodi, ali izvršilđlj su ga samo zato jer su imali takvu Partiju i našega Tita, U istoriji se to ne da deliti kao što se ne da deliti ni u životu, Da, istarija prošlih godina do danas dokazala je da je to zajedno sraslo, da je to jedno jedino delo, a ne grm sa koga se može da odreže pojedina grana, pa ćeš još uvek imati grm koji će zeleniti i cvetati. Kakva strašna zabluda, kakvo bezgranično mepoznavanje stvari, kakvo teško nerazumevanje života pokazuju oni koji danas tako lakomisleno udaraju po toj istoriskoj nužnosti i po toj prirodnoj sraslostil I na kraju, kakvo potcenjivanje malih narođa koji su se posle hiljada godina uz najteže žrtve probili do sun= ca!

Ali sve to nije pokolebalo našu veru i našu šsamosvest. Naprotiv, samo ih je uzdiglo. Ta vera u pobedu, ta samosvest, danas je isto tako najuže

povezana s „Partijom i Titom, kao što je bila u vreme narodno-oslobodilač-

ke borbe, Tu ima svoj izvor, tu 8VOju pokretačku snagu i u svom vlastitom zdravlju dovoljno snage,

Drug Tito, čiji rođenđan slavimo ovih dana, može s ponasom | sa Zadovolistvom da s» obazre na Dprošlost: kakvo malo razdoblje, — a kako svaka godina polaže pređa nj

ORKOM

nove velike uspehe~ mobilizacija radnog naroda u najsudbonosnijem trenutku, etirigodišnja. borba protiv najgoreg zavojevača u istoriji, revolucija, stvaranje nove, narodne vlasti i države, obnova zemlje, izgradnja socijalizma +— to su takvi najvidniji međaši u toj istoriji, stvaranje bratstva i jeđinstva naših naroda, rešenje nacionalnog pitanja, i jrš niz velikih uspeha. Na kraju ne smemo zaboraviti ni pobedu nad zaverom Informbiroa, Neka čovek okreće kako hoće, nečeg mračnog, zlonamernog bilo je u toj zaveri. I zato je lik Maršala Tita u toj pobeđi pastao samo još svetliji,

Drug Tito može mimo da gleda u sutrašnji dan: s njim stoji takav radni narod, koji je sposoban da pobedi sve teškoće, i sa kojim će, iz godine u godinu, već postignutim uspesima dodavati nove, A pošto je suština njegčova života graditi, stvarati, zato će i graditi, stvarati voditi i uvek pobe= đivati.

Sa svim je isto tako nerazdvojno povezana sva naša nova kultura koja je dobila mogućnost da 6e tako široko razmahne kako to umetnik i naučnik nekad nisu mogli ni da zamisle.

Ne samo to, naša kultura dobija da-

nas svoju najveću jnicijativu od na-'

šeg političkog voćstva, tematiku i

smernice iz života, bujnog našeg no=

vog života — i marksističku podlogu. Radost mora da prožima čoveka stvaraaca, kad sagleda sve mogućnosti, koje se iz dana u dan otvaraju sve šire,

LIST IZLAZI JEDANPUT NEDELJNO UT

PRIMERAK 3 DINARA

Kad istorija bude ocenjivala delo Maršala Tita, pored njegove političke, organizatorske i svih drugih zasluga, sa kojima je jugoslovenske narode podigao u nov život i dalje ih srećno vođi od pobede do pobede, moraće u isti red postaviti i svu njegovu ljubav i nastojanje za kulturno podizanje naših naroda uopšte i njegovu neumornu inicijativnost za visoki umetnički i naučni polet,

Zato će ovaj Titov rođendan za sve nas biti još veći praznik od svih dasa= dašnjih, Još nikada nije naše narode, naše radne ljudi, prožimala takva radost što Tita imaju sa sobom, kao upravo sada. Mi se radošću gorđimo 58 njim, radošću utoliko većom, jer smo svešni da smo ga stekli uz patnje i borbu i da smo ga zaslužili. I ja mi= slim, da smo i vredni da ga imamo. On sam, moći će ove dane ponovno utvrditi da ga prati ne samo ljubav svih radnih ljudi naše otadžbine nego da su oko njega okupljeni naši narođi s takvom adlučnošću i tako spremni na sve žrtve i podvige, s kojima, ako nije moguće izvršiti nečuvena čuda, svakako je moguće izgraditi socijalizam, U to danas kođ nas niko ne sumnja.

Čestitke i zaveti koji će stići drugu Titu u ove dane, biće samo delić svih onih koje će mu poslati milioni naših radnih ljudi u svojoj duši. I to vezivo, ukrašeno velikim uspesima, najlepše je koje može stići čoveku stvaraocu, tim lepše, jer će u njemu biti poklič: kao i dosad tako i unapred nerazdvojno k srećnijoj budućnosti!

„NIE. MAKEDONCITE TITO SI GO SAKAME...

Dimitar MITREV

Ovim rečima makeđonski narođ izražava svoju ljubav prema drugu Titu, One uvek mogu da se čuju kada še na mitinzima ili masovnim zborovima pomene njegovo ime, Jednostavne i jasne su te reči kao što je jasna i sama ljubav naroda koji ih izgova-– ra. One šu i snažne i ubedljive jer dolaze upravo iz Srca naših ljudi.

Nikađa narod u Makedoniji nije imao tako dobre reči koje bi uputio jednom čoveku. jednoj ličnosti, Decenijama već on čuva u sebi svetlu i neizbrisivu uspomenu i borbeni zavet svojih nacionalnih velikana: Goce Delčeva i Jana Sandanskog. Ali. on je tek u najnoviie vreme našao čoveka koji potpuno zaslužuje njegovu neograničenu ljubav, ptiznanje i odanost. Ovo je besumnje zbog toga što je Tito našem narodu ne samo široko otkrio svetle stranice njegove herojske Drošlosti, dajući još više života njegovim ilindenskim tradđicijama, već što mu je otvorio put ka slobodi, uistinu, nezavisnom životu i životu u izgradnji sooijalizma. I već nekoliko godina, Mahkeđonci u liku druga Tita vide lik velikog upravljača njihove.vlastite, prvi put svetle i pobedničke sudbine, vide u stvarnosti svoju prošlost, šsvoju sadašnjost i svoju buđućnost,

Ova bezgranična ljubav i visoka svest našeg narođa o velikoj istoriskoj ulozi đruga Tita — voljenog vođe i učitelja naših narođa. našla je odraza i u pesmama narođa i u pesmama njegovih pesnika. One su se stvarale i pevale još u danima kađa su se najbolji sinovi i istiniti rođoljubi Makedonije odazvali borbneom pozivu Partije i druga Tita. Još onda je nepoznati borac Prve makedonske brigade ispevao partizanski marš u kome se narodni borci obraćaju drugu Titu sleđečim rečima:

»Druže Tito, v Makeđonija krvav boj poveđovme 1 pod Tvojto slavno zname žar i čelik stanavme-

V borba koga gineme

Tito, tvojot lik ne grej!«

I još onđa, u godinama pobedonošsne Narodne revolucije, u koliko su se vi= še zbijali redovi narodnih ustanika, utoliko su bliže oni i vaskolik od okupatora napaćeni narod, osećali čoveka koji ih je predvodio u borbi za njihovu današnjicu, Za borce pak, Tito nije bio samo voljeni vojskovođa. Oni su, uprkos uđaljenosti, i uprkos tome što ga većina dotada nije bila videla, u srcima svojim nosili njegov lik oplemenjeni njegovom bezmernom bratskom ljubavi,

A kada je »novi živote o kome je pevao Kosta Ragin postao stvarnost,

· kada je okovana makeđonska reč pro-

zborila Jasno i pobednički u pesmama

makedonskih pesnika. narod i pesnici

stvorili su i ispevali nove pesme o Titu. Prve pesme makedonskih pesnika u slobodi bile su pesme o Titu, o he= rojskim Titovim ljudima. o bratskoj i nezavisnoj Titovoj domovini — zemlji slobodnih i ravnopravnih ljudi, T uporedo sa švojim pesnicima pevao je i sam narod na ošlobođenoi zemlii.

»Cela zemlja đenes pesni pee, bujna pesna za drugarot 'itol« (Aco Šopov — »Likuvaj građe naš!«)

Pod zastavom Tita, makedonski na= rod zajedno sa ostalim bratskim jugoslovenskim narodima putem socijaliWtičkog preobražaja svoje vekovima zaostale zemlje, izvojevao ie ne iednu pobedu. Pod rukovodstvom heroiskog CK na čelu 8a voljenim vođom i učiteljem drugom Titom, on je, čvrstom uverenošću u svoje sopstvene snage i svešću o vlastitom stvaralačkom rastu izrastao u izgradnji socijalizma — u narod — heroj. I ta njegova rađost, radna rađost naših trudbeničkih ma6a, našla je odraza i u pesničkom, stvaralaštvu:

»So somce sveti prednata parola V Petgodđišen plan nas nek vođi 'Tito!« (Vančo Nikoleski — »Selo moe«)

O plođovima našeg narođa. o njegovim soojjalističkim pobeđama klevetnici izrekoše sramne »imformbiraškee reči. Rukovođioci BEKP, kao i uvek, ali sada ohrabreni sramnim alttom buku= reštanskih rezolucionaša, poriču na= šem narođu i slobodu, i kulturu i nje gov jezik, Bacajući parolu o »Ujedinjenoj i nezavisnoi Makeđoniji u okviru Balkanske feđeracije«, oni u stvari traže da se ponovo reši već sa= mim postojanjem prve makedonske države, Narodne Republike Makedonije, rešeno makeđonsko pitanje. Kle= vetnici posežu u đušu naroda, I zna= jući šta to znači, književnici vodižU svoj glas izražavajući svenarodnu odvratnost prema klevetnicima i klevetama. i svenarođnu liubav prema čoveku, koji je vodio i jeđino će ga voditi ka svetlijoj sutrašnjici: year

»Peam - a skrimma taga . v nespana remica eča za krvita Titova ji topla plismata yo ofanriva,

peam i so tebe sporam: Tito ke ostane večem, Večen vo našite pesni večen vo našiot život, (Slavko Janevski — »Poetski odgovore,

"Takva je ničim nesalomliivn liubav našega i svih jugoslovenskih naroda prema drugu Titu. Ta se ljubav ne da ničim da zaseni. To je ljubav — snaga koja lomi sve prepreke ka našim novim. i sve slajniiim pobedama.