Književne novine

STRANA 4

\

a :

a ———–

ISTORISKA MATERIJA

EO 2 pNI UOČI PREMIJERE U JUGOSLOVENSROM DRAMSKOM POZORIŠTU

Među komedijama našeg velikog komediografa, koji je sjajno obeležio početak moderne srpske drame, i ostavio trajna svedočanstva o svojoj epohi, kada, je srpsko građanstvo u Ausštrougarskoj bilo u usponu, najsnažnija ie društvena satira »Rodoljubci«, koja je objavljena tek dugo posle Stenijine smrti i retko bila izvođena. Kao dramsko delo ona je veoma živa i ubedljiva. No više od svih Sterijinih dela ono zahteva objašnjenje, đa bi 6e pravilno shvatilo iz istoriske perspektive, Ova satinrična komedija obrađuie motiv nacionalističkog špeIO TVR u revolucionarnoj 1848 go-

ini,

„Godina 1848 je znamenifa, jer te godine na istorisku pozornicu istupa nova društvena snaga, revoluoionarna radnička klaša, sa svojim sopstvenim zahtevima. To je godina kađa je proklamovan Komunistički manif-st Marksa i Engelsa. kojim je proletarijat dobio svoje teoretsko oružje za revolucionarnu borbu. To je godina ustanaka pobunjenih masa protiv feudalizma i nacionalnog ugnjetavanja, nacionalnih usšstanaka koji su se širili po Evropi i zahvatili i Austrougarsku imperiju, taj čudovišni konglomerat utamničenih narodnosti, Tada se i mađarski narod digao protiv Beča... da izvojuje svoju nacionalnu slobodu i nezavisnost od Austrije.

Ujedinjena evropska reakcija, u kojoj je istaknuftu ulogu imao ruski carizam, uložila je sve napore đa u krvi uguši napredni društveni pokret i nacionalne ustanke. Ustanici su dali dug i žestok otpor, ali su morali podleći mnogobrojnijoj oružanoj sili, Tako je ugušen i ustanak mađarskog naroda, a prema progresivnim snagama Evrope preduzete su mere najcrnjeg terora i porobljavanja.

Srpska država je tada već postojala, nastala posle dva narodna ustanka 1804 i 1815. Međutim, jedan deo srpskog naroda, a ceo hrvatski narod živeo je tada pod austriskom vlašću, Srbi i

· Hrvati pod Austrijom csaetili su da ie nastao momenat za izvojevanje nacionalnih prava, Pojavile su se vrlo glasne težnje da se zajedno s mađarskim ustanicima izvrši smrtonosan udar bečkoj reakciji. No ove težnje ubrzo su potisnute, nadjačali su interesi fe' udalno-crkvenih starešina austriskih Srba i Hrvata, a i vladajućih krugova Srbije. Bez obzira na to ko je bio na čelu mađarskog ustanka i bez obzira na to da Košut nije imao razumevanja za nacionalna prava Srba i Hrvata, istoriski momenat je zahtevao da austriski Srbi i Hrvati budu na strani opštedemokratskog pokreta a protiv bečke reakcije. Međutim, umesto pomoći mađarskim ustanicima, na njih su slati oružani odredi.

Na čelu određa koji su pošli u pomoć bečkoj reakciji nalazili su se u Hrvatskoj ban Jelačić, u Srbiji knez Aleksandar „Karađorđević, vojvoda Stevan Knićanin i patrijarh Rajačić. Oni su poslati na mađarske ustanike sa obećanjem bečke vlade da će se Hrvatima i Srbima pod austriskom vlašću dati autonomija, da će Srbi imati svoju Vojvodinu u kojoj će im biti u punoj meri obezbeđena nacionalna i kulturna ravnopravnost. Neki od istaknutih naših pisaca bili su zavedeni ovom obmanom, pozdravili oružanu intervenciju vojvode Knićanina. Otrežnjenje je međutim nastupiJo kada je nastao mračan protivudar bečke reakcije posle ugušenja ustanka mađarskog naroda, kađa se pokazalo da su obećane autonomije u stvarnmosti bile formalne i fiktivne.

Po ugušenju narodnih ustanika, Beograd je bio pun emigracije iz Mađarske i Poljske, jer je i poljski narod bio ustao protiv feudđalnog ugnietava– nja. U toj emigraciji bilo ie istinskih mađarskih i poljskih rođoliubaca, borTaca protiv feudalnog ugnietača. a među njima je bio veliki broj i onih Srba iz prečanskih krajeva koji nisu smeli

krvavo progonjen, nije uspeo. Alijansa je privremeno, pomoću austriske intervencije, suzbila oslobođenje Itnlije ispod opresije, a papa je konfiskovao Pietru Gambi, jednom od vođa ustanak, celu imovinu. Pietro Gam= ba, zajedno s Bajronom i svojim najbližim saradnicima, prelazi u Pizu, gde je od ranije boravio Šeli. Bajron i Šeli ovde se još više zbližuju i zajedno s poznatim engleskim književnikom Li Hantom pokreću list »Liberal«. Preko Šelija, Bajron se upoznaje s kapetanom '"reloniem, koji će ga kasnije pratiti u Grčku.

U to vreme Bajron se još više interesuje za politiku, prati događaje ŽŽ. štampu, vodi živu prepisku s prijateljima u BEhgleskoj i ođržava veze 8 najistaknutijim naprednim duhovima Evrope. A kada je 1821 izbio ustanak u Grčkoj, preko Komiteta za pomoć Grčkoj u Londonu, Bajron uređuje svoj odlazak ustanicima. Odmah po dolasku u Grčku povezao se 5 vođa=ma ustanka, i na Kefaloniji je ostao do kraja gođine. Januara iduće godine pridružuje se Aleksandru Mavrokordatosu, jednom od ustaničkih VOđa, i otpočinje svoj rad na ujeđinjavanju ustaničkih grupa i na izradi strategiskih planova za napad na tursko uporište Nafpakos. Aprila meseca se razboli i umre.

Još pre 1721 u Grčkoj su izbijali ne miri. Grčka je tada bila turski pašaTuk, a ustanak grčkog naroda bio je deo ustanka na Balkanu. gde su već bila dignuta dva . 8#rpska ustanka. Bajronove simpatije bile su na strani oslobodilačkih pokreta. Po tim svojim simpatijama, koje šu vidno došle do izraza u njegovim delima kao i njegovi prekori Engleskoj, Bajron je bio dobro poznat čitavoni svetu. Već samo njegovo prisustvo davalo je grč-

borcima veliku mora!u oodršku.

MOO _____UE O a II i er O a. abgna) Ni t | || ; Odgovorni urednik: Jovan Popović Beograd, Francnska broj ? —

“

Velibor GLIGORIĆ

ostati u svojim mestima kada su se trupe vojvode Knićanina povukle. Tađa je među emigracijom bio i pisac Jakov Ignjatović koji je bio na strani mađarskih ustanika i koji je optuživao patnijarha Rajačića da je prodao Srbe bečkoj vladi. Tada se sklonio u Beograd i Jovan Sterija Popović, ali ne zbog toga što bi bio angažovan bilo na strani mađarskih ustanika, bilo na strani srpske oružane intervencije.

Jovan Sterija Popović nije pokazivao razumevanje za tada revolucionarne ustanke u Evropi. U svojoj pesmi posvećenoj 1848 godini on ustaje protiv prolevanja krvi, oglašuje narodne ustanke nerazumnim, slobodu i jednakost nestvarnom, i proglašava da je čoveku na zemlji najpreča čovečnost, a to kod njega znači puno odricanje revolucionarne borbe radi toga da se ne bi prolevala ljudska krv. Sasvim drukčije.su zvučale tada reči slobodarskog pesnika Mađarske Petefija, koji je pozivao na ustanak radi ošstva– renja demokratskih ideala, No ovaj stav Sterijin prema 1848 godini nije usledio usled toga što bi on bio pristalica bečke vlade, patrijanma Rajačića ili vojvode Knićanina, Naprotiv. Po »Rodoljupcima« se vidi da je on vrlo oštro kritikovao oduševljenje Srba za autonomnu Vojvođinu po cenu paljenja mađarskih sela i nasilja nad mađarskim življem. On je u pesmi po8većenoj 1848 godini ustao protiv podvojenosti naroda, mržnje među narođima, nacionalnog šovinizma, a sasvim nepravilno ocenio slobodarske narodne ustanke u istoriji ne videći da su slobodarski narodni ustanci u istoriji bili upereni baš na uništenje tog razornog nacionalnog šovinizma. Sterija je veliki značaj davao vladi razuma. vladi mudrih zakona. prosvetitelistvu, bestrasnosti, strpliivom rađu i domaćem miru. Njegov stav prema 1848 odražavao je u krajnjoj liniji stav onih vojvođanskih trgovaca i zanatlija koji su brižljivo čuvali doma= ćinstva, a 8 njima isto tako brižljivo čuvali i narodne tradicije, protivnici svih ustanaka, pobuna i meteža, kao avantura i pustolovina u kojima se gube pamet i imovina.

Pretstavnik takvog stava u »Rodoljupcima« je ličnost Gavrilović, boga ti trgovac koji se u ime patrijarhalnog morala, razumnosti i mere zgraža nad lažnim rodoljupcima.

Pred 1848 godinu razvija se među studentima Srbima, koji su studirali u Pešti i Požunu. jak omladinski pokret, Taj. pokret je imao izrazit slavenofilski karakter, imao jie veze sa ruskim, a naročito sa češkim i Sslovačkim slavenofilima. On se u poeziji javio u punom romanfičarskom razmeru, sa egzaltacijama naipte o slovenskom carstvu, a zatim o Dušanovom carstvu, no ono što ie ležalo u njegovoj biti .to je bila odbrana srpske narodnosti od tuđimske asimilacije. Pored rodoljubivih jako naglašenih akcenata u toj poeziji. bilo je jednom njenom delu i sasvim demokratskih akcenata, onih koji su se čuli u pesmama pobunjenih narođa u Evropi. Naravno da je u toi egzaltiranosti bilo i velikih preterivanja, zastranjivanja, hiperbola, fraziranja na veliko, gublienie iđeja o emocionalnosti, u vatri, ili bolje reći u Vvatrenosti reči, Tog preterivanja nije bilo samo u poeziji, bilo ga ie u manifestacionim govorima, patriotskim deklamacijama. u temperamentnim istupima omladine. Mnogo se klelo i zaklinjalo u cara Dušana, Kosovo i Miloša Obilića, I sam Sterija ie bio zahvaćen sličnom prodđoljiubivom struiom, jer je napisao u oči 1848 nacionalne drame kao što su »Miloš Obilić« i „San Kraljevića Marka«,

Sterija je bio za istinsko, čisto rodoliublie. ono rodoliublie koje se ne

S druge strane, Bajronova pomoć u-

stanicima ogromno je doprinela mobilizaciji· demokratskih snaga tađanje Evrope, doprinela je njenom opredeljivanju na stranu grčkog naroda, Na vest da je Bajroh umro Misolunsiu, cela tađanja napredna Engleska stala je na stranu ustanika, a reč Grčka, povezana s imenom Bajrona, postrujala je preko Britanskih ostrva kao pritisak na vladu da se grčkim usta-

nicima prizna pravo zaraćene strane.”

Borba za nezavisnost Grčke trajala je osam gođina, sve do 1829, kada je tursko-egipatska flota bila potučena a Grčka priznata kao nezavisna država, ,

Koliko je Bajronov stav na strani Grčke bio popularan, viđi se i po tome đa je olimpijac Gete uputio Bajronu pozdrav u stihu, koji je ovaj primio pred polazak u Grčku, 1823· Posle Bajronove smrti Gete je uneo Bajrona u drugi deo »Fausta«, kao Ruforiona, dete Helene i Fausta.

Sada, kađa se navršilo sto dvadeset i pet godina od Bajronove smrti a sto dvadeset gođina od oslobođenja Grčke ispod turskog ropstva, grčki narod vodi tešku borbu protiv domaćih izdajnika i stranih imperijalističkih intervenata, borbu protiv novog ropstva koje je nastalo posle poraza · fašističkih „okupatora. Značaj Bajrona danas ne sastoji Se samo u

tome što se on borie za oslobođenie ·

grčkog naroda, ali njegovoj slavi lo mnogn doprinosi. Đorđe KOSTIĆ }

iskazuje samo rečima, već se dokazuje i delom. On je bio u velikoj meri samokritičan i moralno skrupulozan. Za njega ie patriotska izjava bila najviša moralna obaveza, Po njegovim dramskim delima „koja su posvećena molivima iz narodne prošlosti vidi se koliko su za njega bile svetinje na= rodne tradicije, koliko je u njemu narodnost imala visoke pošte iako je njoj u pesmi posvećenoj 1848 suprotstavljao »čoveštvo« U svemu je tražio stvarno. realno, dokazno. I u svemu sklad sa stvarnošću i narodnim životom i prirodom. Sve što je težilo da poruši ili razori taj sklad. nailazilo je kod njega na najteže osude. Sve što je preterano. nastrano, afektirano, lažno, padalo je pod oštricu njegovog satiričnog duha,

U burnoj 1848 godini nije mogao ostati u ulozi hladnog posmatrača. Bio je svedok jednoj pojavi koja ie morala izrasti u onakvoj situaciji u kojoj zavedeni Srbi u ime zahteva svoga slobodnog razvitka ustaju u zaštitu bečke reakcije, pojavi lažnog rodoliublja, trgovanja s rodoljubljem i bestidnog šovinizma. Na suprot ntegovom idealu patriote moralno skrupuloznog, karakternog, časnog, tvrdog i nepokolebljivog u rođoljubivom ubeđenju, javio se u jednom delu srpskog građanstva tip frazera patriote prevrtljivca i Kkolebljivca, kome patrigtizam služi kao maskarada i kao sredstvo za nasilje, pljačku, korupciju. Od takvog patriotizma do nacionalne izdaje mali je korak. Sterija oštro uočava takvu pojavu, uzima sve niene specifične vidove, ceo njen spektar koji pokazuje razne boje pod dejstvom brze promene događaja u revoluciji, po svome veoma živom ko= mediografskom daru skuplja njene bitne odlike sa živih modela i daje vrlo oštru političku i družtvenu satiru. Maske padaju sa lažnih rodoljubaca, patriotskih deklamatora i šovinista, i oni se pokazujiu kao sitne ljudske mizerije koje će se staviti za novac bez ikakvog moralnog,stiđa u tuđinsku službu, kao izdajnici naroda. Među ove lažne rodoljupce. biće uvršteni i oni koji su primali frazeologiju, rečima i stil slavenofilskih pesnika, doteravši to krajnom verbalistikom i hiperbolama u apsurdnost. Među njima, naročito među onim vatrenim dehlamatorima i frazerima biće i oni »rodoljupci« koje je asimilacija tako već dohvatila da su počeli da izneveravaju svoj maternji jezik i narodne tradicije, a pojava vojske Knićanina počela je da ih potseća na njihovu narodnost koju iznose na drugo tržište, Špekulacije sa patriotizmom, koje se vrše kao na nekoj jakoj metežnoj berzi u kojoi ima i političkih obrta, postale su vrlo živ materijal u Sterijinoj satiri, a taj materijal je uzet iz društvene stvarnosti epohe, iz onoga što je Steriia lično doživeo, su> kobljavajući se | sam sa pretstavnicima duplih kokardi. Dvoličnost u životu je za Steriju već bio moralni jađ, dvoličnost u rođoljublju je za njega bilo moralno svetogrđe. Junačenje poltrona, razmetanje rodoljubljem onih koji su postali renegati narođa, deljenie rodoljubivih lekcija od takvih »rodoljubaca« koji su uprljani izdajama i Kklevetama, vređalo je Steriju. On je čistotu rodđoljublia spajao sa ličnim poštenjem. savešnOšću i moralnim skrupulama. Niegov patriotizam, kao što smo videli, nije bio borbeno-demokratski, nije onaj koji je postavio pravo narođa na Život, na, slobodu, njegov patriotizam ima nečeg patrijarhalno domaćimskog, sopstvenosnog, ali ima jednu veliku vrlinu da se suprotstavlja svemu što je nisko, podlo i lažno kađa se tiče rodoljublia. i

Rao ideolog-moralista, Sterija je hteo da da samo osudu nekih ličnih poroka koji su se ispoljili u istoriskim zbivanjima, a prepustio ie istoriji sam veliki pokret 1848. Puni smisao i karakter demokratske revolucije i feudalne kontrarevolucije 1848—1849 on nije shvatao. Međutim, kao kritički realista on je kroz radnju i likove svoje komedije, prikazujući ono što je doživeo, đao veliki deo istoriske istine, naime izrekao je igtinu' da u DOgrešno vođenom nacionalnom pokretu nema stvarnih pozitivnih iunaka sa stanovišta istoriskog razvoja. Ono što on direktno izriče kao moralni stav ograničeno je, Ono što izlazi iz istoriske materije koju je umetnički obiikovao — istinito je i pored jednostranosti prikaza,

U Sterijinim komedijama jako je igraženo ono što je biuno kod svih Velikih realista „a to je strasna privTženost istini. Zato što je izrazio neke bitne probleme svoje epohe, kroz dobro uočene bitne odnose i kroz likove uzete iz života, njegova svirepa komedija živi i posle sto godina. Iako toga nije bio svestan, on je kroz svoju komediju punu atmosfere i kolorita igrekao veliku istinu: ne mogu se prava naroda izvoievati na strani reakcije. a pogrešan stav u presudnoi borbi dovodi do moralnog srozavanja onih loji špekulišu tim pogrešnim stavom.

Ta jaka privrženost prema istinitom prikazivanju stvarnosti, oštri kritički sudovi, koji su ograničeni pogledom na svet a obogaćeni- prisnošću 8 narodnim „masama, zatim Sterijino shvatanie književnosti i pozorišta kao idejno-vaspitnog sredstva, učinili su da su Sterijine komeđiie prevashodno društveno-satiričnoga karaktera. Niegove komeđije ne mogu še i ne smeju se nikako tretirati kao lakrđije. niti se njegovi likovi smeju jevtino karikirati. Pri izvođeniu na gceni. njegovim komedijama treba dati onu nacionalno-moralnu težinu i onai veliki društveni značaj koje imaju,

KNJIŽEVNE NOVINE

ii

18. __—____-- –____-- _ — ___----"

| DANAS NAVRŠAVAM

pe a

___ _—_-_ _—– –—J–_S- | —--—

TRIDESET ŠEST GODINA

Ovu svoju poslednju pesmu, koja spada u najbolje njegove pesme, Džordž Gordon Bajron napisao ie 22 janu-

ara 1824, u Misolunglu u Grčkoj, a nepuna tri meseca kasnije, 19 aprila, umro je od groznice, u logoru na bojištu.

— Prevodilac je, ne uspevši da da metriku originala ni slikove a da ne ošteti pesmu, nastojao da prozni prevod ima bar približan ritam i intonaciju.

Već vreme je, to srce da se smiri,

Kad druga srca prestade da budi:

No ma da više voljen bit ne mogu, Ja hoću da volim!

Svi moji dani već su žuto lišće;

I cvat i voće ljubavi su prošli;

Tek crv, i rak. i teški okov briga Svojina su moja!

Taj oganj što mi gruđi mučki jede

Sad samotan je ko vulkanski otok;

Nit iko baklju pali na tom žaru Tek lomača sama,

Ni nada, ni strava, ni željno htenje, Ni gordi zanos što ga patnja daje, Ni ljubavi moć već nisu moj deo,

Ja nosim tek lance.

No tako zar,

i ovde, misli takve

Da dušu moju tresu, i to sada, Kad Slava pokriva junačke odre II venčava čela?!

Gle, mač i zastava i polje bojno

I slava, i Grčka 6&vud oko mene!

Ni spartanski borac, na štitu nošen, Ne beše slobodniji!

Probudi se! (Ne Grčka — ona bdi već!)

Moj duše, ti se buđi! Spoznaj,

otkud

Života tvoga krv poreklo vuče, I pođi ka cilju!

Odbaci sve te oživele strasti,

Nedostojne mužanstva! — nek za tebe

I osmejak i mrštenje lepote Ravnodušni budu,

Za mlađošću li žališ& našta život? "Ta zemlja gde se umire sa čašću Gle, tu je: Ustaj, i u boj poleti.

TI daj svoj dah hrabri.

Potraži — što ređe traže no nađu Grob borca — koji ti najbolje liči; Obazri se, izberi svoje mesto

. I tad otpočini.

Prevod 7. P.

M a O O O O O S O a

BAJRON

Takmičenje dramskih sekcija kulturnoumetničkih društava Kosova ı Metohiie

Prošloga meseca održano je zonsko takmičenje kulturno-umetničkih društava Kosmeta koje je organizovao Oblasni „savez „kulturno - prosvetnih društava u zajednici sa Oblasnim savezom sindikata za Kosmet, Na takmičenju su istupile dvađeset dve dramske sekcije, od kojih šest šiptarskih, Takmičenje je bilo organizovano u Kosovskoj Mitrovici, Prizrenu i Uroševcu. Na takmičenju u Kosovskoj Mitrovici je učestvovalo 7 srpskih dramskih sekcija i 3 šiptarske. Od srpskih dramskih sekcija proglašena je za pobednika dramska sekcija KUD »Radnički« iz Prištine sa pozorišnim komadom »Most« od Mirka Božića, a od šiptarskih dramskih sekcija pobedila je sekcija KUD »Progresš«, Sa pozorišnim komadom »Sluga Jernej« od Ivana Cankara. U Prizrenu su pobedila kulturno-umetnička društva iz Peći »Bratstvo« sa pozorišnim komadom »Pokojnik« od Branislava Nušića i »Perparimi« sa Molijerovom komeđijom »Skapenove podvale«. U Uroševcu je pobedila dramska sekcija društva »Jedinstvo« iz Uroševca sa komadom »Pamet u glavu«,

Zonsko takmičenje dramskih sekcija Kosova i Metohije u mnogome je doprinelo da se rad pojedinih kulturno-umetničkih društava aktivizira. U takmičenju uzelo je učešća oko pet stotina članova dramskih sekcija. Na-

__- _ \_- ——u—-

skim dramskim sekcijama,

ročito dobre rezultate pokazala su šiptarska društva »Perparimi« iz Peći i dramska sekcija »Progres«, koja su kao najmlađa društva pobedila u svojim zonama.

Takmičenje dramskih sekcija istaklo je i nove glumačke snage koje se razvijaju. Dramske sekcije »Perparimi« i »Progres« imaju dobrih gluma–ca. koji bi mogli stupiti u Oblasno narodno pozorište (Šiptarska grupa). Pored toga ove godine na takmičenju (izuzev. društva »Agimi« iz Prizrena, gde su i do sada glumile Šiptarke) istupile su u dramskim sekcijama Šiptarke, koje su sada po prvi put učestvovale u radu dramskih sekcija. groz takmičenje je otkriven i veliki broj novih glumačkih snaga u srpvećinom iz redova radničke omladine.

* * *

Od devetog do dvanaestog maja Održano je u Prištini takmičenje dramskih sekcija koje su pobedile na zonskim takmičenjima. U takmičenjiu prvo mesto od šiptarskih dramskih sekcija zauzelo jie KUD »Perparimi« a drugo šiptarska grupa KUD »Progreš«, .

Od srpskih dramshih sekcija zauzelo je prvo mesto KUD »Bratstvo« sa komadom »Pokojnik«, zatim drugo mesto »Radnički« i treće mesto »Jedinstvo« iz Uroševca.

—.

OSNOVC.

i podne djeca iz škole polete na toplo sunce proljetnoga dana, i zamišljenog prolaznika sjete izgrađnje naše, obnove i plana.

Jer kađa smotri sto mališa, ovih, ko vatra živih, žustrih, vedre volje, on stotinu nasluti snag3 novih —

(1949)

|_____-C —— —'

NAGRADE NAJBOLJIM KULTURIOUME?'NTČKIM DRUSTVIMA BOSNE I TIBRCEGOVINE

Posle završene smotre radničkih kulturno-umetničkih društava Bosne i Hercegovine, na Osnovu mišljenja žirija koji je ocenjivao rezultate na smotrama i u unutrašnjosti Republike u Sarajevu, Glavni odbor Saveza sindikata Bosne i Hercegovine đoneo je odluku o podeli nagrađa društvima. Po 40.000 dinara dobila su društva; »Vaso Miskin-Crni« (Sarajevo), »Proleter« (Sa– rajevo), »Abrašević« (Mosta?), »Iskra« (Zenica), »Vasa Pelagić« (Banja Luka), »Metalac« (Sarajevo), »Drago. Vidošević« (Bosanski Brod), »Radnik« (Livno), »MIiIčić« (Vareš-Ma]dan).

Nagrađom od po 30.000 đinara nagrađena su društva; »Mladen Stojanović« (Sarajevo), »Vlađimir Perić-Valler«, (Sarajevo), „Rađnik« (Derventa), »Vaso Pelagić« (Brčko), »Ruđar« (Breza), »Ognjen Prica« (Visoko), »Josif Jovanović« (Doboj), »Grmeče '(Liubljana), »29 novembar« (Jajce) i »Pero Biliće (Hidrogradnja Jablanica).

Sa po 25.000 đinara nagrađena su đruš-

"tva; »Vaso Miskin-Crni« (Trebinje), »Le-

kić« (Bjeljina), »Veljko Lukić« (Iaikavao), »Icasim MHadžić« (Banja Luka), »IVO Anđriće (Višegrad), »Mitar 'Prifunović-Uča« (Bosanski Šamac), »Grmeč« (Bosansika Kru-

i pa), »Veljko Sstojnić« (Drvar) i »Jedinstvo«

(Travnik).

' Glavni ođbor Saveza sindikata Bosne i tercegovine ođređio je i svotu ođ 250.000 dinara kao nagrađe najistaknutijim rukovodiocima sekcija ı grupa.

lo ar iee a_orea zeka

sto graditelja ”udućnosti bolje,

Gustav RRKLEC

o —_-——-– —_ _ "KC

BIBLIOGRAFIJA

Jakov Ignjatović: »Patnica«, roman. »Ođabrana dela Jakova Ignjatovića«, izdanje, »Matice Srpske«, Novi Sađ 1949. Ćirilicom. Strana 360.

Branko Ćopić: »Ježeva MHiša«, Izđanje »Mlađinske knjige«, Ljubljana, 1949. Ovu Ćopićevu poemu za decu prepevao je na Slovenački Igo Gru-

den. ;

pBogđan Čiplić: »Iz novih dana.« Izdanje »Matice srpske«, Novi Sad, 1949. Ćirilicom. Strana 105. Ova knjiga 6adrži sledeće Čiplićeve pripovetke: »Susret u noći«, »Zađatak«, »Pevač«, »Put«, »Odluka«, »Novi đani«, i »Jedna pobeđa«.

K. Kunjin: Vasko đa Gama. Izdanje »Matice srpske«, Novi Sad, 1949. Pre=veo Vladan Nedić. Ćirilicom, strana 215.—

Žil Vern: Petnajstletni kapitan. Izdanje »Mlađinske knjige« Ljubljana, 1940, Preveo na Slovenački Janez Građišnik. Latinicom, strana 420,

Btamparija »Borba«, Beograd, Dečanska 81,

BROJ 21

INPRED DUB \HLIKH

Video sam ga kada je naišla prva partizanska kolona. Gotovo je utrčao u dvorište, onda se hitro obazreo levo-desno, prišao komandantu bataljona, stao mirno, prineo desnu pesnicu slepoočnici i raportirao. Šta je govorio ne znam, ali je bio ozbiljan, Kad se deca mršte, kad uporno pokušavaju da se važno mešaju u razgovor starijih, onda to deluje prilično komično, ali kad je mali kurir sasvim ozbiljno govorio komandantu o izvršavanju svog zadatka, onda je to bilo za divljenje.

Kurir je još jednom pozdravio i otišao. Seo je uz salaš i šarao iverom ro zemlji. Komšiska deca su se okupljala. Prvi mu je prišao sin najbližeg suseda. Primakao sc sa svim blizu i sa ·strahopoštovanjem gledao u kurirovu pušku. Ovlaš je prešao rukom preko kundaka, Kurir ga pogleda pa odmače oružje. Zatim mu nešto reče i razveza se razgovor. Ostala deca, koja su se vrzmala po dvorištu zagledajući borce i oružje, ali najčešće pogledajući u kurira, priđoše. Sudeći po čestom pričanju kurira reklo bi se đa im je pričao o sebi, O svom kraju, o borbama kroz koje je prošao, o nizu drugih detalja iz sVOg kratkog ali događajima bogatog Žživota. A zatim su se i ostali dečaci raspričali. Onda je dvorištem zazvonio dečji smeh ,pa svi zajedno ustadoše i sjuriše se na sokak. Jedna šajkača pade na zemlju. Deca počeše da igraju šor-kape. Vikali su, smeja-– la se, skakali, gurala se — SV? u jedan mah.-Kurir je opet bio samo dete. Zajapuren jurio je sa decom, u darao kapu; leteo za njom, padao, Opet trčao*i smejao se. Naišao je komandant bataljona, a on kao da se malo uplaši. Brzo se izdvoji od dece, popravi titovku, namesti opasač i po= đe prema kući, Komandant se nasmeja. — Vrati se slobodno, nema još Dposla za tebe.

Kurir ga pogleda, pa se okrete, po“ đe polako, onda se ošsvrnu da vidi da li je komanđant odmakao, i sav Tadostan što se ovaj Žurnim korakom udaljuje, odjuri ka deci. Trčao je O-– pet za kapom i rastao se od igre kad je već uveliko vladao mrak.

Ušao je u sobu gde je bio smešten štab. Komandant ga pogleda.

— Još malo pa ćeš na put. večeraj.

Kurir'nije bio više onaj đečko što je đo pre nekog trenutka u seoskom sokaku igrao šor-kape. Poslovno je izašao iz sobe, večerao na dvoje, na troje i vratio se. Stao je pred komandanta. Mirna ozbiljna figura još U vek zajapurenog dečka sa prebačenom kurirskom torbicom i nemarno uhvaćenom puškom, stajala je pred starim i iskusnim borcima, Ozbiljne kurirove crne oči pažljivo su posma-– trale ispod malo uzdignutih obrva. I ma da mu je to davalo izgled ozbiljnop čoveka, ipak su ovalni obrazi i meke usne pokazivali dete. Tog kurira, prvog partizanskog kurira koga sam video, ugledao sam i na jednom platnu na izložbi saveza likovnih umetnika PFNRJ.

U katalogu piše: »G69. Kurir, ulje, 108x60«. A iza tog naziva podvedenog pod broj 69 vide se čitave mlade generacije naše otadžbine, izbija kulminacija heorizma jednog naroda, osećaju se dani gigantske borbe, viteških stradanja i slavnih „pobeda. Gledam malog hrabrog kurira i tražim ga na velikoj svetloj siici što se nalazi kraj njega.

Lašva. Mora da se negde u onoj radnoj vrevi nalazi i partizanski kurir. Sada sigurno nije na dužnosti ko-= ju je obavljao u vojsci. Brigadist je, a, možda, i komandant brigade. A zašto da ne bude? On je u borbi učio kako treba raditi. Ne znam da li se bataljonski kurir nalazi dole kraj onih šipova do kojih po čitav dan dolaze puna kolica, ili je na betoniranju. On je i u borbi sanjario đa jeđnog đana postane ziđar. Možda je on jedan od onih snažnih mladića što guraju vagonete. Ko zna gde se nalazi u tom radnom metežu. Nije čak sigurno ni da je u Lašvi. Možda se nalazi na Poganici ili Vranduku, na nekoj šljunkari ili na mostu koji je zakoračio preko Save. Ali kurir je tu, na Pruzi, na radu. I kao što je nekada bio ozbiljan kađ je vršio zadatak. a dete kađ nije imao posla, kao što je onda znao da brani svoje

detinistvo, tako sada na rađu, dok se ozbiljnog lica bori sa kubicima, za da svojim rađom, svojim znojem, Obezbeđuje sebi sve više i više bez brižnih mlađalačkih časova.

Ne vidim malog kurira, ali osećam da se i on tu nalazi. Njegova upornost, koju je ušio od drugih i koju su

Prvo

drugi učili od njega. oseća se ovde.

Spokojna snaga :'gurna u sebe i rešena da istraše ha svom pravom putu

ne obazirući se ni me kakve smetnje,

jer zna da 's rezutat jedinstvenog napora jeđnogv mrobuđenog narođa, oseća sa | Mwed mušdoy Morca i kođ građitelja, (m'a 'e u nama, u svim radnim ljudima nw4e otadžbine, ona je u stihovima naših pesnika, u skulpturama naših vajara, na platnima naših slikara. Mih., SIMIC

O u ——_—

RBDAKCIONI ODBOR:

Jovan Popović, Cedđomir Minđerović, Marijan „Jurković, van Potrč, Vjekoslav Kaleb, Isak Samokovlija, Janko Đonović i Dmitar Miirev

PRETPLATA ZA BRNJIZEVNE NOVINE Za našu zemiju na 3 meseca 35 dinara, na 6 meseci 70 đinara | Da gođinu dana 140 dinara Za Inostranstvo: na 8 meseca 50 dinara, na 6 meseci 100 dinara i na gođinu dana 200 dinara. Rukopisi se ne vraćaju, Broj čekovnog računa 1—8060378 Poštanski fah 61?

pan: anezui apear dinara e — 15

,

-